Savet za medije i konfuziju: Cilj degradacija Saveta za štampu, koji brani kvalitetno novinarstvo pred navalom dezinformacija i propagande 
Kamere u sudnici: Zašto građani Srbije ne mogu da prate TV prenos važnih sudskih postupaka kao u SAD ili Hrvatskoj? 
Komesarijat za ljudska prava Saveta Evrope: Ozbiljan razlog za brigu zbog bezbednosti novinara u Srbiji 
Zaštita originalnog sadržaja od zloupotrebe alata veštačke inteligencije ujedinila svetske izdavače 
Ni gotovo pet godina od paljenja kuće novinara Milana Jovanovića konačna presuda još nije na vidiku 
Pojavom društvenih mreža u naš jezik su „brzinom interneta“ ušle nove reči – postovati, šerovati, tagovati, lajkovati... Iako je očigledno da blago srpskog jezika svi želimo da sačuvamo, ovim pitanjem se izgleda niko ne bavi previše.
Da li jezik treba čuvati od uticaja spolja i čistiti od novotarija, naročito od reči stranog porekla?
Redakcije Jug pressa i leskovačkog nedeljnika Nova Naša reč najoštrije su osudile kampanju beogradske Filološke gimnazije u Beogradu na Instagram stranici Digitalni bukvar, koja je postavljena u vidu pitanja "Imaš li muke sa padežima kao ljudi sa juga Srbije".
I pored toga što je tema današnje javne rasprave u organizaciji Programskog saveta Radio-televizije Srbija bila Jezik i pismo na javnom medijskom servisu RTS i programski sadržaji RTS, uvodničari programa su se bavili isključivo jezikom.
Srpski jezik ponekad može zvučati tako apsurdno, upravo poštujući standardizaciju koju preporučuje SANU, prema kojoj nedostatak ženskog roda predstavlja – prirodan put jezika. Rodna ravnopravnost sada izgleda kao prepreka na tom „prirodnom putu“, koji ponekad deluje modernije nego što bi i tradicionalisti želeli. „Oženio sam se pilotom“, reklo bi se u duhu „tradicionalnih srpskih jezičkih vrednosti“ i onda kada je pilot žena
