20. jul 2015.

Mediji koji neće biti privatizovani: Za jedne spasonosno rešenje, za druge provalija kojoj se ne vidi dno

radio-aparat_660x330Da li će biti ugašeni ili će zaposlenima biti ponuđene besplatne akcije, da li će u tom slučaju uspeti na vreme da oforme akcionarska društva i kasnije uspešno posluju, ili će opštine naći neka druga rešenja za njihov opstanak, nedoumice su na koje većina lokalnih medija u javnom vlasništvu za koje Agencija za privatizaciju nije raspisala pozive za prodaju – i dalje ne zna odgovore

Poslednjeg dana juna objavljeni su pozivi za prodaju 50 od 73 medija predviđena za privatizaciju i, kako se pretpostavljalo, to je trebalo da bude kraj agonije kroz koju su od avgusta prošle godine prolazile ove medijske kuće. U razgovoru sa predstavnicima deset medija koji nisu prošli u dalji proces privatizacije, Cenzolovka je saznala da neizvesnost i nepoznanice za njih i dalje nisu okončane, kao i da su se u slučaju nekih medija opštine same odlučile da budu protiv privatizacije, kako bi se odmah prešlo na podelu akcija radnicima.

Niz medija izostavljenih iz daljeg procesa privatizacije emituje program, ne znajući da li će zaposleni primiti plate za koje sredstva u lokalnim budžetima nisu predviđena posle juna

Iako Agencija za privatizaciju nije mogla da nam dostavi detaljne informacije o razlozima zbog kojih nisu raspisani javni pozivi za privatizaciju 23 medija, jer „ti podaci još nisu kompletirani“, portparol Agencije Zoran Pavić objasnio je da pozivi nisu objavljeni ili zato što ta preduzeća nisu dostavila kompletnu privatizacionu dokumentaciju, ili zato što je procenjeno da imaju negativan kapital.

Osim TV Mladenovac koja posle neuspešne privatizacije od 2013. više i ne postoji, osim na papiru, RTV Ćuprija za koju je opština odlučila da ide u likvidaciju, i sličnog slučaja sa Radio Paraćinom, čijim zaposlenima je, doduše, posle odluke o gašenju, opština ponudila da pređu u javni sektor kako bi ih zbrinula, niz medija izostavljenih iz daljeg procesa privatizacije i dalje ne zna kakva je njihova sudbina. Oni emituju program, ne znajući ni da li će primiti plate za koje sredstva u lokalnim budžetima nisu predviđena posle juna.

U neizvesnosti, odluke vlasti o sudbini svojih kuća tako čekaju i zaposleni u Informativnom centru Kikinda, koji program emituje na srpskom i mađarskom, romskom i rumunskom jeziku, u TV Smederevo i Radio Lazarevcu, sa kojima smo razgovarali.

Tišina na četiri jezika

Radio Vrbas verovatno će takođe biti zatvoren, a njegova direktorka Vesna Roganović objašnjava za Cenzolovku da je uprava te kuće pokušala da „od svih loših mogućnosti odabere najbolju za zaposlene“, od kojih se njih 26 odlučilo da uzme socijalni program.

„Nismo prošli u dalji proces, preneto nam je da je takav stav jer je dug preduzeća veći od kapitala i sad čekamo neko rešenje Agencije za privatizaciju. Videćemo šta nam sledi, da li će to biti gašenje ili će nam biti ponuđene akcije. Odužila se neizvesnost i nezadovoljstvo, nadali smo se da ćemo opstati jer ovaj radio postoji od 1968. godine i ima dugu tradiciju, regionalni je radio, sa programom na četiri jezika. Velika je šteta da se ugasi. Ja sam u ovom preduzeću 28 godina i meni i svim zaposlenim je jako teško“, kaže Vesna Roganović za Cenzolovku.

