Još nam samo ale fale

Tabloidi i brojne (ne)ozbilje dnevne novine ponovo dobijaju materijal za tračeve koji se baškare na slikovnim stranama

Diskretno, bez najave, kako se to već dešava dobrim emisijama, na RTS 3 subotom u 20 sati (repriza nedeljom u 12.00) ponovo se emituje  ciklus od četiri emisije „Biti čovek” o Ivi Andriću. U dokumentarističko-narativnoj formi, izuzetne estetike, prošlonedeljna emisija snimana u Krakovu, gradu u kojem je Andrić studirao, pratila je studentske dane ovog pisca paralelno sa istorijom Balkana, a sve to protkano arhivskim snimcima, fotografijama, strip animacijom… Scenario su napisale Danica Pajović i Sonja Mihajlov, režirao je Miljan Glišić, a produkcija je „Stanković i sinovi”.

Sonja Mihajlov, autor i vizuelno i u svakom drugom smislu prezenter koji imponuje, doprinela je kvalitetu ovog projekta, za koji je neki roditelj na internetu napisao „da drži pažnju jednog dvanaestogodišnjaka”. Pored Emira Kusturice, kome je Ivo Andrić decenijama bio uzor i umetnička inspiracija, u serijalu govore i akademici Dragoslav Mihailović i dr Radovan Vučković; direktor Švedske akademije Nobelovog komiteta, eminentni istoričari, biografi, književnici i diplomate iz Srbije, Hrvatske i BiH. Iako nije premijerno, emitovanje emisije „Biti čovek” je dobro televizijsko štivo i za one koji su ga ranije već gledali.

U paralelnom svetu, nekoj drugoj dimenziji, na TV Pinku počela je „Farma 7” u kojoj učestvuje 28 različitih ljudi (trebalo bi da su poznati i slavni) za koje je voditelj Ognjen Amidžić rekao: „Ne znam kako se svi zovu, ali ima vremena, naučiću.” Naučićemo i mi, ako ništa drugo ono nazive nekih profesija koje su devojke dovele do, kako se to na Pinku često kaže „Lisovića, najpoznatijih imanja u Srbiji”. Naučili smo da postoje starlete i klaberke, a sada, u novoj sezoni je tu i  go-go igračica kojoj je u opisu toga po čemu je slavna i poznata rečeno da je bivša drugarica klaberke koja je učestvovala u prošloj „Farmi”. Malo li je?

Ko pomisli, šta me briga, ja to ne gledam, nije u pravu. Prvo, to se emituje na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, a frekvencije su vlasništvo svih nas, samo je neko na konkursu dobio pravo na korišćenje, a neko drugi  nije. Dakle, sve televizije koje, recimo, do besvesti emituju rijaliti programe u koje tendenciozno  zovu one sklone skandalima i vulgarnom ponašanju – ne rade to „u svom dvorištu”.

Drugi par rukava je to što REM  još uvek nije doneo odluku o tome da se tim programima zabrani emitovanje pre 23 sata! Zašto? Zato!

Tabloidi i brojne (ne)ozbilje dnevne novine ponovo dobijaju materijal za tračeve koji se baškare na slikovnim stranama. U sredu uveče (Pink) „Paparaco lov” je bio popunjen snimcima iz hotela u kojem su učesnici „Farme” bili u karantinu i, tajnim ili „tajnim“, ko će ga znati, kadrovima devojaka koje se tuširaju, presvlače u kupaći kostim, skidaju ga… „Farme” i „Parovi” su poput džinovske hobotnice, čiji pipci daleko stižu. Uostalom, u ovoj „Farmi” su „zvezde” iz „Velikog brata” i „Parova”, a nedavno je Kristijan Golubović, koji je netom izašao sa „Farme”, sa suprugom bio gost u „Parovima”… Televizije su možda konkurencija jedna drugoj, ali su rijaliti programi kao najbolje prijateljice koje pozajmljuju narukvice i ogrlice jedna od druge. Pa kojoj lepše stoji.

„Životna filozofija” učesnika je već ušla u svakodnevni govor. Oni često kažu: „Ja sam iskrena” – ne znajući pravo značenje te reči, jer o sebi pričaju bajke, a svima drugima izruče najbezočnije uvrede u lice. Zato što su „iskreni”! Oslušnite okolinu, i čućete to isto. Ako zatvorite oči (promenite TV kanal) i ne gledate rijalitije, to ne znači da oni ne postoje!