Novinari i jezičke greške

Greške u jeziku činimo svi i one su moguće i dozvoljene, međutim novinari na taj način dovode u pitanje svoju profesiju, kako kaže autor nove knjige „To je za poludeti – novinarska ogrešenja o jezik“ Radomir Dabetić. Promocija je održana sinoć u Kulturnom centru, a naša ekipa bila je tamo, pa vam u nastavku prenosimo utiske

Kada bismo rekli da smo ovaj događaj „ispratili“, pogrešili bismo, kako kaže autor knjige. To je samo jedan od primera čestih grešaka u medijima, što postaje ozbiljan problem jer ni slika, ni ton, nisu toliko uticajni kao jezik – osnovni alat novinara.

„Najčešća su ona ogrešenja koja su vezana za padeže. Naši novinar nisu svesni da padežne konstrukcije koje idu sa predlozima kriju u sebi velike zamke. Ja sam u nekoliko tekstova pokazao kako nije u redu pričati kako se u Nišu i Vranju služe „s jedan padež“ pošto i naši novinari ovde takođe greše u padežima, potpuno nesvesni, zbog toga što koriste pogrešne predloge“, kaže Dabetić.

U prvom delu knjige predstavljena su brojna ogrešenja o jezik, uz dosta primera uz ispravne jezičke formulacije, a drugi deo knjige je pravi, mali inventar pogrešaka koji je autor pažljivo skupljao prateći 23 domaća štampana i elektronska medija. Citirajući Dabetića, književnica Radmila Gikić Petrović, navela je da se novinari često služe birokratskim jezikom, koji bez obzira na gramatički ispravnost, može da bude tupav i ružan.

„Zar nije jednostavnije, a pravilno reći, da će preduzeće asfaltirati ulicu umesto da je neko preduzeće izvršilo asfaltiranje ulice ili vršiće se popisivanje bespravno podignutih objekata, a pravilno i jednostavno popisivaće objekte, zatim da se umesto da je poskupeo hleb ne govori došlo je do poskupljenja hleba“, Radmila Gikić Petrović.

Za loše korišćenje jezika, Dabetić osuđuje i besparicu koja primorava redakcije da otpuste lektore ili ih čak i ne zapošljavaju. Svrha novinarskog posla jeste da se prenese informacija, a kada se ogrešite o jezik informacije više ni nema.