„Sve što je bilo do nas, uradili smo, isplatili smo zaostale plate, nema minusa. Niko nije mogao da objasni Agenciji za privatizaciju i Ministarstvu kulture i informisanja da mi nismo gubitaši, čak je grad dao garancije“, kaže Bratislav Ilić, direktor Radio Leskovca, i tvrdi da ova kuća neće biti privatizovana zbog oslanjanja nadležnih na zastarele podatke

Povodom navoda u medijima da će preostalih osmoro radnika te kuće koji nisu potpisali socijalni program preći u novo „medijsko odeljenje“ javnog komunalnog preduzeća opštine i kritika Nezavisnog društva novinara Vojvodine da se takvim potezima krše zakoni i medijske reforme, Roganovićeva je rekla da to ne može da komentariše jer uprava radija nije potpisala „nikakve sporazume“ koji tako nešto predviđaju.

O osećanju bespomoćnosti, uprkos svim naporima da sačuvaju svoj medij, govori i Bratislav Ilić, direktor Radio Leskovca, od čije prodaje je odustala Agencija za privatizaciju i o čijoj konačnoj sudbini odlučuju lokalne vlasti.

Ovaj radio, sa tradicijom dugom 40 godina, zbog dugovanja opštine koja nije obezbedila sredstva za plate, izbačen je iz daljeg procesa privatizacije, iako je u međuvremenu problem dugovanja rešen, a kako navodi njegov direktor, bilo je i zainteresovanih kupaca.

„Sve što je bilo do nas, uradili smo, isplatili smo zaostale plate, nema minusa. Ne znamo šta će biti, ništa ne zavisi od nas. Niko nije mogao da objasni Agenciji za privatizaciju, a pogotovo Ministarstvu kulture i informisanja, da mi nismo gubitaši, čak je grad dao garancije“, tvrdi Ilić.

On objašnjava da je nonsens to što Agenciju i Ministarstvo uopšte ne zanima da se situacija promenila i da ovo preduzeće ponovo posluje u plusu.

„Osećam se kao da letim u avionu i sve zavisi od neke mašine… Trebalo bi da nam makar nešto kažu“, rekao je Ilić i dodao da sada osnivač čeka obaveštenje od Agencije da bi se videlo šta dalje da se radi s tim radiom.

Rupa u zakonu

Među medijima za koje nije objavljen javni poziv za privatizaciju, međutim, ima i onih koje su opštine odlučile da sačuvaju tako što neće učestvovati u procesu javne prodaje, već će se organizovati kao akcionarska društva, pošto akcije budu podeljene radnicima. Takav je slučaj sa nekoliko preduzeća, među kojima su RTV Bor, RTV Vranje i RTV Preševo.

RTV Bor, medijska kuća koja u svom sastavu ima i novine i jedina je čija je imovina procenjena na 11 puta veću vrednost od vrednosti obaveza, posle odluke opštine da se ne ide u dalji proces privatizacije, pokušava da se organizuje tako što će je preuzeti zaposleni.

Među medijima za koje nije objavljen poziv za privatizaciju ima i onih koje su opštine odlučile da sačuvaju tako što neće učestvovati u procesu javne prodaje, već će se organizovati kao akcionarska društva, pošto akcije budu podeljene radnicima

„Radnicima će biti podeljene akcije i kreće se u transformaciju preduzeća u akcionarsko društvo, dok su neki zaposleni uzeli socijalni program. Ovo je solventno preduzeće i verujemo da ćemo uspeti da poslujemo sa novim obavezama“, rekao je za Cenzolovku direktor RTV Bor Vladan Novović.

On je, objašnjavajući tu odluku, za Televiziju Bor kazao i da veruje da ovakav model privatizacije i budućnost medija koji se za njega odluče mogu da budu dobri, i da je važno da ta kuća ima saglasnost opštine Bor i svih relevantnih činilaca da se ide „tim putem“.

I zaposleni u RTV Vranje odlučili su se za privatizaciju podelom besplatnih akcija sadašnjim i bivšim zaposlenima koji na to imaju pravo. Vršilac dužnosti direktora te kuće Zoran Veličković rekao je za agenciju Beta da su „svi zaposleni u RTV-u procenili da je najpovoljnije i najsigurnije da radnici sami preuzmu odgovornost za sudbinu televizije na taj način“, jer se izlaskom na javnu aukciju „rizikuje da u privatizaciji učestvuje i neko s lošim namerama“.

