Pixabay
Analizom je obuhvaćeno 20.000 domena koje su druge organizacije ili mediji označili kao izvore namerno netačnih informacija, a nalazi sugerišu da su Gugl (Google) i EpNeksus (AppNexus) najčešći servisi za plasiranje reklama na te sajtove.
Istraživanje se bavilo isključivo programskim oglašavanjem, odnosno automatskom kupovinom i prodajom oglasnog prostora putem softvera, koje je činilo dve trećine svih digitalnih oglasa u 2019. godini. Gugl pruža programske oglase za najveći deo domena koje je GDI ocenjivao, oko 70%, što je srazmerno puno u odnosu na tržišni udeo te kompanije.
Neki od analiziranih slučajeva uključuju i velike medije koje su nevladine organizacije označile kao izvore dezinformacija, poput RT-ja (ranije poznatog kao Russia Today) i Sputnjika (sputniknews.com).
GDI ocenjuje da se problem tiče celokupnog tržišta digitalnih oglašivača, koje će zahtevati angažovanje svih učesnika.
Savet za štampu godinama ukazuje na brutalne sadržaje u medijima, ali ih država uporno nagrađuje: Da li je njegov uticaj moguće osnažiti?
Da li je Vlada Srbije odustala od zahteva za sankcije medijima koji promovišu nasilje i ne vode računa o mentalnom zdravlju mladih?
Predmet s presudom Dejanu Nikoliću Kantaru nestao u Višem sudu u Vranju
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.