Istorijski sunovrat Srbije: 104. mesto na Svetskom indeksu medijskih sloboda, 45 niže nego 2016. 
Novinar Miljko Stojanović: Bojim se da ću biti prinuđen da tražim azil 
Prezir i mržnja prema novinarima N1: Sve je teže izveštavati sa skupova SNS 
Salaj: Srbija se sve više udaljava od Evrope, odgovornost za istorijski pad na Vučiću 
Novinarka KRIK-a: Nismo ni za šta optužili Jelenu Tanasković 
Nakon presude Vrhovnog suda kojom je utvrđeno da su u presudi Apelacionog suda postojale bitne povrede odredaba krivičnog postupka u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, Ivana Stevanović iz Fondacije “Slavko Ćuruvija” navodi da ova presuda jeste iznenađenje i da, s jedne strane, potvrđuje da u pravosuđu i dalje postoje ljudi koji rade svoj posao, ali da je i dalje reč samo o simboličkom zaključku koji nema nikakvo dejstvo, s obzirom na to da se suđenje ne može ponoviti.
Petočlano veće Vrhovnog suda jednoglasno je utvrdilo da je tokom suđenja bivšim funkcionerima Službe državne bezbednosti za ubistvo Slavka Ćuruvije povređen zakon, piše u presudi ovog suda u koji je UNS imao uvid.
Iako presuda Vrhovnog suda dovodi u pitanje pojedine elemente presude Apelacionog suda, IPI ističe da ona ne ukida niti menja pravosnažnu presudu donetu u poslednjem stepenu, koja je konačna. Posledica toga je da slučaj ubistva, 27 godina kasnije, ostaje u stanju potpune nekažnjivosti
Gotovo 27 godina nakon ubistva novinara Slavka Ćuruvije, Vrhovni sud Srbije utvrdio je da je Apelacioni sud nezakonito oslobodio optužene za njegovo ubistvo.
Ubistvo Slavka Ćuruvije biće rešeno - odmah po povratku na vlast obećao je čovek koji se devedesetih zakleo da će mu se osvetiti. Odmah posle ove najave pojavio se kec iz rukava - svedok koji je spreman da kaže sve što zna.
Vrhovni sud pokrenuo je, na zahtev Vrhovnog javnog tužilaštva, postupak za zaštitu zakonitosti povodom presude za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, potvrđeno je za Insajder u Vrhovnom sudu. Zahtev je podnet zbog povrede zakona. U Vrhovnom sudu navode da je predmet u radu, a da je sudija izvestilac Tatjana Vuković. Zahtev za zaštitu zakonitosti je vanredni pravni lek, i njime se ne može oboriti presuda koju je doneo Apelacioni sud u postupku za ubistvo Slavka Ćurvije, već se samo mogu utvrditi nezakonitosti tokom postupka.
"Odluka o neizručenju Andreja Gnjota Belorusiji je prilika za Srbiju da pokaže da je nezavisna država koja sama donosi svoja rešenja. Ako je to tako, ne postoji nijedan način da Gnjota izruče dikaturi u Belorusiji", kaže za N1 književnik Saša Filipenko.
Evropski parlament usvojio je rezoluciju o političkim zatvorenicima u Belorusiji i pozvao Srbiju da se uzdrži od izručenja beloruskog novinara Andreja Gnjota.
Andrej Gnjot predao je u ponedeljak kabinetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića otvoreno pismo u kojem oko 780 umetnika i intelektualaca iz zemlje i sveta traži da se aktivista ne izruči Belorusiji i da bude pušten iz kućnog pritvora.
"Aleksandru Vučiću, Milošu Vučeviću, kao i ministarki pravde Maji Popović i ministru kulture Nikoli Selakoviću uručiću otvoreno obraćanje više od 780 svetskih i srpskih stvaralaca, umetnika i intelektualaca koji traže moje oslobođenje”, saopštio je beloruski aktivista i novinar Andrej Gnjot.
Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je juče rešenje prvostepenog suda za ekstradiciju beloruskog aktiviste Andreja Gnjota.
S jedne strane, to je dobro - ne izručuju me sada. S druge strane, ne daju mi slobodu, drže me kao kriminalca u kućnom zatvoru, a nisam kriv ni za šta što je zapravo potvrdio Apelacioni sud, kaže za Insajder Andrej Gnjot, beloruski novinar, reditelj i opozicioni aktiviste nakon što je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo odluku Višeg suda o njegovom izručenju Minsku i vratio slučaj na ponovno odlučivanje.
Apelacioni sud je ukinuo odluku o izručenju reditelja i aktiviste Andreja Gnjota Belorusiji i vratio slučaj na ponovno odlučivanje Višem sudu u Beogradu, saopšteno je iz ove institucije.
Na adresu Apelacionog suda u Beogradu i mninistarke pravde Srbije Maje Popović upućen je apel gotovo 800 uticajnih svetskih ličnosti iz oblasti filma i umetničke produkcije da spreče izručenje filmskog reditelja, aktivistu i novinara Andreja Gnjota Belorusiji, gde mu preti zatvor, mučenje, pa čak i smrtna kazna.
Ništa nisam kriv. Borio sam se protiv diktature, protiv izborne prevare, protiv nasilja, protiv kršenja ustava. Da li je to zločin? Belorusija je jedina zemlja u Evropi u kojoj se strelja do sedam ljudi godišnje. Oni ih streljaju, a njihova tela se ne predaju rodbini, pa čak ni informacija o mestu sahrane
Izmirenje novinara KRIK-a i sudije Apelacionog suda i njenog supruga nije uspelo, jer urednik istraživačkog portala nije prihvatio uslov koji mu je postavila sudija koja ga i tuži, kako bi odustala od tužbe. Zbog toga, suđenje protiv KRIK-a počinje u septembru.
Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je prvostepenu presudu kojom je KRIK osuđen za kršenje pretpostavke nevinosti Predragu Koluviji, kome se sudi po optužbi da je organizator kriminalne grupe koja je proizvela više od tonu i po marihuane.
A Belgrade judge and her husband have sued reporters of the Serbian investigative outlet and OCCRP partner KRIK for publishing her name and position in a database created in 2020 to enhance transparency within Serbia's judiciary and provide precise information to citizens about its functioning.
Zapale vam kuću, ugroze život, a onda podstrekivaču na taj čin kazna bude umanjena jer i nije pričinjena tako velika šteta, a i okrivljeni je, kao da je to izuzetak, porodičan čovek. Tako bi ukratko glasio epilog slučaja paljenja kuće novinaru Milanu Jovanoviću.
Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu Višeg suda kojom se odbija kao neosnovana tužba navodnog kupca Univerziteta Megatrend Dejana Đorđevića protiv Danasa kojom je tražio naknadu štete od 500.000 dinara zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede časti i ugleda.