„Nama je stalo da firma radi i opstane. Siguran sam u uspeh, verujem u saradnike koji su ostali. Da nismo sigurni u to, ne bismo se upuštali u tu avanturu“, kazao je Veličković.

AGENCIJA ODBACUJE OPTUŽBE

Optužbe da se Agencija za privatizaciju nije odazivala pozivima medija, odbacuje njen portparol Zoran Pavić.

„Te optužbe su smešne. Agencija i ministarstva su više puta upućivali pozive medijima da se dostave kompletne dokumentacije i za sve koji su ih dostavili, pozivi su raspisani. Ljudi su radili dan i noć zbog realno kratkih rokova, velika jurnjava je bila da se uspešno obavi proces prikupljanja dokumentacije. Agencija je pokušavala da stupi u kontakt sa svima. Neki (mediji) su bili ležerni u prethodnom periodu, ali komunikacija je bila svakodnevna“, rekao je Pavić.

On je naveo da je Agencija velikim angažovanjem uspela da objavi pozive za 50 medija, što je 16 više od prvobitno očekivanog broja.

„Uspeli smo te pozive da raspišemo u poslednjim sekundama. Za 23 medija nije raspisan poziv, što i nije tako veliki broj onih koji nisu uspeli da ispune zahteve.“

Preuzimanje odgovornosti

Opština Preševo odlučila se protiv privatizacije svog javnog preduzeća RTV Preševo, smatrajući, kako je ranije preneto, da je „pravednije“ da se akcije podele radnicima. Direktor te kuće Rešat Neziri rekao je za Cenzolovku da je plan da ta televizija nastavi da posluje kao akcionarsko društvo, ali i da se nada da će se omogućiti svim zaposlenim radnicima da uzmu akcije, a ne samo onima koji prethodno nisu uzimali akcije državnih preduzeća, kakvih je u ovoj medijskoj kući samo dvoje.

„Mi čekamo status i obaveštenje Vlade. Mislim da će se naći prihvatljivo rešenje i za opštinu i za radnike i za državu. Nadam se da će se naći način da se sačuva ova televizija. Bilo bi najprihvatljivije da se omogući svim radnicima da uzmu akcije, ali ne znam kako će proces dalje funkcionisati, a nadam se da će vremenom sve biti jasnije.“

Neziri je rekao i da postoji plan da se od postojećih opštinskih televizija iz Preševa, Medveđe i Bujanovca osnuje regionalna televizija, koja će imati program na albanskom jeziku, i da postoji pravni osnov za registraciju takvog medija, objasnivši da je taj proces u toku.

Upitan da objasni ovakve odluke opština, Zoran Pavić je rekao da Agencija za privatizaciju „ne ulazi u to“ zašto preduzeća ili opštine nisu dostavile dokumentaciju.

„Naš posao je da sprovedemo postupak u skladu sa zakonom. Ako nema privatizacije preko javnog poziva, onda se ide na besplatnu podelu akcija koju sprovode opštine prema Zakonu o javnom informisanju. Ako u zakonskom roku oni ne završe taj proces, ako podela akcija ne bude uspešna, onda se prelazi na najgoru varijantu – da se medij briše iz registra i odlučuje se da li će ići u stečaj ili registrovanje sa promenom delatnosti“, rekao je Pavić za Cenzolovku.

On je upozorio i na to da kada se preuzima neki medij, „ne preuzimaju se samo prava, nego i obaveze“ koje sa tim preduzećem dolaze, poput obezbeđivanja neophodnih finansijskih sredstava. Pavić je podsetio i na to da će mediji morati sami da „prave projekte kako bi prošli na konkursima za obezbeđivanje novca“.

 Foto: flickr.com (technoselfharm) 

1 komentar za: “Mediji koji neće biti privatizovani: Za jedne spasonosno rešenje, za druge provalija kojoj se ne vidi dno

  1. IZ ISKUSTVA: JIP „Knjaževac“ je „uspešno“ privatizovan 2007. godine. Medij je, tada kao RTV „VG-4“, konačno „upokojen“ 2010. Toliko…

    21. jula 2015. at 12:10

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend