Spisak neočekivanih obrta kojima je obilovao prvostepeni sudski postupak za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije po svemu sudeći biće nastavljen u drugostepenom.
Turbulentan put do konačnog odgovora na pitanje ko je ubio novinara Slavka Ćuruviju nedavno je naišao na oštru krivinu, nakon što je zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić u žalbi Apelacionom sudu u Beogradu zatražio ukidanje prvostepene presude kojom su osumnjičeni kažnjeni višedecenijskim zatvorskim kaznama.
Tek 20 godina kasnije, četiri pripadnika nekadašnje Državne bezbednosti osuđena su na ukupno 100 godina zatvora zbog ubistva Slavka Ćuruvije. Osuđeni su Radomir Marković za podstrekivanje na ubistvo, a Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak kao saizvršioci. Međutim, već duže od godinu dana čeka se odluka Apelacionog suda da potvrdi ili poništiti prvostepenu presudu, a pitanje koje još nema svoj odgovor je ko su naručioci i neposredni izvršioci ubistva.
Zbog vanrednog stanja Apelacioni sud na dve nedelje odložio odlučivanje o žalbama na presudu za ubistvo Slavka Ćuruvije. Godinu dana posle prvostepene presude niko ne može da predvidi kada će biti poznata konačna odluka suda za zločin koji se dogodio pre 21 godinu
Za 30. mart zakazan je početak četvorodnevne sednice za razmatranje žalbi na prvostepenu presudu, kojom su zbog učešća u ubistvu vlasnika i novinara "Dnevnog telegrafa" Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine na ukupno 100 godina zatvora osuđena četvorica tadašnjih pirpadnika Državne bezbednosti.
Apelacioni sud preinačio je u celosti odluku Višeg suda u Kragujevcu prema kojoj je država Srbija trebalo po tužbi bivšeg vlasnika i likvidacionog upravnika Televizije Stil iz Lapova Radosava Lazića da isplati 7,6 miliona dinara zbog nezakonitih postupaka poreske inspekcije, a zbog kojih je ta televizija ugašena.
Privredni apelacioni sud poništio je presudu prvostepenog Privrednog suda u Beogradu kojom je odbijen zahtev RTS-a da se utvrdi da je Produkcija gramofonskih ploča RTS (raniji naziv PGP RTB) nosilac imovinskih prava nad diskografskim izdanjima grupe EKV, odnosno da je te albume nezakonito objavilo preduzeće "Mascom".
Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu grupe javnih ličnosti, Ilira Gašija, Antonele Rihe, Tamare Skroze, Sergeja Trifunovića, Branislava Trifunovića i Vukašina Obradovića kojom se osporava rešenje Apelacionog suda u Beogradu, a zbog objava o njima u pojedinim medijima da su u vezi sa stranim agentima i optuženi za nasilno rušenje ustavnog poretka. Grupa javnih ličnosti…
"Saopštenje Visokog saveta sudstva predstavlja zaprepašćujući amaterizam pravnih eksperata koji bi da se zaštite od kritike tako što će svoj esnaf proglasiti nedodirljivim i iznad društva", kaže Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.
Pošto je sudsko veće posle gotovo tromesečne rasprave sa Apelacionim sudom ipak uvrstilo u dokazni materijal i trake sa baznih stanica koje je odbrana optuženih osporavala, u sudnici prikazani i neki od najvažnijih dokaza – 17 izveštaja veštaka BIA koji pokazuju kretanje i komunikaciju četvorice optuženih na dan likvidacije novinara Slavka Ćuruvije
Apelacioni sud usvojio je žalbu tužioca u procesu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, potvrđeno za Insajder. Time je po drugi put Apelacioni sud doneo istu odluku - da u proces vrati dokaze koje tužilaštvo smatra ključnim jer pokazuju da su optuženi bili na mestu ubistva Ćuruvije.
