Informer politizuje smrt studentkinje, bezobzirno objavljuje fotografije sa uviđaja i lične podatke žrtve 
Zorica Popović o zločinu nad novinarima u Boru: Sekirom na ljude?! Tad sam videla da su nas napale ubice 
Informer se širi Srbijom: Za potrebe lokalnih izbora, TV Lav plus postala regionalni propagandni centar 
Zemlja preplavljena propagandom: Mapa lokalnih medija u vlasništvu novih/starih režimskih igrača 
Novi prorežimski mediji i lokalni izbori: S jedne strane Vučić i „naša porodica“, s druge „ružni, prljavi, zli“ blokaderi 
Kvalitetne novinarske priče, jedinstvene teme i ekskluzivan medijski sadržaj predstavljaju dobitnu kombinaciju za dolazak do potencijalnih pretplatnika na onlajn medije u Srbiji, a njih u ovom trenutku ima oko 1.170.000.
Nepoverenje u medije, previše reklama i klikbejt sadržaja, kao i „copy-paste” novinarstvo, vodeći su razlozi zbog kojih građani Srbije ne bi bili spremni da plaćaju za pristup onlajn medijima u Srbiji ukoliko bi pretplate bile uvedene, pokazuje najnovije istraživanje Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM).
Media i reform centar Niš raspisao je konkurs za dodelu grantova projekatima kojima je cilj osnaživanje medija i demokratije u Srbiji. Mediji, udruženja, asocijacije i obrazovne ustanove mogu da konkurišu do 30. novembra za grantove u iznosu od 2.000 do 15.000 američkih dolara.
Nezavisno udruženje novinara Srbije objavljuje poziv za dostavljanje predloga projekata u okviru Programa malih medijskih grantova koji podržava Američka ambasada u Beogradu.
Sve više publike prebacivaće se na medije koji pokrivaju određenu nišu, na manje stanice, odnosno tražiće sadržaj koji njih interesuje, a postavlja se pitanje gde će taj sadržaj naći. Investicije i inovacije u medijima su važne, ali je sadržaj i dalje najvažniji, samo ga treba što bolje upakovati i prilagoditi za različite medije, neke su od poruka sa prvog panela druge godišnje medijske konferencije pod nazivom „Uživo iz budućnosti“.
Dok se ne dosegne viši stepen demokratije‚ dok ne budemo imali jednu bolju, tolerantniju, kompetentniju vlast, neće ni to sa javnim servisima da bude bolje, bez obzira na način finansiranja, ocenio je za N1 profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski.
Kroz ovaj poziv biće podržani projekti koji podstiču saradničke pristupe i partnerstva između medijskih organizacija u regionu i šire, protežući se od koprodukcije sadržaja i međusobne diseminacije do praktičnih stvari relevantnih za vođenje medijske organizacije. Rok za prijavu na konkurs: 15.10.2023, do 23 h i 59 min. Minimalni i maksimalni iznos sredstava po projektu: do 25.000 €
Centar za medijski pluralizam i medijski pluralizam (CMPF) objavio je svoju preliminarnu studiju „Nevs Deserts in Europe: Procena rizika za lokalne medije i medije u zajednici u 27 država članica EU“. Studija, sprovedena u okviru projekta Lokalni mediji za demokratiju (LM4D), ilustruje da je jedan od glavnih uzroka dezertifikacije dostupnih nezavisnih medija širom Evrope nedostatak adekvatnog i održivog finansiranja medijskih organizacija.
Mediji pronalaze nove načine da održe nezavisno izvještavanje i odbrane se od prijetnji koje potkopavaju i guše njihov rad, navodi se u izvještaju koji je 21. juna objavio Freedom House.
Buduća konkurentnost evropske medijske industrije zavisiće od njenog kapaciteta za investicije i inovacije, kao i kapaciteta da upravlja i monetizuje svoje sadržaje i podatke, ocenjuje se u novom izveštaju Evropske komisije.
Tokom maja, Tviter će omogućiti medijima opciju da naplaćuju korisnicima po članku, umesto mesečne pretplate, najavio je Mask.
Predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić je, izjavom da je broj televizija sa nacionalnim pokrivanjem u Srbiji prevelik, potvrdila ono što stručna javnost odavno ukazuje, a to je da u Srbiji postoji prevelik broj medija u odnosu na medijski budžet, ocenio je danas Biro za društvena istraživanja (BIRODI).
Skupština grada Niša odlučila je da na čak 30 godina reprogramira dug privatne Niške televizije (NTV) u iznosu od više od 34 miliona dinara, nastao uglavnom zbog neplaćanja zakupa gradskog prostora.
Zamenik glavnog i odgovornog urednika lista Nova Nikola Jovanović kaže da je najproblematičniji, u celoj aktuelnoj priči oko javnog servisa, deo o spoljnim produkcijama "koje rade neki posao, a stiče se utisak da RTS ima produkcione sposobnosti da sam radi".
Radio-televizija Srbije se nakon brojnih spornih pitanja koja su pokrenuli portal Pištaljka i predsednik UO RTS Branko Klanšček oglasila saopštenjem na som sajtu.
Povodom tvrdnji koje je javno izneo predsednik Upravnog odbora RTS-a Branislav Klanšček, da javni servis proizvodi samo tri emisije van informativnog programa, ta medijska kuća oglasila se saopštenjem u kom navodi da u proseku proizvodi 170 emisija, odnosno oko 130 bez informativnog programa.
Novinarka Radio-televizije Srbije Tatjana Manojlović zatražila je danas od menadžmenta Javnog medijskog servisa da saopšti i obrazloži detalje ugovora sa svim produkcijama čiji se sadržaji emituju na programima RTS-a.
Predsednik Upravnog odbora RTS Branislav Klanšček izjavio je za N1 da je je otkrio da na RTS postoji emisija koja se knjiži kao da postoji, a ne postoji. Za tu emisiju pod nazivom "Jedan dobar dan" postoji i konto sa kog je potrošeno 14 miliona dinara od 2020. godine, rekao je Klanšček i najavio podnošenje krivične prijave.
Predsednik Upravnog odbora RTS Branislav Klanšček i novinar i bivši profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski složili su se da sve što se realizuje na RTS-u mora da bude transparentno i da ne sme da bude konflikta interesa. "Ne može neko ko radi u javnom servisu da ima privatnu produkciju spolja i da onda tu privatnu produkciju prodaje RTS-u", naglasio je Veljanovski za N1. "Kristina Radenković je žena sa RTS-a. (Jovan) Memedović, šta radi za platu, izvinite? Nemam ništa protiv čoveka, ali šta je uradio za platu u prošloj godini? Ovaj Katar? Njegova produkcija je 'Sasvim prirodno'. 'Potera' je spoljna produkcija. Šta taj čovek radi za platu, to je problem?", ističe Klanšček.
Generalni direktor Radio-televizije Srbije (RTS) Dragan Bujošević uputio je danas ministarki kulture Maji Gojković pismo u kome ukazuje da je Srbija u ozbiljnom problemu ako se čuvanje pozorišne baštine osloni samo na javni servis i ako je jedini koji snima i arhivira pozorišne predstave, navodeći da bi to trebalo da bude zadatak Pozorišnog muzeja.
