Privatizacija medijskih kuća obavezna – do kraja ove ili 2016. godine?

Svi mediji u vlasništvu države, pokrajine, gradova i opština moraće do kraja godine da budu privatizovani, kaže Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima. Nacrt zakona o privatizaciji, međutim, ostavlja krajnji rok za privatizaciju do kraja 2016. godine. 

Dva propisa, koja su u isto vreme u pripremi i gotovo istovremeno bi trebalo da budu usvojeni, daju sasvim različite rokove.

Akt o privatizaciji je „stariji“ od medijskog zakona. Iako se on odnosi na društvenu imovinu, već u prvom članu je rečeno da je i da se „pod privatizacijom u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva i promena vlasništva državnog kapitala, kapitala Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave“. Upravo u ovoj kategoriji su mediji.

Kada će i pod kojim uslovima da dobiju nove gazde interesuje zaposlene u čak 81 medijskoj kući, koje čeka privatizacija. Od predloženih i usvojenih amandmana, kada ovi propisi stignu u parlament, zavisi da li će ovi rokovi biti produžavani ili skraćivani.

– Deo zakona o javnom informisanju koji se bavi rokovima privatizacije je besmislen, jer je nesprovodiv uz svu dobru volju – smatra Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije. – Dobro je da postoji „leks specijalis“ o privatizaciji, jer je njegov rok realniji.

Nezvanično, ipak, saznajemo da će se privatizacija medija maksimalno ubrzati, kako bi bila završena najkasnije u prvoj polovini naredne godine.

Posetojeći Registar javnih glasila biće ugašen i najkasnije šest meseci od stupanja na snagu zakona biće formiran Registar medija. Među podacima o izdavaču i mediju nalaziće se i oni o prosečnim tiražima, vlasništvu, iznosu državne pomoći i sredstava dobijenih od različitih organa javne vlasti.

Medijski zakon stigao je pre nekoliko dana sa dodatnog „skeniranja“ iz Brisela, gde nije bilo ozbiljnijih zamerki. I Evropa od države traži da se što pre odrekne vlasništva u medijima. Mišljenje na ovaj dokument dala su i ministarstva, a kada bude usvojen na sednici Vlade Srbije, nacrt će po hitnom postupku ići i pred poslanike.

Novi vlasnici moraju se obavezati da će najmanje još pet godina nastaviti sa istom delatnošću i tu je, recimo, ovaj zakon „stariji“ od onog o privatizaciji, koji taj rok ograničava na dve godine.

Ako se za neki medij ne zainteresuje nijedan kupac, nove gazde postaće sami zaposleni i to podelom besplatnih akcija.

Od prvog januara naredne godine država neće smeti direktno da finansira medije, već samo kroz projekte od javnog interesa. Kako će biti finansirani RTS i RTV biće uređeno zakonom o javnim servisima.

– Rok koji je postavljen nacrtom zakona o javnom informisanju i medijima prekratak je. Još od 2002. godine imamo zakone koji su predviđali povlačenje države iz medija, ali se to do danas nije dogodilo – smatra prof. dr Rade Veljanovski sa Fakulteta političkih nauka. – Ovoliki broj medija, na ovako malom tržištu, ne može da opstane i neki će morati da se ugase. Država se mora potrudi da opstanu oni koji su najznačajniji u javnom informisanju.