Srbija u slobodnom padu na listi Reportera bez granica: Iz grupe „problematičnih“ po medijskim slobodama pala među „teške“ 
Uskršnji doručak u vili Jovane Jeremić 
U javnosti prepoznatljiv kao negator genocida u Srebrenici: Ko je Dejan Ristić, novi ministar za informisanje? 
Pavol Salaj iz Reportera bez granica: U Srbiji su pretnje novinarima podstaknute napadima najviših predstavnika vlasti 
„Kineski zid“ Dejana Nikolića Kantara još čeka na rušenje 
Mnogo napada na novinare Južnih vesti i sam medij bilo je poslednjih godina, a predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je, ne pominjući druge, okarakterisala jedinu presudu kao znak da su mediji slobodni, a novinari zaštićeni. Glavna i odgovorna urednica Južnih vesti Gordana Bjeletić rekla je za Fonet da je premijerka pogrešne ljude uzela za alibi i podsetila sa kojim se problemima redakcija susretala poslednjih godina.
Poslednji poziv za sednicu Gradskog veća novinari su dobili 2. juna, a nakon toga je bilo još njih 10 - zatvorenih za novinare. Zatvoreno je bilo i pre 2. juna, a na pitanje zašto mediji ne dobijaju pozive, gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski odgovara da su u pitanju hitne telefonske sednice. U Poslovniku o radu Veća piše da je to moguće samo u izuzetnim, u naročito opravdanim i hitnim slučajevima, a Sotirovski kao jedan od razloga takve organizacije navodi godišnje odmore pojedinih većnika.
Preživljavanje lokalnih medija u Srbiji u ovom času pretvara se u pravu umetnost. Više faktora utiče na ovu situaciju, a primer Info Vranjskih jasno osvetljava gotovo svaki od njih.
Za gotovo 18 godina postojanja niškog Media centra, medijska scena na jugu Srbije, čini se, nikada nije izgledala bespomoćnije.
Predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Živojin Rakočević ocenio je danas da su lokalni mediji suština medija u Srbiji i da oni prvi moraju da se oslobode.
Privatizacija, male plate, otkazi, zloupotreba sufinansiranja medijskih projekata, odlazak oglašivača iz medija. U toku celodnevne žučne rasprave na sednici Izborne skupštine UNS-a održanoj 29. maja osvrnulo se i na istinske probleme sa kojima se suočavaju novinari u našoj zemlji.
Posle decenije devastacije kritičkog dela medijske scene, Nacrt zakona o parničnom postupku dovešće do toga da najveći deo medija, među kojima su i gotovo svi lokalni, neće ni imati priliku da se pred sudom brane. Oni će unapred izgubiti sporove, jer neće imati nikakve šanse ni da plate takse na tužbe, kao što su one Milenijum tima, koji od svakog medija traži odštetu od 100.000 evra
Neču reči ništa novo ako konstatujem da se mediji na lokalu suočavaju sa problemima prilikom projektnog sufinansiranja, finansijskim pritiscima, uskraćivanjem ili dugim čekanjem na tražene informacije ili SLAPP tužbama kojima se zahtevaju velike sume.
Pojedine civilne organizacije i lokalni mediji, među kojima i Magločistač, uz podršku Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) proizveli su u proteklih par meseci medijske sadržaje koji su doprineli borbi građana za javni interes. Kroz inicijativu „Građani imaju moć“, problemi lokalne zajednice su tako postali vidljiviji za stanovništvo i za celu lokalnu zajednicu. U konkretnom slučaju Subotice, građani su zahvaljujući svom nezavisnom lokalnom mediju bili podstaknuti da i sami uzmu aktivno učešće u kreiranju budućeg izgleda zaštićenog gradskog jezgra, uz prisustvo stručne javnosti i predstavnika vlasti, te da se izbore za javni interes i odgovorne institucije, da pokažu da postoje primeri gde su građani pobednici.
