Zašto baš Vuk? 
Ko je Manja Grčić: Put od Pinka do RTS-a, uz bliske veze sa režimom 
Pregledanjem TV emisija dodatno se odugovlači postupak koji Vladimir Đukanović vodi protiv novinara Vuka Cvijića 
Ana Novaković tuži Đukanovića i Selakovića: Neću da dozvolim da me blate i lažu o meni 
Preki sud za Verana Matića 
Američka vlada objavila je niz mjera čiji cilj je da se ukaže na rusko miješanje u američke predsjedničke izbore. Između ostalog su otpečaćene optužnice protiv dva zaposlena u ruskoj državnoj medijskoj mreži RT, uvedene sankcije urednicima tog medija i zaplijenjeni internet domeni koje je Kremlj koristio da širi dezinformacije.
Nakon što je predsednik Vučić u aprilu objavio da je u poslednjih 25 meseci napisano više od 10.000 tekstova protiv Srbije, iz Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju nedavno je stigla najava o formiranju timova širom sveta koji će reagovati na dezinformacije o Srbiji u stranim medijima. Na koji način će oni funkcionisati, koje zemlje imaju posebne institucije koje se bore protiv dezinformacija i da li će se domaći tim ugledati na one države koje ovu temu koriste za dodatnu cenzuru ili na one koje „samo” analiziraju strani uticaj?
Brazil je zabranio rad društvene mreže Iks, pošto kompanija nije ispoštovala rok Vrhovnog suda da imenuje novog pravnog zastupnika u ovoj zemlji.
Večeras, nešto pre 22 časa, na sajtovima tabloida Telegraf i Alo pojavila se vest da je aktiviran sistem "Pronađi me" i da se traga za devetogodišnjim detetom koja je duboko uznemirala javnost. Za N1 potvrđeno je iz MUP-a da sistem nije aktiviran, a tu informaciju potvrdio je i Igor Jurić.
Uhićenje šefa Telegrama u Francuskoj ponovno je skrenulo pozornost na tu aplikaciju. Jedni hvale Telegram kao platformu za slobodu govora, dok ga drugi vide kao platformu za kriminalne aktivnosti.
Kada su protesti izbili u Bjelorusiji 2020. godine nakon namještenih predsjedničkih izbora, aktivisti su se okrenuli Telegramu kako bi koordinirali akciju, izbjegavajući nadzor vlasti u represivnom društvu Aleksandra Lukašenka i ističući dobro koje aplikacija za razmjenu poruka pruža.
Mark Zakerberg, suosnivač društvene mreže Fejsbuk i izvršni direktor njene matične kompanije Meta, izjavio je da je administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena vršila pritisak na kompaniju da "cenzuriše" specifične sadržaje o kovidu-19 tokom pandemije.
Ukupna publika na ovim kanalima doseže čak 15,7 miliona ljudi, dok se publikacije tj. objavljeni sadržaj pregleda gotovo 100 miliona puta dnevno. Upravo ovakav obim angažmana (popularno engagement -a), omogućava kanalima da efikasno šire dezinformacije i manipulišu javnim mnjenjem širom sveta. Meta su im auditorijum u Evropi, Americi, Aziji i Africi. Raznovrsnost jezika na kojima ovi kanali funkcionišu omogućava im maksimalan doseg i efikasno uticanje na globalno javno mnjenje.
Milijarder Ilon Mask koristi svoju društvenu mrežu kao megafon u političkim raspravama – od Velike Britanije, preko Nemačke, pa do Venecuele. Njegovi komentari često imaju sličan obrazac.
Evropski liberali iz Evropskog parlamenta pozvali su Evropsku komisiju da hitno preduzme “sve moguće mere" kako bi suzbila kontinuirano širenje dezinformacija na platformi Iks (X) u vlasništvu Ilona Maska, navodi se u pismu u koje je uvid imao briselski Politico.
Kad očiglednost nije smetnja da se izrečenom učita potpuno suprotno značenje, kad čak ni laka proverljivost istinitosti nije prepreka da se bezočno laže, ima li uopšte odbrane od ludila u koje smo svi zajedno ubačeni
Jedan čitalac nas je zamolio da proverimo autentičnost navodnog citata bivšeg francuskog predsednika Žaka Širaka: „Srpska deca se nikada više neće smejati u Parizu“.
Kroz lažne intervjue se promoviše zarada na ovoj platformi i navode korisnici da ostave svoje lične podatke.
Portal Informer je dva dana zaredom objavio tekstove koji govore o hvalospevima sa hrvatske televizije RTL o iskopavanju litijuma u Srbiji. Ti hvalospevi međutim postoje samo u manipulativno isečenim video-snimcima koji su prvi put objavljeni na prorežimskom X profilu „Detektor laži”. U oba snimka isečena je svaka reč sa hrvatske televizije koja govori o negativnim stranama iskopavanja litijuma.
Hrvatski medij specijalizovan za fact-checking Faktograf i Međunarodni institut za štampu (IPI) pokrenuli su online vodič kako bi novinarima, fact-checkerima i istraživačima pružili praktičan okvir za istraživanje dezinformacija i kampanja klevetanja usmjerenih na medijske profesionalce koji su na prvoj liniji razotkrivanja dezinformacija.
Rodne dezinformacije česte su u medijima, ali su neretko prikrivene i perfidne pa ih publika ne primeti. Ova studija slučaja ima za cilj da tu vrstu dezinformacija ogoli i da čitaocima pojasni kako da ih uoče. Kao primer za analizu korišćena su gostovanja glumca Branislava Lečića na televizijama Pink i Informer. Povod zbog kog je Lečić bio gost analiziranih emisija je odluka glumice Anđela Jovanović da ne želi da glumi s njim u istoj sceni. Po njenim rečima, to je učinila zbog neprijatnog događaja iz prošlosti koji je imala sa njim. Kao reakciju na to, Lečić ju je tužio za povredu časti i ugleda.
Vodeći AI četbotovi, uključujući ČetGPT kompanije AI, Majkrosoftov Kopilot i Guglov Džemini spremni su da reprodukuju rusku dezinformaciju, navodi NewsGuard.
„Jeziva moda na Zapadu, puštaju decu da menjaju pol kad im padne napamet, LEKARI PODRŽAVAJU!”, navodi Informer u naslovu teksta o transrodnoj deci. U njemu se citiraju i stavovi takozvanih „lovaca na pedofile” iz organizacije „StoppedofilijiSP” koja ističe da postoje „mnogobrojni” slučajevi promene mišljenja i kada je učinjena medicinska intervencija prilagođavanja pola rodu. Tekst nadalje govori o terminima rodne disforije i euforije, a ceo narativ članka transrodnost stavlja u kategoriju poremećaja, trenda i pomodarstva.
Lažni sajtovi koji žele da odaju utisak da su informativni sada su brojniji od legitimnih lokalnih sajtova vesti, a Rusija igra vodeću ulogu u njihovom širenju, kažu medijski analitičari. Istraživanje koje je organizacija za odbranu od dezinformacija NewsGuard pokazuje porast broja sajtova koji objavljuju sadržaj niskog kvaliteta ili dezinformacije.
Stručnjaci za veštačku inteligenciju i fektčekeri su saglasni da alati za detekciju veštačke inteligencije nisu dovoljni kako bi se razotkrio bilo sadržaj koji je kreiran uz njenu pomoć ili digitalno izmenjeni sadržaj uopšte.
