Dezintegracija javnosti preko TV dnevnika: Gledaoci žive u različitim simboličkim realnostima 
Gruhonjić: Ovo je najtraumatičnije iskustvo koje smo moja porodica i ja imali. Biće nam potrebna stručna pomoć da ga prevaziđemo 
Preminuo Milivoje Miša Pantović 
Firmi koju je osnovao Nebojša Krstić ponovo 90 miliona za oglašavanje 
Izabran čovek za „odstrel” kolega 
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović izjavio je za RTS da građani iz godine u godine podnose sve više pritužbi na zloupotrebu podataka o ličnosti, kao i da postaju svesniji njihovog značaja. Poručuje i da je lične podatke potrebno čuvati, poput vrednih stvari koje posedujemo.
Građani žive u uverenju da je korišćenje popularnih sajtova poput Gugla ili Fejsbuka besplatno. Međutim, ukoliko prilikom korišćenja nekog sajta ne plaćate nikakvu robu, sva je prilika da ste vi roba, rekla je Ane-Sitske Brinks, zamenica ambasadora Holandije na otvaranju Nedelje privatnosti, četvorodnevne manifestacije koja u fokus stavlja pitanja privatnosti i zaštite podataka o ličnosti.
Krivičnu prijavu koju je zbog teksta objavljenom u Danasu podneo Poverenik za informacije od javnog značaja trenutno nije najlakše locirati.
Pre par dana u listu Danas objavljen je pod naslovom „Između privatne garsonjere i državnih vila: Gde stanuje predsednik Srbije?“ zanimljiv tekst o problemima sa kojim se suočavaju građani kada žele da podnesu tužbu protiv nekog funkcionera. Akcenat je bio na teškoćama u vezi sa pribavljanjem podataka tuženog, pre svega adrese, kao bitne pretpostavke za postupanje suda…
Tri dana državni funkcioneri utrkuju se se ko će više da napada jedan dnevni list i da odbrani predsednika države. Da li su mediji prešli granicu objavljivanjem adrese predsednika koja je od ranije poznata ili u stvari, kampanju koja se danima vodi protiv dnevnog lista, stavlja u drugi plan priču zašto državni organi ne mogu da nađu predsednika i uruče mu sudski poziv? Da utvrdi kako su informacije izašle u javnost Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović podneo je krivičnu prijavu i to protiv NN lica. Sve o slučaju u priči Žane Bulajić.
Potencijalni ste atentator na Vučića, jelte, i sve imate – snajper, strelu, bombu, pištolj, tomahavk, samostrel, tenk ili šta je već plan – samo vam još fali njegova tačna adresa, a bez tačne adrese nema tačnog atentata. Šta da radite?
Novinarka Danasa Aleksandra Popović izjavila je u emisiji Dan uživo da ona u tekstu o adresi Aleksandra Vučića nije prekršila zakon ni novinarske standarde, i ističe da nije pominjana porodica predsednika Srbije, kao što je optužena od tabloida.
Neozbiljna, neodgovorna i potencijalno opasna kampanja protiv lista Danas, kako je pojedini karakterišu, ima i prizvuke pretnje u izjavama premijerke i ministra, pokrenuta je zbog legitiminih pitanja koja je Danas postavio – o eventualnom korišćenju javnih resursa od strane predsednika države Aleksandra Vučića kao i nemogućnosti institucija da pronađu predsednika za potrebe sudskog spora.
Državni funkcioneri koji napadaju Danas zbog pisanja o tome gde stanuje predsednik Srbije, trebalo bi da objasne koje je to krivično delo objavljivanje šireg lokaliteta stanovanja, kao što je slučaj u tekstu Danasa, naglasila je profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić.
Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti podneće krivičnu prijavu protiv N.N. lica zbog sumnje da je počinila krivično delo neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka, a povodom teksta objavljenog u listu Danas u kojem je, kako se navodi u saopštenju, “objavljen podatak o adresi stana Predsednika Republike”.
Ministarstvo pravde povodom Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti navodi da su lični podaci građana Srbije, zahvaljujući novom Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, čija je primena počela u avgustu 2019. godine, zaštićeni na isti način kao i u drugim državama EU.
Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti utvrdio je da su list Alo i bolnica Atlas nezakonito obrađivali podatke koje su im čitaoci slali u akciji podele kupona za besplatne operacije i preglede u ovoj bolnici, koja se reklamirala u Alou. Čitaoci su, naime, na adresu Alo-a slali svoje adrese, brojeve telefona, brojeve ličnih karata i medicinsku dokumentaciju, iako im nije precizno objašnjeno kako će se oni tačno obrađivati i čuvati, niti je poznato ko je sve imao uvid u njihove lične podatke.
