Q radio iz Kule i Radio Bela Crkva zadovoljni poslovanjem, problem nedostatak novinara

Nakon privatizacije Q radio iz Kule posluje „tri puta bolje“, a Radio Bela Crkva „bez dugovanja i sa redovnim platama“, rekli su za sajt Komšijske novosti vlasnici ovih medija Radovan Kovač i Radojica Mali. Ipak, obojica kažu da je nedostatak novinara jedan od ključnih problema sa kojima su suočeni njihovi mediji.

Radio Bela Crkva i Q medija (ranije Informativno propagandni centar Kula), prodati su 2015. godine. Prvi Jovici Burkiću, a drugi Radovanu Kovaču. Sedišta oba medija su u malim pograničnim gradovima u kojima živi veliki broj pripadnika nacionalnih manjina i oba imaju programe na četiri manjinska jezika.

U Radiju Bela Crkva emituje se, nedeljno, po sat programa na češkom, romskom, mađarskom i rumunskom. U Q mediji iz Kule, u okviru koga posluju radio, televizija i novine Kulska komuna, na radiju se emituje po sat programa dnevno na mađarskom i rusinskom, sat nedeljno na ukrajinskom i sat vremena mesečno na nemačkom jeziku. U mesečniku Kulska komuna, koji inače izlazi 39 godina, objavljuju se po dve strane na mađarskom i rusinskom jeziku. Na televiziji je 2016. godine započeto emitovanje vesti jedanput nedeljno na rusinskom i mađarskom jeziku.

I Radio Bela Crkva i Q medija su nekada bila javna preduzeća. Novi vlasnici u obavezi su da pet godina posle privatizacije zadrže istu programsku šemu kakva je bila pre prodaje. Kako tvrde vlasnik Q medije Radovan Kovač i v.d. direktor i glavni i odgovorni urednik Radija Bela Crkva Radojica Mali, te obaveze se poštuju.

„I dalje na radiju emitujemo programe na četiri manjinska i srpskom jeziku. Uveli smo vesti na rusinskom i mađarskom na televiziji.Tu su ulaganja velika, a finansijski efekat nije kakav smo očekivali. Radio posluje tri puta bolje nego pre privatizacije i najslušaniji je u okolini“, rekao je za sajt „Komšijske novosti“ Radovan Kovač.

Radojica Mali kaže da zbog besparice nisu istraživali slušanost Radija Bela Crkva, ali da je genaralno zadovoljan kako radio funkcioniše, „plate su redovne, radio nema dugovanja, novi vlasnici se ne mešaju u uređivačku politiku, a broj zaposlenih je ostao isti kao i pre privatizacije“.

„Najveći problem u malim mestima je nedostatak stručnog kadra. Sa Nacionalnim savetom Čeha imamo odličnu saradnju i oni nam pomažu u pripremanju emisija. Za emisije na mađarskom i rumunskom jeziku imamo veliku pomoć kolega iz Radio-televizije Vojvodine“, kaže Radojica Mali. On dodaje da bi se „ kada bi neko od novinara otišao iz redakcije, teško našla zamena, jer svi odlaze u velike gradove“.

I Radovan Kovač saglasan je da je nedostatak stučnih kadrova, naročito novinara, snimatelja i montažera, u malim mestima veliki problem. Uprkos tome on je optimista, jer, kako kaže, za njima je bila uspešna godina.

„Prošle godine smo dobro prošli na konkursima za sufinasiranje medijskih projekata, u našoj opštini, na pokrajinskom konkursu i konkursu Ministarstva kulture i informisanja. Zahvaljujući tome povećane su i plate zaposlenima i nadam se da će se taj trend nastaviti“, kaže Kovač.

Izvor: Komšijske novosti