RTS: Odluka Tvitera je neutemeljena i politička, nećemo objavljivati tamo dok se ne promeni

Radio televizija Srbije neće se oglašavati na društvenoj mreži Tviter na nalozima koji su obeleženi bilo kakvom oznakom iza koje RTS ne stoji niti ju je izabrao prilikom registracije naloga.

Neprihvatljivo je da tehnička platforma, kako se Tviter predstavlja, dopisuje ili dodaje bilo kakav tekst u naše objave, bez našeg dopuštenja ili zahteva.

U ovom slučaju Tviterov dodatak predstavlja etiketiranje što je vrsta nedopustivog pritiska na medij, posebno na medij koji je član EBU, čime se tehnička platforma za objavu kratkih poruka stavlja u poziciju vrhovnog cenzora iako za to nema nikakvu legitimaciju dok za sebe tvrde da im je sloboda mišljenja i govora svetinja.

Skandalozno je da Tviter nije obavestio RTS da će ta njihova napomena biti primenjena na našim objavama kako bismo pravovremeno doneli odluku o daljem postupanju i prisustvu na ovoj mreži, pod izmenjenim uslovima. Niti nam je Tviter ponudio bilo kakvo ozbiljno i na argumentima zasnovano obrazloženje za svoj postupak.

Kriterijumi po kojima se ovakva etiketa dodeljuje medijima su ili nejasni ili nedosledni. Ako je kriterijum finansiranje medija iz državnog budžeta onba bi istu oznaku koju je Tviter dodelio RTS-u morao da nosi veći broj medija na ovoj mreži, čak i članova EBU, ali ne i RTS jer se medijski javni servis Srbije ne finansira iz državnog budžeta.

Konkretnije, 31 javni servis u Evropi finansira se sasvim ili delimično iz državnog budžeta te „zaslužuju“ nezgrapno formulisalnu etiketu da „sarađuju sa vladom“. Šta tek reći za medije poput Radija Slobodna Evropa, Dojče Vele ili Glasa Amerike kojima je država osnivač i finansiraju se u potpunosti iz državnog budžeta ali na to korisnici Tvitera nisu upozoreni? Napomenimo da DW i VOA odlično sarađuju sa RTS i ova primedba nikako nije poziv da se etikteriranje medija proširi, naprotiv.

Što se drugih kriterijuma tiče, objavljenih na sajtu Tvitera, analizom sadržaja koje je RTS objavljivao na ovoj mreži kompjuterski algoritam nije mogao da dođe do zaključka da su pravljeni pod pritiskom ili uticajem vlasti u Srbiji, posebno to nije moguće zaključiti za nalog „RTS Magazin“ koji objavljuje nepolitičke, zabavne sadržaje i nije registrovan kao zvanični nalog RTS-a za razliku od naloga „RTS Vesti“. Ili naloga „RTS Sport“ koji jeste zvanično registrovan, a nije obeležen kao „medij koji sarađuje sa vladom“.

Ne postoji ni uputstvo šta medij treba da uradi da bi se „oslobodio“ etikete, to jest da kompjuterski algoritam prestane da ga prepoznaje kao „saradnički“. Ako je do kompjutera to bi se lako rešilo objavljivanjem sadržaja na platformi koji se uklapaju u njene kriterijume. Jer Tviter ne bi smeo da sudi o mediju na osnovu onoga što ne vidi, a njegovi algoritmi ne mogu da vide ništa izvan sopstvene mreže.

Sve to navodi na zaključak da se ne radi o algoritamskom svrstavanju već o političkoj odluci, odnosno o obliku političkog pritiska na medij za koji upravo Tviter optužuje Vladu Srbije ne pružajući za to nikakve dokaze. To je uvreda i za korisnike Tvitera koji se smatraju nesposobnim da sami donesu zaključak o sadržaju koji čitaju i prate.

Nezavisno od odluke da pod promenjenim uslovima, etiketiran i pod političkim pritiskom RTS neće objavljivati ni na jednoj platformi smatramo da je neophodno da EBU reaguje i spreči svaku vrstu pritiska velikih kompanija na svoje članice.

Ponavljamo, RTS nijednom svojom objavom nikada nije prekršio pravila koja je Tviter kao privatna kompanija uspostavio, ni sadržinska niti autorska. Uticaj i značaj Tvitera u svetu zahtevaju da se odluke o uticaju kompanije na sadržaj koji korisnici tamo postavljaju donose javno i transparentno što ovde nije slučaj i predstavlja primer opasne prakse po medijske slobode u Evropi.

Opasno je medijske radnike, naročito novinare, proglašavati saradnicima vlasti. To im ukida medijsku neutralnost, pretvara ih u mete i izlaže bezbednosnim rizicima. Nažalost, RTS o ovome govori veoma argumentovano. Prethodni put kada je ovoj kući dodeljena takva etiketa, a RTS proglašen „legitimnim ciljem“, NATO je u bombardovanju ubio 16 naših kolega. Osim što je to još uvek nekažnjeni ratni zločin, predstavlja i opasan presedan koji je omogućio mnogima da se na njega pozivaju da bi napadali medijske radnike širom sveta.