10. feb 2016.

Jezik na udaru medijske površnosti

parker_pen_flickrU Srbiji imate medije bez ijednog lektora, bez ijednog urednika koji poznaje jezik, upozorio na Zlatiboru prof. dr Veljko Brborić

Zlatibor – Akcija „Negujmo srpski jezik” je akcija ozbiljnih i odgovornih ljudi. Naša namera je da skrenemo pažnju da je briga o srpskom jeziku i jezičkoj kulturi ozbiljan državni i društveni zadatak. Brzina kojom se živi naterala je mnoge da ne vode računa ni o jeziku.

Tim rečima je prof. dr Veljko Brborić, šef Katedre za srpski jezik beogradskog Filološkog fakulteta, u „Čigoti” na Zlatiboru otvorio svoje predavanje na temu „Srpski jezik i jezička kultura danas”, održano u okviru akcije „Negujmo srpski jezik”.

– Važno je šta govorimo, ali i kako to govorimo. Ovo je pokušaj da više brinemo o nacionalnom jeziku, pismu, kulturi. Evo, s Žarkom Čigojom sam odavde otišao do Višegrada, gledali smo na glavnom trgu okolinu, među njima i natpise. Nismo uspeli da nađemo nijedno ćirilično slovo. Povremeno ćemo reći: to nam je neko drugi uradio. Ne, to što nam neko drugi želi uraditi to je njegovo pravo. Naše je pravo da ne damo da nam uradi šta hoće, a naša obaveza, posebno pred mladima, da brinemo o jeziku i pismu – rekao je Brborić.

PRAVOPIS MENJATI SAMO KAD JE NEOPHODNO

Na pitanje da li jezičkim problemima pogoduju promene u pravopisu, odgovorio je: – Pravopis povremeno morate menjati, obogatiti ga aktuelnim primerima. Ali pažljivo i s merom. Pavle Ivić je govorio: „Pravopis ima smisla menjati samo ako je nužda, ako je novo rešenje neuporedivo bolje od starog. Ukoliko je mala razlika onda samo preti opasnost da od pismenog napravite nepismenog.”

Na pitanje šta najviše kvari jezik danas: masovni mediji, internet, SMS komunikacija, politika, ovaj stručnjak odgovara:

– Jezik, na neki način, kvari sve pomalo, a mediji najviše. Danas u Srbiji ima 1.391 registrovan medij. Od toga je oko 700 štampanih, 128 televizijskih stanica, 20 internet portala, 15 novinskih agencija, radio-stanice. A do juče ih je ukupno bilo tridesetak. Imate u Srbiji medije bez ijednog lektora, bez ijednog urednika koji zna jezik. Mediji idu na profit, i legitimno ga je praviti, ali nije legitimno jezički trovati naciju – upozorio je prof. Dr Veljko Brborić, pa dodao:

– Ima, naravno, i medija koji su ozbiljni i odgovorni. Ne može se reći da se novinska kuća „Politika” ne ponaša odgovorno. Ona je odgovornija od drugih, ali i kod nje promakne neka greška jer nemaju dovoljno lektora. Radio-televizija Srbije ima lektora koliko svi drugi mediji u Srbiji, ali i kod njih se dogode propusti. Danas je brzina sve porazila. Neke dnevne informacije koje kasno stižu gotovo se i ne lektorišu, pa ako su vam novinari nepismeni onda su vam i mediji nepismeni. Dakle, svi smo tu odgovorni, ali nije odgovornost podjednaka.

Ovaj stručnjak ističe da je lepše i zgodnije s jezičkom kulturom, s tim što mi nemamo školu te kulture.

– Probali smo na Kolarcu, trajalo je dve-tri godine, i to besplatno, a onda niko u dvomilionskom Beogradu nije bio zainteresovan. U Francuskoj, na primer, postoje škole jezičke kulture. Ako želite da budete javna ličnost izvolite nabaviti sertifikat, ako ne znate naučite. Ali to za nas ne važi – objasnio je Brborić.

O jeziku u našem obrazovanju on iznosi podatak da onaj ko je završio osnovnu i srednju školu društvenog smera ima za tih 12 godina školovanja ukupno 1.884 časa srpskog jezika. Što je, naravno, više nego dovoljno za učenje osnovnih pravila jezičke kulture, ali…

– Pravilno koristiti jezik možemo ako imamo svest o tome i ako smo to naučili. Onaj ko je, kao Zlatiborci, na dobrom području njemu je neuporedivo lakše nego onome ko je u dijalekatskoj sredini. A cilj je vladanje normom bez izuzetka. Moramo znati standard, jer svako društvo ima potrebu da postoji jedan jezik koji je sredstvo opšteg sporazumevanja – rekao je Brborić.

 Foto: Flickr / Robin Inkysloth 

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend