Marko Vidojković: Odlazak iz Srbije mi je najbolja odluka u životu. A nije bilo sile koja bi me oterala iz Beograda 2008. 
Alpac Capital bi da što pre preuzme upravljanje nad nezavisnim medijima u Srbiji 
Cviljenje novinarstva 
Telekom Srbija, partner MAGA sveta u Poljskoj 
Kakvi mediji, takva demokratija: Spajanje Paramaunta i Vorner brosa 
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) izražava ozbiljnu zabrinutost zbog pretresanja stana vojnog analitičara Aleksandra Radića, uručivanja poziva za saslušanje uredniku agencije Beta Vojkanu Kostiću i targetiranja novinara nedeljnika Radar Milana Radonjića, povodom, kako su saopštili, istrage o navodima o upotrebi zvučnog topa 15. marta lane na protestu u Beogradu.
Advokat Stefan Ćorda potvrdio je za N1 da je u toku pretres stana i kancelarije vojnog analitičara Aleksandra Radića.
Profesorka na Pravnom fakultetu Vanja Bajović ocenila je u Novom danu da vlast i tužilaštvo u slučaju navodne simulacije zvučnog topa vode medijsku kampanju za tezu koja nema pravni osnov. Ona tvrdi da pronađena beleška nema dokaznu vrednost, da ne postoji objašnjen način izvršenja krivičnog dela i da se čitav slučaj koristi u svrhu propagande i represije.
Prorežimski mediji juče su svi objavili vest s naslovom u kom stoji da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da su "FBI i FSB potvrdili da nije" pucano iz zvučnog topa na velikom studentskom protestu 15. marta prošle godine. Na snimcima se može videti da je Vučić rekao da su "pozvali FBI i FSB da dođu i utvrde". Međutim, podsetimo i na to da je ministar policije u martu prošle godine, kako je saopšteno, pisao FBI, ali da nikad nije objavljeno da li je ikakav odgovor stigao. Do sada je objavljen jedino izveštaj Federalne službe bezbednosti (FSB) Ruske Federacije, 16. aprila prošle godine.
Koalicija za slobodu medija najoštrije osuđuje široku i očigledno unapred pripremljenu kampanju targetiranja medija i novinara, koju je pokrenulo Više javno tužilaštvo u Beogradu svojim kontroverznim saopštenjem kojim se najavljuju istražne radnje u vezi sa studentsko-građanskim protestom koji je održan 15. marta prošle godine u Beogradu.
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) ocenio je danas da je intervju predsednika Srbije Aleksandra Vučića na televiziji Prva imao dominantno promotivni i predizborni karakter i pozvao ga da podnese ostavku na funkciju predsednika Republike pre početka izborne kampanje.
Cilj Demostatovog monitoringa Dnevnika 2 kao centralne informativne emisije RTS-a u dva perioda (januar 2026. i maj 2026. godine) je da se identifikuju odstupanja od profesionalnih standarda javnog servisa i da se javnost, institucije i relevantni akteri upoznaju sa nalazima i preporukama za unapređenje medijske prakse. Za oba sagledavana perioda karakteristično je da se odvijala…
U Srbiji radio sluša 66,3 odsto građana, ali se vesti sa ovog medija retko analiziraju. Na radio-stanicama sa nacionalnom frekvencijom predstavnici vlasti se pojavljuju kao glavni akteri u više od 70 odsto vesti, dok se opozicija nije pojavila nijednom
Na naslovnim stranama šest dnevnih listova bliskih vlastima u 2025. novinari Raskrikavanja pronašli su više od 1.800 manipulativnih vesti. Prednjači Alo sa čak 529 takvih tekstova, a odmah za njim sledi Informer sa 399. Raskrikavanje već godinama analizira naslovnice tabloida, i prošla, 2025. godina do sada je zabeležila rekorde u objavljivanju manipulacija. Šest tabloida koje smo analizirali – Informer, Srpski telegraf, Alo, Večernje novosti, Kurir i Politika – iz budžeta su prošle godine zajedno inkasirali više od milion evra.
Od ratnih narativa i autocenzure do medijske pismenosti i regionalne saradnje – Dinko Gruhonjić govori o tome kako očuvati profesionalno novinarstvo u vremenu populizma i digitalnih manipulacija
Društvena i politička kriza dominantno se doživljava kao kriza demokratije, institucija i poverenja u javnu komunikaciju, a nalazi istraživanja ukazuju da su vladavina prava, funkcionalan društveni poredak i slobodni i pošteni izbori ključni prioriteti ispitanika, pokazali su danas objavljeni rezultati istraživanja Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) sprovedenog "među aktivnom javnošću Srbije".
Posle 16 godina vlasti Viktora Orbana i sistematskog urušavanja medijskih sloboda, mađarski nezavisni mediji ulaze u novu političku eru sa jasnom porukom – promena vlasti neće promeniti njihov odnos prema politici.
Za tri projekta o deci, zdravlju i kulturnim znamenitostima Beograda, Informer je iz beogradskog budžeta prošle godine dobio 10,5 miliona dinara (oko 90.000 evra). Pročešljali smo sadržaje objavljene u okviru tih projekata: ne samo da su tekstovi plaćeni milionima kratki, površni i banalni, već su u nekim slučajevima novinari „kraduckali“ rečenice i pasuse od drugih medija, ili iz svojih starijih tekstova, a za projekat o kulturnim znamenitostima Beograda (3,5 miliona dinara) čak i plagirali tekstove sa zvaničnog sajta Grada. Nisu bili ništa manje lenji ni kad je reč o zvanju sagovornika, pa su za neke tekstove jednostavno uzimali izjave iz drugih medija bez navođenja izvora.
Kako je Informer izveštavao o gaženju čoveka kod Pravnog fakulteta i targetirao tužioca
Od novinara koji su odbili da rade pod pritiscima Viktora Orbana, borbe Džulijana Asanža i Vikiliksa da otkriju istinu, do priča o fotografiji, propagandi, manipulacijama. Kako se novinari bore za medijske slobode, ko kontroliše informacije, a ko i kako reguliše onlajn prostor, neke su od tema dokumentaraca na festivalu Beldocs
U Mađarskoj je na izborima pobedila stranka čiji lider, dok nije postao kandidat za premijera, nije pozvan u televizijski studio javnog servisa, a gotovo svi izveštaji o njegovom delovanju bili su isključivo u negativnom kontekstu. Kako je probijena medijska blokada i kako su građani Mađarske uspevali da se informišu?
Prorežimski mediji Informer, Srpski telegraf, Alo, Kurir i Večernje novosti, i sa njima povezani portali, tokom deset godina projektnog sufinansiranja dobili su za medijske projekte više od 2,8 miliona evra od lokalnih samouprava, Ministarstva informisanja i Pokrajinskog sekretarijata, pokazuje istraživanje Cenzolovke. Više od polovine iznosa otišlo je iz budžeta Grada Beograda - oko 1,5 miliona evra. Novcem koji je Grad šakom i kapom davao tabloidima, moglo je da se obezbedi 680.000 obroka za korisnike Narodne kuhinje, da se kupi tridesetak sanitetskih vozila, osam mamografa ili izgradi jedan manji vrtić.
I ove godine, kragujevački mediji koji profesionalno izveštavaju i objektivno informišu građane ostali su „ispod crte” za dodelu sredstava namenjenih medijskim projektima iz budžeta grada.
