Gruhonjić: Ovo je najtraumatičnije iskustvo koje smo moja porodica i ja imali. Biće nam potrebna stručna pomoć da ga prevaziđemo 
Dezintegracija javnosti preko TV dnevnika: Gledaoci žive u različitim simboličkim realnostima 
Red propagande, red rijalitija: REM pokušava da izbaci obavezu prikazivanja dečjeg, obrazovnog i kulturnog programa 
Članovi Saveta REM-a neprikosnoveni i nezavisni u kršenju zakona i neradu, nova ovlašćenja direktora tu ne mogu ništa da promene 
Preminuo Milivoje Miša Pantović 
Pucnjava na Kosovu, akcija Kosovske policije, „maltretiranje Srba”, upad blindiranog vozila u manastir, Kurti kao „tvorac haosa i pakla”, neodređen broj žrtava. Sve se odigralo u nedelju, 24. septembra, i sve već zvuči toliko poznato da su mnogi čitaoci možda i preskočili neke dramatične naslove o dešavanjima na severu Kosova. Ipak, ova kriza je, sudeći po izveštavanju medija, drugačija od svih ostalih. A zašto?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić za osam meseci ove godine obratio se direktno, putem televizija sa nacionalnom frekvencijom, više od 190 puta, saopštila je organizacija civilnog društva CRTA.
Mediji nisu ono što su nekada bili – novine, televizija i štampa. Mediji danas su sve oko nas, počev od društvenih mreža, filmova i serija. Filmska i televizijska producentkinja, spisateljica, rediteljka i edukatorka iz Hrvatske, Tiha Gudac, kaže da osoba koja nije medijski pismena ne može raditi dokumentarni film, već ga može samo gledati. Za dokumentarni film kaže da je, danas, medijski prozivod, kao i da se forma filmske prozvodnje kroz vekove dosta promenila.
Snimak razgovora „u opuštenoj atmosferi uz kafu” (navodno) između funkcionera Srpske liste Slavka Simića i šefice poslaničke grupe Samoopredeljenja u kosovskoj skupštini Mimoze Kusari Ljilje glavna je vest u kosovskim medijima. Međutim, do većine dnevne štampe u Srbiji i internet portala dopiralo je samo ono uobičajeno sa naslovnih strana – Kurti „hoće ’Oluju’”, Albanci s Kosova su „poludeli od mržnje”, a došlo je i do „nove provokacije” kosovske policije kod Leposavića. Prezauzeti ponavljanjem poznatih fraza i zaokupljeni temama poput američkih sankcija direktoru BIA, domaći tabloidi „propustili” su da istaknu u prvi plan najave o smanjenju policije na severu i najave novih izbora. Šta je proteklih dana bilo fokusu medijima u Srbiji, a šta onima na Kosovu, i kako se grade dve stvarnosti u ogledalu?
„Džaba kampanja, i novac koji se baca da se govori ‘Ja sam bot’. Možda bi bolje bilo da ste taj novac poklonili Svratištu za decu“, napisala je, izmešu ostalog, bivša visoka funkcionerka Srpske napredne stranke i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović na svom Instagram nalogu, komentarišući aktuelnu akciju svoje bivše partije „I ja sam bot“.
Možda se sećate, pre izvesnog vremena paravojna jedinica „Wagner“, ugostitelja Jevgenija Prigožina, na kratko je otkazala poslušnost Kremlju, pa je krenula u marš na Moskvu, pa je stala, a šta se dalje dešavalo nemamo pojma.
Jovana Brajović iz Surdulice, kako je sama ispričala našoj reporterki, bivši je član zvaničnog internet tima Srpske napredne stranke koji je lično vodio jedan državni sekretar. Brajović je, i po aktivnostima i po broju naloga bila njihov najaktivniji član.
Na društvenim mrežama osvanuo je navodni spisak na kojem je više od 14.000 „bot“ naloga Srpske napredne stranke gde se nalaze imenima i prezimenima ljudi koji stoje iza njih, kao i mesta odakle su i linkovi ka nalozima iza kojih stoje. Autentičnost spiska niko iz vlasti nije potvrdio, ali ni demantovao.
