Predsednik Porošenko i njegova televizija

On je prvi ukrajinski predsednik koji ima svoju televiziju. Kanal 5 je igrao značajnu ulogu u kampanji Petra Porošenka. Kritičari preporučuju prodaju ovog medija, jer bi za šefa države uskoro mogao da predstavlja teret.

Vila sa vodopadom i ljiljanima. Jedna žena se spušta nizbrdicom koja vodi od trema zdanja.

Prilazi joj novinar:

„Kako se osećate u vašoj novoj ulozi?“

„U kojoj ulozi?“ – pita ona, nasmejana.

„Kao prva dama“, kaže novinar.

Tako na Kanalu 5 počinje intervju koji Vitalij Hajdukevič vodi sa Marinom Porošenko, suprugom novog ukrajinskog predsednika. On, predsednik Porošenko, je vlasnik te TV stanice. Hajdukevič ne vidi problem u činjenici da je Porošenko prvi šef države koji ima sopstvenu televizijsku stanicu. „Sve dok to ne utiče na moj rad kao novinara, nije me briga ko je vlasnik“, rekao je on za DW. Tvrdi da na njega niko nije vršio pritisak ni pre ni posle izbora. Takođe, na rad televizije navodno ne utiče ni to što je Svjatoslav Zegolko, bivši voditelj na Kanalu 5, sada Porošenkov portparol.

Nikada neutralni

Porošenko je vlasnik Kanala 5 od osnivanja 2003. U to vreme je to bio prvi ukrajinski kanal vesti. „Igrao je veliku ulogu u Narandžastoj revoluciji 2004, ali i u proevropskom pokretu na Majdanu“, kaže Natalija Ligačova. Urednica ukrajinskog medijskog portala Telekritika priča za DW da je Porošenkova televizija bila jedan od malobrojnih medija koji su kritički izveštavali o proruskoj vladi predsednika Viktora Janukoviča koji je pobegao u Rusiju: „Televizija nije izveštavala sasvim neutralno, bila je veoma opoziciona.“

Prema Ligačovoj, Kanal 5 je odavno ukinut na Krimskom poluostrvu koje je anektirala Rusija. Nema ga ni i u područjima koji su pod kontrolom proruskih separatista u istočnoj Ukrajini. Udeo stanice na ukrajinskom tržištu nije baš impresivan: redovno je prati oko deset odsto Ukrajinaca. „Ali, uticaj je veliki“, tvrdi naša sagovornica. Vesti na Kanalu 5 prate uglavnom poslovni ljudi i oni zainteresovani za politiku.

To što Porošenko ima svoju televiziju jeste potencijal za konflikte, smatra Ligačova. Jer, prema ukrajinskom zakonu, predsednik ne bi trebalo da se angažuje u bilo kojoj poslovnoj aktivnosti. „Porošenko želi da proda svoj koncern slatkiša i druge firme, ali ne i TV kanal“, kaže ona.

Politička higijena

Za pobedu na izborima novi predsednik pre svega može da zahvali svojoj TV stanici. Prema studiji Telekritike, za vreme predizborne kampanje Kanal 5 je dva do tri puta više izveštavao o Porošenku nego o Juliji Timošenko. Kritičari u zemlji i inostranstvu savetuju Porošenku da proda Kanal 5. Ako ne proda, onda se ne bi razlikovao od oligarha čiji mediji su samo alatke u političkoj borbi.
Predstavnica OEBS-a za medije, Dunja Mijatović, čvrsto je uverena da izabrani političari ne bi trebalo da poseduju ili kontrolišu medije: „Ako Porošenko želi da proda svoje firme, onda bi TV kanal trebalo da bude na prvom mestu.“

Nemački novinar Vinfrid Šnajder, koji živi u Kijevu, smatra da bi u slučaju prevremenih izbora, u jesen ove godine, Porošenko mogao da se nađe pod sve većim pritiskom: Kanal 5 bi za predsednika mogao da postane „politički i moralni teret“, čak i ako taj medij ne bi uticao na birače. Zato mu i on savetuje da proda Kanal 5 – makar zbog „političke higijene“.