Više od polovine građana Srbije smatra da mediji nisu sredstvo pomoću koga mogu da ocene rad Vlade, dok 43 odsto misli da niko od političara ne poštuje načelo integriteta, rečeno je danas na predstavljanju monitoringa o političkoj komunikaciji u medijima.
„Više od polovine građana (52 odsto) smatra da im mediji ne pomažu u donošenju ocene rada Vlade Srbije, dok polovina ne vidi medije kao sredstvo pomoću koga može da predvidi buduća dešavanja“, kazao je predstavnik Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović u Beogradu.
On je istakao da svaki četvrti građanin misli da može da se informiše o ostvarivanju prava putem medija i ocenio da mediji u Srbiji postaju sredstvo javne propagande i bilteni „gde oni koji imaju moć vrše raspodelu kapitala“.
„Oko 43 odsto osoba misli da niko od političara ne poštuje načelo integriteta, a 41 odsto smatra da to načelo poštuje premijer Aleksandar Vučić“, dodao je Gavrilović predstavljajući rezultate telefonske ankete sprovedene od decembra 2014. do februara 2015. godine.
„Aleksandar Vučić uspeo je da svojim političkim protivnicima onemogući da dođu do sredstava masovnog informisanja, čime će za godinu dana napraviti ozbiljnu štetu, što mu ja od sveg srca želim“, kazao je Bakić.
Sociolog i profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Jovo Bakić kazao je da je paradoks što su privatni mediji pod većom kontrolom od javnih.
„Aleksandar Vučić uspeo je da svojim političkim protivnicima onemogući da dođu do sredstava masovnog informisanja, čime će za godinu dana napraviti ozbiljnu štetu, što mu ja od sveg srca želim“, kazao je Bakić.
Prema njegovim rečima, u Srbiji je situacija u medijima katastrofalna, a oblikovan je i sistem političkog kapitalizma gde je uspešan privrednik onaj ko ima veze sa političarima.
„Onda ti ljudi zahvaljujući vezama osnivaju listove, stranci kupuju medije, a vodeći političari zahvaljujući bliskom odnosu sa oglašivačima mogu da zabrane da se neko oglašava u medijima“, naveo je on.
Novinarka Tamara Skroza ocenila je da se u Srbiji u protekla tri meseca dogodilo nekoliko „ozbiljnih medijskih incidenata koji bi se na ozbiljnijem mestu vrlo analizirali“.
„Mediji se previše bave sami sobom. Sve teme koje su bitne, počnu ili se završe raspravom o medijima“, kazala je ona.
Kako je istakla, novinari se pozivanju na događaje na kojima nemaju pravo da postavljaju pitanja.
„Premijer je izjavio da su novinari pozvani da prisustvuju sednici Vlade, a ne učestvuju u njenom radu. Nisu novinari ti koji treba da učestvuju u radu, nisu za to izabrani, ali zašto se uopšte pozivaju na sednice, ako nemaju pravo da pitaju?“, rekla je Skroza.
To je prvi monitoring o stanju političke komunikacije u medijima Fondacije Konrad Adenauer i Biroa za društvenja istraživanja u 2015. godini, a u telefonskoj anketi učestvovalo je 1.300 ispitanika.
Ilustracija: izvor
Savet za štampu godinama ukazuje na brutalne sadržaje u medijima, ali ih država uporno nagrađuje: Da li je njegov uticaj moguće osnažiti?
Zar i ti, sine Bobe?
Asanž pred poslednjom žalbom: Odluka sudije koja će imati ogroman uticaj na novinarstvo u svetu
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.