Priča bivše SNS aktivistkinje Jovane Brajović je "najpotresnije svedočenje užasnog lica internet vojske Srpske napredne stranke". Međutim, ovaj problem nema samo SNS, već on postoji na nivou svih stranaka i potrebno je menjati sistem. Istovremeno, nadležni organi treba da postave pitanje - za šta su plaćeni radnici u državnim preduzećima, ako ne da rade svoj posao? Ovo su neki od zaključaka gostiju emisije Newsnight.
Na Tviter nalogu @protivdictature prekjuče je objavljena tabela u kojoj su pobrojani – kako se navodi – „svi botovi“, uz „ime, prezime, okrug, mesto i linkove naloga na Tviteru“.
Još jedan propagandni video koji služi da targetira novinare u Srbiji koji profesionalno rade svoj posao – ocena je sagovornica Danasa, čije se organizacije u kojima rade, ali i imenom i prezimenom, pominju u novom videu koji se pojavio na Jutjubu, a koji se navodno bavi „razotkrivanjem prozapadnih resursa u borbi protiv ruskog uticaja“.
Doskorašnja članica Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Judita Popović, koja je podnela ostavku na to mesto, izjavila je da "vlast apsolutno kontroliše rad regulatora, konkretno predsednik države, i on, preko regulatora, drži pod kontrolom režimske medije".
U istrazi je učestvovalo više od 60 novinara, ali nije otkriveno kako su došli do emailova
Kosovski mediji pažljivo prate svaku izjavu političara, velikom brzinom ih objavljuju zahvaljući danasnjoj tehnologiji, a za one bliske vlastima kojih nije malo, posebna su poslastica izjave ili poruke upućene onoj “drugoj” strani. Te su poruke najčešće ponižavajuće, podcenjujuće, i uvredljive, ali ih takvi mediji prenose bez ikakvog ograđivanja. Tako postaju najuticajniji “glasnogovornici” jezika mržnje svojih zvaničnika, što za posledicu ima duboke “rane” po normalan život dve zajednice – kosovskih Albanaca i kosovskih Srba.
Limenka stoji tamo na banjičkom brdu, kao ružni oklopnik pogođen buzdovanom. U njoj je oblikovan utvarni kulturni obrazac koji pretvara Srbiju u toksičnu deponiju. U klaustrofobičnom zatvoru od limarije traju orgije sastavljene od agresije i opscenosti koje niko više ne mora da podstiče. One proizvode sebe same i pretvaraju se u olovni oblak koji oduzima dah svakom smislu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao je 300 direktnih obraćanja putem televizija sa nacionalnom frekvenijom tokom prethodnih 365 dana, saopštio je Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).
Na početku kultnog filma Matriks (1999), protagonista Neo (Kijanu Rivs) sakriva novac u knjigu neobičnog naslova – Simulacija i simulakrum. Nimalo slučajno.
Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove grada Beograda omogućio je vlasniku Pinka da na placu pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture izvodi radove bez obaveze da od zavoda traži dozvole i na tom mestu podigne monumentalno zdanje upotrebom problematične računice kojom i inače investitorima omogućava da sazidaju hiljade kvadrata više nego što bi smelo po važećem planu
Od 69, 5 miliona dinara, koliko će ove godine iz niškog budžeta dobiti medijski projekti od javnog interesa, oko 70 odsto će pripasti medijima koji su vlasnički, finansijski ili uređivački bliski vlastima.
Kako u praksi izgleda ekstremna medijska pristrasnost imali smo priliku da vidimo prethodnih dana. Vikend za nama obeležila su dva politička skupa u Beogradu. Na najčitanijim portalima jedan skup je bio veličanstven, hrabar i dostojanstven, a drugi licemeran i kontradiktoran. Ono što je još upečatljivije je da su izveštavajući o skupu „Srbija nade”, a potom o protestu „Srbija protiv nasilja” najmanje četiri portala iz minuta u minut objavljivali iste vesti, sa gotovo identičnim naslovima i istovetnim fotografijama.
