Amerikanci kontrolišu kablovske TV u Srbiji

Prema podacima Ratel-a, SBB ima 47 odsto pretplatnika, a Ikom četiri procenta

Srpska kablovska mreža SBB, vodeći operater digitalne i analogne kablovske televizije, širokopojasnog interneta i fiksne telefonije u Srbiji, potpisala je ugovor o kupovini 100 odsto udela u kompaniji IKOM, saopšteno je iz SBB-a, kompanije koju je 2013. kupio američki investicioni fond KKR.

Zahtev za odobrenje ove koncentracije prošle nedelje predat je Komisiji za zaštitu konkurencije koja bi najranije za mesec dana trebalo da se izjasni o ovom pitanju.

S obzirom na stanje na tržištu i činjenicu da ovaj operater ima dominantan položaj na tržištu, Komisija za zaštitu konkurencije, po svemu sudeći, neće imati lak zadatak.

Prema uobičajenoj proceduri, komisija može u roku od mesec dana (u skraćenom postupku) da donese odluku da li se koncentracija odobrava. U suprotnom, ako uslova za ovo spajanje nema, otvara se ispitni postupak koji traje dodatna tri meseca.

Ukoliko smatra da nisu ispunjeni uslovi za koncentraciju u ovom slučaju SBB ima pravo da predloži dodatne mere koje bi omogućile koncentraciju.

Prema rečima našeg sagovornika koji se bavi konkurencijom, u ovom slučaju komisija će imati dosta posla, budući da je SBB dominantan, ne samo u slučaju kablovske infrastrukture, koja je u njegovom vlasništvu i koju može da ustupa drugima, nego i u maloprodaji proizvoda kao što su internet, kablovska televizija i fiksna telefonija.

– Tržišni udeo je samo početni korak i ne mora da bude presudan. Telekomunikacije su specifična oblast koju karakterišu velika ulaganja i visoki fiksni troškovi, što se takođe uzima u obzir. Evropska komisija je, recimo, u nekim slučajevima odobravala uslovne koncentracije, iako je učesnik na tržištu imao 80 odsto tržišnog učešća.

Prema poslednjem izveštaju RATEL-a, u prošloj godini je za usluge distribucije medijskih sadržaja u Srbiji bilo registrovano 90 operatera. U odnosu na 2014. godinu ukupan broj pretplatnika ovih usluga povećan je za 6,6 odsto i prema poslednjim zvaničnim podacima iznosi 1,6 miliona pretplatnika. Najveći je SBB, sa tržišnim učešćem od 47 odsto, prema broju pretplatnika. Osim njega, izdvajaju se i „Telekom Srbija” sa 25 procenata, dok su ostali uglavnom manji operateri među kojima je i IKOM sa četiri odsto tržišnog učešća.

Dragan Lončar, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za „Politiku” da je tržište distribucije medijskih sadržaja specifično i budući da se oni distribuiraju putem različitih tehnologija, od posebne je važnosti na koji način će se definisati relevantno tržište.

– U konkretnom slučaju, jedan kablovski operater kupuje drugog. Situacija na tržištu je takva da ne postoji preklapanje kablovskih mreža različitih operatera. To znači da ova dva operatera ne konkurišu jedan drugom. Ukoliko bi relevantno tržište uključivalo samo tehnologiju prenosa preko kablovske mreže, onda bi svaki operater, na užem geografskom tržištu na kome posluje i ima jedini razvučenu kablovsku infrastrukturu bio monopolista – objašnjava profesor Lončar.

Međutim, kaže on, ne bi trebalo zanemariti i druge tehnologije, kao što je recimo distribucija medijskog sadržaja preko telefonske mreže. Ukoliko se i ona uključi u relevantno tržište, onda svaki korisnik ima mogućnost da bira da li će medijski sadržaj da prima preko kablovske ili telefonske mreže.

– Važno je i postojanje snažnog regulatora RATEL-a, koji bi, čak i u slučaju neopravdanog povećanja cene, sprečio takvo postupanje. Sve prethodno navedeno ukazuje na značajna ograničenja SBB-a da, i posle spajanja sa IKOM-om, podiže cene svojih usluga ka krajnjim potrošačima – zaključuje naš sagovornik.

Još početkom ove godine, na panelu koji je bio posvećen konkurenciji u oblasti kablovske televizije, čulo se da ovo tržište u Srbiji mora da se uredi tako da korisnik može da bira, a ne da operateri rade šta žele. Da li se nešto u međuvremeno promenilo?

U Srbiji je ovaj kolač podeljen i dalje tako da prave konkurencije nema. Malo je onih korisnika koji danas u jednoj zgradi mogu da biraju između nekoliko operatera. Uglavnom je to samo jedan i kada potpišu ugovor (koji je obično na dve godine) korisnici nemaju mnogo izbora. Čak i ako operater u međuvremenu odluči da promeni neke kanale, uvede druge, ugasi one koji su korisniku omiljeni, on nema načina da tu nešto promeni.

Jaki i u regionu

Srpska kablovska mreža SBB od 2013. godine je u vlasništvu Američkog investicionog fonda KKR na čijem čelu je Dejvid Petreus. SBB je, inače, deo regionalne Junajted grupe koja posluje u šest zemalja bivše Jugoslavije, a u njenom sastavu su još i vodeći telekomunikacioni operateri – „Telemah” u Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, operater satelitske televizije „Total TV”, „Net TV plus”, vodeći provajder telekomunikacionih servisa putem javnog interneta.

Deo ove grupe je Junajted medija, koju čine najgledaniji sportski, filmski, dečiji i drugi kanali u regionu kao što su „Sport klub”, „Sinemanija”, „Ultra”, „Mini-ultra”, „Lov i ribolov”, „N1” i „Grand”.

Ikom je, sa druge strane, na tržištu Srbije prisutan 17 godina. Jedan je od vodećih kablovskih operatera u Srbiji i osim osnovnog i digitalnog paketa kablovske televizije nudi i kablovski internet i fiksni telefon. Prema podacima APR-a suvlasnici IKOM-a su tri kompanije sa Kipra.