Pola šala, pola zbilja: Satira najozbiljnija kritika društva

Često su pojačane predizborne aktivnosti srpskih političara, ma o kojoj vlasti da pričamo, bile inspiracija za – satiričare. Uz šalu, kaže se, problemi se čine manjim. Ali, šalu na stranu, da li je satira, kao što se ponekad tvrdi, i ne samo u kampanji, najozbiljnija kritika srpskoj politici

Iako nisu Zevsove ćerke – izjave i postupci – srpske političare dižu na pijadestal muza. Tj. neprestana su inspiracija satiričara.

„Hipotetički gledano, kada bi neki političar imao neku normalnu izjavu ne bi imali šta tu da obrađujemo, ali hvala Bogu pa je tih izjava dosta malo, tako da uglavnom imamo šta da komentarišemo“, kaže Marko Dražić, sa portala Njuz.net.

Recept je jednostavan – na tapetu su oni kojih najviše ima u medijima objašnjavaju novinari portala koji novosti predstavlja kroz humor. Ipak, zabava je samo paravan, dok je poruka satiričnih vesti da…

„Ne treba baš sve uzimati zdravo za gotovo. Zato što se stvarno svašta plasira u medijima, svašta može da prođe ljudima i da poveruju jednostavno u to“, kaže Nenad Milosavljević, sa portala njuz.net

To malo humora o politici u medijima građani trebaju kao vodu žedni u pustinji uveren je autor 7 knjiga aforizama. Tvrdi – satira u srpskom društvu jedina je zamena za nepostojeću kritičku javnost.

„U stvari to je jedno kritičko razobličavanje ove mrakovite stvarnosti, ove stvarnosti koja je politizovana i koja je u krutosti i lažomaniji političkih protagonista. Prema tome, oni su ona druga strana bunta ili strana građanskog otopora ili građanske gerile ili duhovnosti ili duha koji ne pristaje na laži i prevare“, kaže Ratko Božović.

A koliko oni koji su meta podsmeha pristaju na satiru?

„Iako će neki reći da je to privid otvorenosti srpske politike ka šali, ako se malo vratimo unazad činjenica je da su neki od naših najpoznatijih satiričara osim mogućnosti za rad u Srbiji dobili i spomenike“, kaže Božović.

Iako politički humor jeste hod po žici, regulativa u Srbiji ide na ruku doskočicama. Po definiciji satira je kritika koja ismejava, dok prema Zakonu o javnom informisanju nosilac javne i političke funkcije dužan je da trpi kritička mišljenja koja se odnose na njegov rad. To znači da i ako im se suštinski ne sviđaju, formalno političari šalama ne smeju da kažu ne.