Zašto baš Vuk? 
Ko je Manja Grčić: Put od Pinka do RTS-a, uz bliske veze sa režimom 
Pregledanjem TV emisija dodatno se odugovlači postupak koji Vladimir Đukanović vodi protiv novinara Vuka Cvijića 
Ana Novaković tuži Đukanovića i Selakovića: Neću da dozvolim da me blate i lažu o meni 
Preki sud za Verana Matića 
TikTok je pred sudom u izneo argumente da bi zakon - kojim se ova društvena mreža zabranjuje u Americi, ukoliko je kompanija BajtDens u čijem je vlasništvu ne proda - pogazio slobodu govora američkih korisnika.
Kada suprug Lori Džonson Malvo uključi TV da čuje vijesti o predsjedničkim izborima, ona često napusti prostoriju i ode u drugu sobu da bi gledala filmove.
Sudska bitka za utvrđivanje budućnosti medijske imperije Ruperta Merdoka i porodičnog fonda vrednog 17 milijardi dolara počinje pred američkim sudom okruga Vošo u Renu, Nevada.
Američki državni sekretar Entoni Blinken najavio je nove sankcije ruskoj medijskoj kući RT, nekadašnjoj Raša Tudej (Russia Today), optužujući je da je „de fakto produžena ruka ruskog obaveštajnog aparata“.
Pre 23 godine, 11. septembra 2001. godine dogodio se teroristički napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku. U jednom od najtraumatičnijih događaja u novijoj istoriji SAD stradalo je oko tri hiljade ljudi, teorije zavera i manipulativni narativi o ovoj temi svake godine oživljavaju i ne jenjavaju.
Spameri iz Severne Makedonije imaju dugu istoriju na Fejsbuku. Sada im i veštačka inteligencija pomaže u proizvodnji lažnih vesti. Njihove stranice imaju više pratilaca nego „Volstrit žurnal“ ili „Vašington post“.
„Nametanje sankcija od strane Sjedinjenih Američkih Država protiv medijske grupe Rosija Segodnja predstavlja globalni udarac slobodi govora i slobodi medija“, izjavio je za RIA Novosti Nenad Popović, ministar bez portfelja u srpskoj vladi zadužen za međunarodnu ekonomsku saradnju.
Američka vlada objavila je niz mjera čiji cilj je da se ukaže na rusko miješanje u američke predsjedničke izbore. Između ostalog su otpečaćene optužnice protiv dva zaposlena u ruskoj državnoj medijskoj mreži RT, uvedene sankcije urednicima tog medija i zaplijenjeni internet domeni koje je Kremlj koristio da širi dezinformacije.
Mark Zakerberg, suosnivač društvene mreže Fejsbuk i izvršni direktor njene matične kompanije Meta, izjavio je da je administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena vršila pritisak na kompaniju da "cenzuriše" specifične sadržaje o kovidu-19 tokom pandemije.
Sankcije koje je Vlada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) uvela protiv UNA TV i Alternativne televizije (ATV) izazvale su značajne polemike i postavile pitanja o slobodi medija, političkim pritiscima, štetnim sadržajima koji mediji šire i uticaju na društvo. Mediji, kao jedan od ključnih stubova demokratskog društva, imaju važnu ulogu u informisanju javnosti, oblikovanju javnog mnijenja i osiguravanju transparentnosti vlasti. Kada se sankcije uvedu protiv medijskih kuća, postavlja se pitanje gdje se povlači granica između nužnih mjera za zaštitu demokratskih vrijednosti i ugrožavanja slobode medija.
Jedan od najmoćnijih tehnoloških milijardera Ilon Mask sinoć je preko društvene mreže Iks, koja je u njegovom vlasništvu, uživo intervjuisao kandidata republikanaca za predsednika SAD Donalda Trampa. Mask je rekao da je zbog masovnog sajber napada razgovor, koji je trajao oko dva sata, kasnio 40 minuta. Tramp je optužio Kamalu Haris da je uništila Kaliforniju i obećao najveću deportaciju migranata u istoriju SAD.
Blumberg njuz je saopštio da je pokrenuo "disciplinsku akciju" protiv određenog broja urednika, nakon što je taj medij "preuranjeno" objavio vest o prošlonedeljnoj istorijskoj razmeni zarobljenika između Rusije i SAD, navodeći da je to moglo da ugrozi bezbednost Amerikanaca koji su pušteni.
Četiri dana je prošlo otkako se 20-godišnji Tomas Metju Kruks sa poluautomatskom puškom popeo na krov udaljen 150 metara od predsedničkog kandidata Donalda Trampa i pucao na njega tokom govora u Pensilvaniji. Tek treba da se utvrdi kako je ovako nešto moglo da promakne bezbednosnoj službi i policiji i ko je sve u lancu odgovornosti zakazao. Ipak, deo svetske i domaće javnosti odlučio je da se u ovoj kompleksnoj situaciji fokusira na žene iz neposrednog Trampovog obezbeđenja koje su delovale nesnađeno dok su ga evakuisali, a jedna je čak imala poteškoća da vrati pištolj u futrolu. Umesto pozivanja da se utvrde individualna odgovornost i pojedinačne kompetencije pripadnika tajne službe nezavisno od toga kog su pola, pojedini mediji sada zagovaraju mizoginu teoriju da su žene nedovoljno sposobne za rad u tajnim službama.
Radio voditeljka iz Filadelfije koja je intervjuisala predsednika Džoa Bajdena 3. jula podnela je ostavku nakon što je postavljala pitanja koja joj je dao njegov tim.
Dogovor koji je doveo do oslobađanja osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža pripreman je mesecim, a do poslednjeg trenutka bio je neizvestan. Na kraju je mešavina diplomatije, politike i prava bila ta koja je omogućila Asanžu da se vrati u rodnu Australiju, objavio je BBC.
Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž ovoga jutra izjasnio se krivim po jednoj optužbi za pribavljanje i objavljivanje vojnih tajni SAD, pred federalnim sudom u Sajpanu, glavnom gradu Severnih Marijanskih ostrva, što je usledilo kao rezultat dogovora sa tužiocima američkog Sekretarijata za pravosuđe, čime je obezbedio sebi slobodu, posle 14 godina u zatočeništvu. Novinar BIRN-a Saša Dragojlo ocenjuje da je to mučan epilog cele situacije.
U očima većine običnog sveta Džulijan Asanž, radoznali klinac iz Taunsvila u Australiji, je heroj i borac za istinu, dok je iz vizure brojnih država i administracija kriminalac i prestupnik.
Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž izjasnio se krivim po jednoj optužbi za pribavljanje i objavljivanje vojnih tajni SAD, kao rezultat dogovora sa tužiocima američkog Sekretarijata za pravosuđe, čime je obezbedio sebi slobodu, a time je završena i duga pravna saga koja je pokrenula debate o slobodi štampe i nacionalnoj bezbednosti.
Supruga osnivača Wikiliksa Džulijena Asanža Stela Asanž izjavila je da će tražiti pomilovanje nakon što je on pristao da prizna krivicu za kršenje američkih zakona o špijunaži, čime je okončana dugogodišnja pravna saga u Velikoj Britaniji, javlja Rojters.
Let od Londona preko Bangkoka do Australije osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža košta 500.000 dolara, pišu danas britanski mediji nakon što je on napustio London na putu do Marijanskih ostrva gde će formalizovati sporazum o priznanju krivice za špijunažu kako bi izbegao ekstradiciju i zatvorsku kaznu u SAD.