Lokalni mediji godinama su suočeni sa finansijskim pritiscima, uskraćivanjem informacija ili dugim čekanjem na tražene informacije. Pored toga, poslednjih meseci sve češće su na meti tužbi u kojima se zahtevaju velike sume. Takve tužbe povlače plaćanje visokih sudskih taksi, čime se ozbiljno ugrožava i inače krhka ekonomsku održivost lokalnih medija. Ovo su samo neki od zaključaka online debate „Izazovi izveštavanja na lokalnom nivou“, koju je u sredu, 28. aprila organizovalo Poslovno udrženje Asocijacije lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“.
Nesumnjivo je da je postojanje kvalitetnih lokalnih medija od izuzetne važnosti za funkcionisanje lokalnih zajednica. Oni su tu da pruže svakodnevne informacije bitne za funkcionisanje pojedinca u društvu, od toga u kojem delu grada ili opštine nema vode, pa do toga da se ukaže na postojanje korupcije na lokalu.
Bahat, ponižavajući tretman kritičkih novinara od strane vlasti na svim nivoima ne samo da ne nailazi na snažan solidarni odgovor medijske zajednice već i kod građana često izaziva razumevanje ili sleganje ramenima u stilu „oni su vlast, mogu da rade šta hoće“. Informacije koje političari daju samo „svojim“ medijima ne predstavljaju tek ponižavanje profesionalnih novinara, već i građana kojima su kvalitetne informacije neophodne uvek, a posebno u vreme kriza
Novinari lokalnih medija, sa jedne strane, jedva dolaze do informacija o epidemiji, koje država često krije, a sa druge ih dočekuju poplave uvreda i pretnji na društvenim mrežama. Posebno vole da prete oni koji su opsednuti teorijama zavere o maskama i vakcinama, o „čipovanju“ i „dubokoj državi“. Ili uplašeni i umorni ljudi, koji bes iskaljuju nad novinarima. I tako već mesecima
Slavko Ćuruvija fondacija sprovela je u saradnji sa šest lokalnih medija istraživanje o informisanju javnosti u isto toliko lokalnih sredina tokom prvih šest meseci krize u vezi sa epidemijom kovida 19 u Srbiji.
Potpredsednica Upravnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Maja Leđenac rekla je u intervjuu za portal Slobodna reč da se nezavisni lokalni mediji uprkos lošim uslovima svakodnevno bore za opstanak. Ona kaže da je najveći problem ovih medija finansijske prirode. Ona govori i o tome da vlast u lokalnoj sredini u kojoj izveštavaju „gleda na njih kao na neprijatelje sistema, na nepoželjne elemente koji nisu zaslužili podršku, a političari ih omalovažavaju i kreiraju atmosferu linča“. Ona smatra da nezavisni mediji mogu da prežive jedino ako se udruže, rade zajedno, pomažu jedni drugima i ako su okrenuti svojoj zajednici.
„I lokalni novinari zaslužuju da budu zaštićeni“, ističu Reporteri bez granica, koji su objavili seriju tvitova, podsećajući na nastavak suđenja zbog paljenja kuće novinara Milana Jovanovića, kao i na napade na novinare lokalnih medija širom Srbije
„Svako pravo informisanje je – lokalno informisanje. Globalno, na državnom nivou, je čista statistika. Na kraju, umesto živih ljudi u novinarskim pričama, umesto drame koje proživljavaju čitave porodice, prenošeni su samo zvanični podaci Kriznog štaba. Oni su ljude pretvorili u cifre, mrtve u procente. A kompletno informisanje, na čelu sa Vučićem, Brnabić i Kriznim štabom – u propagandu“.
Odnosi medija i vlasti su tokom pandemiju virusa korona ogoljeni do kraja – nagrađeni su podobni a kažnjeni neposlušni.
Većina čačanskih medija napustila je događaj kom su prisustvovali ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i gradonačelnik Čačka Milun Todorović, zbog toga što su na izjave morali da sačekaju pošto se završi uključenje na TV Pink.
Nikada nije bilo uzbudljivije vreme za novinarstvo, a s druge strane mediji nikada nisu bili dosadniji, nešto poput konfekcijskog odela. Uvek isti i predvidivi, a realnost je sve samo ne dosadna i predvidiva.
