Dezintegracija javnosti preko TV dnevnika: Gledaoci žive u različitim simboličkim realnostima 
Gruhonjić: Ovo je najtraumatičnije iskustvo koje smo moja porodica i ja imali. Biće nam potrebna stručna pomoć da ga prevaziđemo 
Preminuo Milivoje Miša Pantović 
Članovi Saveta REM-a neprikosnoveni i nezavisni u kršenju zakona i neradu, nova ovlašćenja direktora tu ne mogu ništa da promene 
Red propagande, red rijalitija: REM pokušava da izbaci obavezu prikazivanja dečjeg, obrazovnog i kulturnog programa 
Turski parlament usvojio je kontroverzni zakon kojim se menjaju zakoni o štampi i društvenim medijima s navedenim ciljem borbe protiv lažnih vesti i dezinformacija, kritičari strahuju da bi vlada Redžepa Tajipa Erdogana mogla da iskoristi taj zakon da ograniči slobodu govora i nastavi suzbijanje društvenih medija i nezavisnog izveštavanja uoči ključnih izbora u junu, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.
Izgleda da je lakše naći 44 milijarde dolara za kupovinu Tvitera nego taj društveni medij učiniti prosperitetnim, profitabilnim, a apsolutno slobodnim. Ilon Maks, od ponedeljka „gazda na Tviter", moraće da pronađe odgovore na mnoga pitanja, a mi smo izabrali pet ključnih.
Tviter je tek 15. društvena mreža po veličini, ali je među vodećima po uticaju, citiranosti u najvećim medijima i količini žuči koja se tu svakodnevno sliva. Šta je neverovatno uspešnom biznis avanturisti kao što je Mask tamo uopšte toliko zanimljivo?
Iako je neizvesno da li će Ilon Mask kupiti Tviter, njegova prošlonedeljna ponuda od 43 milijarde dolara i obećanje da će doneti slobodu govora i poverenje javnosti u Tviter, izazvala je nedoumice kod investitora ali i zabrinutost među stručnjacima zbog bojazni da tehnološki rukovodioci ionako imaju previše kontrole nad govorom na mrežama, pišu svetski mediji, prenosi Radio slobodna Evropa.
Pravo koje je nekolicina ljudi u jednoj tehnološkoj firmi uzela za sebe, da odlučuje o dozvoljenosti mišljenja drugih ljudi, daleko je opasnije od bilo koje pojedinačne odluke koju će oni, koristeći se tim svojim uzetim pravom, doneti.
Vladimir Putin je uspostavio telefonsku liniju kako bi podstakao građane da prijave prijatelje, porodicu koji kritikuju rat u Ukrajini, prenosi express.co.uk
„Ne slažem se sa onim što govoriš, ali ću životom braniti tvoje pravo da to kažeš.“
Progon novinara je Srbiji u prošlosti doneo brojne kritike. Pod plaštom pandemije sada se primenjuju nove metode za tlačenje slobode govora. Nije retkost da se mediji i novinari na istoku Evrope često nalaze pod unakrsnom vatrom kritike. I grublji oblici ograničavanja, kao što su stavljanje brnjica pojedinim medijima ili pretnje upućene medijskim delatnicima nisu do sada u Srbiji bili retki slučajevi, piše austrijski dnevni list Die Presse.
Sloboda govora i izražavanja je univerzalno ljudsko pravo kojim se bez straha ili cenzure može izraziti mišljenje, ali u našem društvu sve se intenzivnije zloupotrebljava i postaje poligon za povredu ljudskog prava na dostojanstvo, rekla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. "Sve češće ponižavajuće izjave, širenje mržnje, uvrede po osnovu nacionalne pripadnosti, napadi na porodice političkih neistomišljenika, omalovažavanje nečijeg porekla, seksizmi, postavljanje tzv. zdravstvenih dijagnoza, sve do upotrebe nacističkih simbola kao što je kukasti krst, postaju ne samo prihvatljiv, već i poželjan narativ", navela je Janković u saopštenju.
Moramo ponovo da se borimo za slobodu govora i pričamo o stvarima koje bi trebalo da se podrazumevaju, zaključak je razgovora na tribini u KC Gradu na kojoj su učestvovali Marčelo, Milena Bogavac, Radmila Petrović i Andrej Josifovski.
Negiranjem zločina žrtva se dva puta ubija, rekao je nobelovac Eli Vizel, koji je preživeo Holokaust. Poricanjem zločina stvaraju se pretpostavke da se on opet desi u budućnosti.
Europska federacija novinara (EFJ), Europsko vijeće književnih prevoditelja (CEATL) i Europsko vijeće pisaca (ERW) uputili su poziv vladama Europe i međunarodne zajednice da pokažu snažnu potporu za demokratske pokrete u Bjelorusiji i pruže utočište i humanitarnu pomoć onima koji bježe iz zemlje.
Uređivanje sadržaja na društvenim mrežama se u ranim danima obavljalo od strane zajednice, volontera ili unutar samih kompanija. Danas je sloboda govora na društvenim mrežama predmet kompleksnog sistema upravljanja. Veliki dio javnog govora je regulisan od strane privatnih korporacija.
Popularnom poljskom piscu i novinaru Jakubu Zulčiku preti kazna od tri godine zatvora zbog toga što je predsednika Andžeja Dudu u novembru nazvao „moronom“ u jednom postu na Fejsbuku.
Kao i u gotovo svakoj javnoj debati, ovde su se isprepletala legalistička (“Da li je u pitanju cenzura govora?”) i vrednosna (“Da li je ovo generalno dobar potez za slobodu?) pitanja. Pomešane i babe i žabe.
Kada u medijima dominantnu ulogu ima tzv. žuta štampa, sklona senzacionalizmu i preterivanju, posebno je važno znati koje su granice slobode izveštavanja, odnosno dokle mediji mogu da zadiru u ličnu sferu pojedinaca.
"Tokom četiri godine mandata, DOnald Tramp je imao brojne upitne tvitove i poruke kojima je potpaljivao masu i retko koji tvit je bio uklonjen ili cenzurisan, iako je Tviter krenuo da neke označave kao neistine. Jako je teško govoriti o cenzuri kada neko, čak i predsednik SAD, izlazi s porukama koje su neistinite i pozivaju na nasilje, onda ne možemo govoriti o slobodi govora ako se ugrožavaju prava drugih ljudi", smatra Marko Mudrinić sa portala Netokracija.
Sutkinja Vanesa Barejtser presudila je da zbog mentalnog stanja osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža ne dozvoli njegovo izručenje u SAD. U Reporterima bez granica kažu za Cenzolovku da načelno pozdravljaju prvostepenu presudu ali ističu da je sutkinja jasno dala do znanja da je jedino Asanžovo mentalno stanje prepreka za njegovo izručenje u SAD, gde mu zbog ozbiljnih optužbi preti do 175 godina robije.
Sloboda govora na internetu je jedno od gorućih pitanja savremenog digitalnog doba, sveta u kom se na globalnoj mreži polako stapaju naša privatna i javna sfera. Međutim, druga strana medalje ovog univerzalnog prava – govor mržnje, postavio je pred državne institucije, tehnološke kompanije i građane nezahvalno pitanje ograničavanja ovog demokratskog postulata.
Šta znači “objektivnost” danas i kako, u polarizovanom društvu, povući granice u javnoj debati u kojoj “obe strane” imaju ne samo svoje mišljenje, nego često i svoje činjenice i istinu?
