Rat američkih giganata na evropskom tlu

Kada je agencija Rojters pre mesec dana otkrila da evropski parlamentarci pripremaju neobavezujuću rezoluciju koja zahteva razbijanje monopola koji „Gugl” nedvosmisleno uživa na Starom kontinentu, menadžeri ovog američkog internet giganta su se razbesneli jer prosto nisu mogli da veruju da neko uopšte pokušava da obuzda njihovu dominaciju.

Štaviše, to je bila najava drugog udarca na njihove interese u ovoj godini, budući da je u maju Evropski sud pravde doneo presudu u kojoj je naložio „Guglu” da izbriše rezultate pretrage pojedinaca, koji su neodgovarajući, nevažni ili zastareli.

Dok se gomila broj ljudi koji traže brisanje internet sećanja o njima, „Gugl” se suočava sa time da je Evropski parlament usvojio rezoluciju kojom se ovaj gigant poziva da razdvoji svoje delatnosti. Osim toga, i predstavnici Evropske komisije sve otvorenije pričaju o porezu koji bi zauzdao „Gugl”, a u Španiji je već ugašen „Guglov” portal koji prikuplja vesti sa različitih medijskih sajtova.

Svojevrsni rat za privatnost i razbijanje monopola je očigledno počeo, ali prema svemu sudeći za to nisu zaslužni samo Evropljani već i „Guglovi” američki konkurenti, poput „Microsofta”, koji u sferi pretraživanja interneta nastoje da bar donekle osvoje neko pristojno parče evropskog internet tržišta.

Svojevrsni rat za privatnost i razbijanje monopola je očigledno počeo, ali prema svemu sudeći za to nisu zaslužni samo Evropljani već i „Guglovi” američki konkurenti, poput „Microsofta”, koji u sferi pretraživanja interneta nastoje da bar donekle osvoje neko pristojno parče evropskog internet tržišta.

Kada je nedavno Evropski parlament doneo rezoluciju o kompanijama koje održavaju internet pretraživače, nijednom rečju nije pomenut „Gugl”. A zapravo suština ovog neobavezujućeg dokumenta je zahtev da se obuzda dominacija „Gugla”, koji drži više od 90 odsto evropskog internet tržišta. Evroparlamentarci su zahtevali da sektor internet pretrage bude razdvojen od ostalih servisa, čime su zapravo želeli da spreče „Gugl” da monopol svog pretraživača i dalje koristi kako bi promovisao ostale svoje servise.

Odavno ovaj američki internet gigant u celom svetu optužuju da favorizuje vlastite servise prilikom prikazivanja rezultata putem svog pretraživača. Nije tajna da se „Gugl” svojim mnogobrojnim i najčešće besplatnim aplikacijama duboko uvukao u svakodnevicu miliona ljudi, kako kroz aplikacije na društvenim mrežama tako i kroz operativni sistem Android koji se koristi u pametnim telefonima. Sve to, prema oceni komentatora nemačkog lista „Frankfurter rundšau”, potencijalno omogućava totalni nadzor građana.

„Iz toga je nastala ogromna koncentracija ekonomske i političke moći. Dotle je došlo zato što su političari predugo potcenjivali opasnosti koje prete od jedne megafirme kao što je `Gugl`. Zakoni o suzbijanju kartela i konkurencije su odavno morali da budu pooštreni. To valja hitno nadoknaditi. Uredi za borbu protiv kartela moraju dobiti ovlašćenja za izricanje visokih novčanih kazni zbog opstrukcije konkurencije”, smatra frankfurtski dnevnik.

Međutim, poslanici Evropskog parlamenta nemaju nadležnost za takvu akciju pa je njihova rezolucija više imala ulogu da pošalje jasnu poruku, kako „Guglu” da mora da menja svoju poslovnu politiku, tako i Evropskoj komisiji koja je zadužena da brine o zaštiti konkurencije.

EU je tako polako počela da preispituje i „Guglovu” praksu da „ekskluzivno” prodaje oglase povezane sa upitima korisnika, odnosno da uvodi restrikcije oglašivačima koji svoje kampanje nude konkurentnim pretraživačima. Štaviše, pojedine kompanije su se žalile kako ih „Gugl” gura nadole u rezultatima pretraga, zbog čega ih potencijalni korisnici teže pronalaze. Takvu primedbu je izneo i „Guglov” konkurent „Microsoft”, koji tvrdi kako je „Gugl” njegovom pretraživaču Bing otežao pretraživanje „Jutjuba” i oglašivačima blokirao pristup podacima.