Apelacioni sud usvojio je žalbu tužioca u procesu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, tako što je utvrdio da su trake s podacima s baznih stanica pribavljene na zakonit način, izjavila je za Insajder portparolka Apelacionog suda Mirjana Piljić. To znači da će prvostepeni sud, koji je u aprilu izuzeo ove dokaze na zahtev odbrane, morati da ih ima u vidu prilikom utvrđivanja činjenica i donošenja presude. Reč je o podacima koje je tužilaštvo navelo kao dokaz da su optuženi bili na mestu ubistva Ćuruvije.
"Ni Društvo sudija Srbije, ni Advokatska komora Beograda, nemaju tapiju na mišljenje o radu pravosuđa. Oni su zainteresovane strane koje nemaju pravo da ućutkuju javnost, niti da uskraćuju pravo na mišljenje i njegovo slobodno izražavanje", kaže se u saopštenju Komisije za istraživanje ubistava novinara
Ivanović je na sajtu SNP "Naši" 28. marta 2014. godine objavio spisak, kako je naveo, 30 "najvećih srbomrzaca i izdajnika" medju javnim ličnostima, na kojem su glumci, reditelji, pisci, politički analitičari i novinari.
Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio internet portal Južne vesti obaveze da bivšem gradonačelniku Niša Zoranu Perišiću (SNS) isplati naknadu štete od 100.000 dinara sa zateznom kamatom, zbog toga što su mu navodno povredili čast i ugled.
Pravosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Južne vesti su oslobođene optužbi bivšeg gradonačelnika Niša Zorana Perišića, koji je tužio za "intenzivne duševne bolove, zbog povrede časti i ugleda" i tražio pola miliona dinara. On će morati da plati sve sudske troškove, ali i da vrati novac koji su izvršitelji već bili skinuli sa računa Južnih vesti i pre izricanja presude.
Nezavisno udruženje novinara Srbije prinuđeno je da Udruženju novinara Srbije na ime sudskih troškova isplati više od 650.000 dinara. Zato pozivamo članove Udruženja, građane, nevladine organizacije i preduzeća da u skladu sa mogućnostima pomognu kako bismo izmirili ovu nenadanu i za nas veoma ozbiljnu finansijsku obavezu koja ugrožava redovno funkcionisanje pa čak i opstanak NUNS-a.
Slobodan Arežina, novinar, menadžer projekta Televizije Vojvodina: Treba realizovati specifičnu cehovsku lustraciju, saopštiti: "Sve što čitate, slušate i gledate, a nije na ovom spisku, činite na vlastiti rizik i rizik svoje porodice". Neko mora to da uradi, da odvoji novinarstvo od propagande, profesionalno od plaćenog novinarstva... *U poslu ostaje sve manje ljudi koji imaju šta da kažu, kao urednici, novinari. A drugo, sve je manje tržište za rad takvih ljudi. Bojim se da, u moru informacija koje plutaju internetom, gubi se ono što zovemo profesionalno urađenom informacijom. Mislim da se ljudi koji razlikuju dobro od zla, pravu informaciju od laži, povlače u sebe, prave neke mikro zajednice u kojima nisu aktivni deo društva.
Slobodan Arežina, ponovo smenjeni programski direktor RTV Vojvodina, najavio je novu tužbu protiv te medijske kuće. Govoreći o tome što je, po vladavini prava, Srbija nalošije ocenjena na Balkanu, kaže da formiranje regulatornih tela ne znači da će sudstvo ili mediji raditi nezavisno i dodaje: "To je postalo zavesa iza koje se krije batina vlasti".
Programski direktor Radio-televizije Vojvodine (RTV) Slobodan Arežina dobio je otkaz u pokrajinskom javnom medijskom servisu iako ga je Apelacioni sud prethodno vratio na posao uz presudu da je "nezakonito smenjen". Pre nekoliko dana Arežina je podneo još jednu tužbu protiv RTV upravo zbog odluke rukovodstva te medijske kuće da posle sudske presude u korist Arežine donese rešenje o dva programska direktora. U tužbi se ukazuje da je odluka o “dvovlašću” suprotna Statutu i sistematizaciji RTV-a.
