Ko je odgovoran za objavljivanje fotografije tužioca iz baze MUP-a?

Fotografija zamenika specijalnog tužioca Saše Ivanića uzeta je iz baze MUP-a, ali i posle dve godine istraga u ovom slučaju još traje. U vreme objavljivanja sporne fotografije, podacima Ivanića pet puta opravdano su pristupali pripadnici MUP. Neposredno pre pojavljivanja fotografije u medijima, međutim, “bazi je pristupljeno i iz druge bezbednosne strukture”, kaže za Insajder.net poverenik Rodoljub Šabić

Samo pojavljivanje fotografije zamenika specijalnog tužioca ne bi bilo previše sporno da je ona nastala na nekom javnom mestu.

Fotografija je, međutim, snimljena u policiji prilikom uzimanja biometrijskih podataka i nalazi se u bazi ličnih podataka MUP-a Srbije.

Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić pokrenuo je postupak u ovom slučaju kako bi se utvrdilo ko je vršio obradu podataka.

„Utvrđeno je da u to vreme je bilo šest pregleda baze ličnih podataka Saše Ivanića. U pet slučaja bazi su pristupali pripadnici policije, njihovi razlozi za pristupanje bazi su provereni i utvrđeno je da su opravdani. Međutim, utvrđeno je i da je neposredno pre pojavljivanja fotografije u medijima, bazi pristupljeno iz druge bezbednosne strukture“, kaže Šabić za Insajder.net.

Poverenik ne može da kaže iz koje bezbednosne strukture je bazi pristupano, jer je dopis koji je dobio pod oznakom strogo poverljivo.

Pristup bazi podataka moguć je samo uz pomoć kartica koje izrađuje MUP i od kojih svaka ima jedinstven identifikacioni broj.

MUP te kartice daje i drugim službama, koje ih dodeljuju svojim operativcima.

30 PRISTUPA BAZI PODATAKA JEDNE OSOBE

Jedan od najeklatantnijih primera neovalšećanog pristupa bazi ličnih podataka MUP-a u kojima je postupao poverenik desio se jednoj devojci.

Nakon saobraćajne nesreće koju je imala mediji su pisali o njoj.

Nakon serije tekstova, primetila je da novinari raspolažu sa velikim brojem njenih ličnih podataka.

Poverenik je i u tom slučaju otvorio postupak u utvrdio da je u njenim ličnim podacima u bazi MUP-a pristupalo, bez ikakvog osnova, čak 30 pripadnika policije.

Nakon toga ministar unutrašnjih poslova uputio je svim policijskim upravama upozorenje u kome navodi da je nezakonita obrada ličnih podataka krivično delo.

Ipak, nije poznato da li je ikada proveravano i da li su policajci prestali sa tom praksom.

Upravo taj jedinstveni broj trebalo bi da bude garant da neće biti nezakonite obrade podataka.

Međutim, to očito nije nikakva garancija, jer je bilo nemoguće utvrditi koji opertivac te druge službe i sa kojim razlogom je pristupao bazi.

„U postupku smo dobili informaciju da jednu istu karticu navodno koristi više operativaca te službe. Pokazali su nam neku prostoriju u kojoj se nalazi kompjuter, sa koga se pristupa bazi ličnih podataka. Ispostavilo se i da tog dana niko nije radio za pokazanim kompjuterom“, objašnjava Šabić.

Poverenik nije mogao da utvrdi ni da li je zaista sa tog kompjutera pristupano bazi.

Pri pristupu bazi ličnih podataka očitava se samo broj kartice, ali se ne beleži i IP adresa kojom bi bilo lako utvrditi na kom tačno kompjuteru je korišćena kartica.

Postupak još u toku

Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti podneo je krivičnu prijavu Tužilaštvu za visoko tehnološki kriminal. Ceo ovaj posao poverenik je obavio pre gotovo godinu dana.

Međutim, u tom slučaju predistražni postupak je još u toku, potvrđeno je za Insajder.net u tužilaštvu.

To znači da policija ni posle godinu dana nije uspela da pronađe vinovnika, iako je nezakonitu obradu podataka izvršio državni službenik, oprativac službe.

Fotografija zamenika specijalnog tužioca Saše Ivanića, uzeta iz baze MUP-a, osvanula je u junu 2014. u medijima.

Isti mediji objavljivali su tekstove o Darku Šariću insitirajući na manjkavosti u istrazi koju je protiv optuženog narko bosa, vodio upravo Saša Ivanić.

Ivanić je bio tužilac i u postupku koji se u to vreme još vodio protiv Stanka Subotića Caneta.

Kada lični podaci zamenika tužioca za organizovani kriminal nisu zaštićeni pitanje je kakva je zaštita podataka običnih građana.

„Sve ovo je ilustracija stanja na koje ukazujem godinama. U ovom slučaju radi se o podacima koje su u posedu državnih bezbednosnih službi. Šta onda možemo da očekujemo od ostalih kojima je u opisu posla takođe prikupljanje podataka“, pita Šabić.

Zatvor do tri godine, ali nikada niko nije kažnjen

Prema zakonu, ukoliko službeno lice zakonito pribavljene podatke o ličnosti saopšti nekom drugom ili ih upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni, sledi mu kazna zatvora do tri godine. To se i u ovom slučaju očigledno dogodilo.

Poverenik je do sada podneo na desetine krivičnih prijava zbog zloupotrebe podataka, ali nikada nije vođen nijedan krivični postupak.

Nedavno je prva prijava rezultirala kaznom, ali po oportunitetu.

Naime, pripadnik MUP-a priznao je da je nezakonito koristio lične podatke i tužilaštvo je odustalo od krivičnog gonjenja u zamenu da on uplati novac u humanitarne svrhe.