Sve te primedbe su američkog giganta ponovo dovele pod lupu Brisela, a među najupornijima da isteraju stvar na čistac je Nemačka. Nemački ministar pravde Hajko Mas je pozvao „Gugl” da objavi kako tačno rangira rezultate pretraživanja, dok se nemački predstavnik u Evropskoj komisiji – evropski komesar za digitalnu ekonomiju Ginter Etinger – zalaže za reformu autorskih prava na internetu, koju se kako kritičari ističu svodi na oporezovanje „Gugla”. Iako slični zakoni nisu ostvarili dobar efekat u Španiji i Nemačkoj, komesar Etinger zasad ne odustaje.

Međutim, kritičari ovakvih poteza EU ukazuju da zapravo evropski zvaničnici svojim potezima idu na ruku „Guglovim” konkurentima, koji su takođe iz Amerike – „Microsoft”, „Jelp”, „Tripadvajzor”… Iako napadi na „Gugl” zapravo otvaraju prostor za ostale američke gigante, uvodničar „Vezer kurira” iz nemačkog grada Bremen smatra da „nema nikakvog razloga da se štiti `Gugl`”.

„Koncern zarađuje milijarde, ali, kao i drugi velikani branše, gotovo da i ne plaća porez. Kada bi se EU založila za fer konkurenciju, onda bi i mlade firme iz zemalja članica EU, koje tek počinju da posluju, dobile šansu da se etabliraju na tržištu. Evropsko digitalno zajedničko tržište je još u povoju i zato EU godišnje izmiče 260 milijardi evra. Krajnje je vreme da se uklone nacionalne barijere na digitalnom tržištu koje je ionako internacionalno. Tada bi i neutralnost na internetu dobila svoju šansu”, smatra dnevnik iz Bremena.

Zasad je još neizvesno kolikim porezima ili propisima o razbijanju monopola će Evropska komisija udariti na „Gugl”. Ono što je sasvim izvesno jeste da bar deo evropske javnosti više neće imati previše poverenja u internet gigante, naročito posle otkrića Edvarda Snoudena o američkoj totalnoj kontroli komunikacija i aktivnosti na internetu. Ipak, to ne znači da će uspeti u poptunosti da se izbori za privatnost. Ili bar za mogućnost da i neki novi internet pretraživači imaju isti pristup svakom ćošku svetske „onlajn” mreže.

Pravo na zaborav

Prvi ovogodišnji udar na poslovanje „Gugla” u Evropi dogodio se u maju kada je Evropski sud pravde, sa sedištem u Luksemburgu, doneo odluku da građani imaju pravo da traže od pretraživača da izbrišu iz rezultata pretrage podatke o njima koji su nevažni, neodgovarajući ili zastareli. Ova presuda je doneta posle sudskog postupka koji je pokrenuo jedan Španac, zahtevajući „pravo na zaboravljanje” jer su podaci o njemu zastareli. Sud je naveo da ljudi imaju pravo da kontrolišu privatne podatke o sebi čak i u slučaju kada su te informacije legalno objavljenje, a pogotovo u slučajevima kada pojedinci nisu javne ličnosti. „Gugl” nije reagovao na presudu, a jedan od suosnivača ove kompanije, Leri Pejdž, rekao je da ova presuda može biti zloupotrebljena od „manje progresivnih država” te da može osnažiti represivne države i njihovu kontrolu interneta.

Smanjuju se osvojene „onlajn” slobode

Zbog nesuglasica oko autorskih prava korisnici „Gugla” u Španiji više neće moći da pretražuju vesti na popularnom servisu „Gugl njuz”. Svojevrsno ograničavanje slobode protoka informacija uklapa se u pesimističke nalaze o globalnim trendovima „onlajn” sloboda, koje je pre nekoliko dana objavio „Fridom haus”. Da neograničen pristup informacijama na mreži neće večno trajati signalizirala je nedavna tužba grupe belgijskih redakcija i Agencije Frans Pres protiv „Gugla” zbog toga što je popularni servis bez nadoknade objavljivao njihove tekstove. Tvrdili su da prenošenje vesti u sekciji „Gugl njuz” narušava njihova autorska prava, dogovor je na kraju postignut, ali je javnost ostala uskraćena za detalje pogodbe.

I laicima je jasno da je internet pre svega ogromno tržište i prostor za zaradu te da će u sudaru giganata željnih profita prvo stradati najranjiviji – sloboda komuniciranja i pristup različitim informacijama. Analize specijalizovanih institucija ne ostavljaju mnogo mesta optimizmu, a pomenuti izveštaj „Fridom hausa” konstatuje opšti negativan trend po pitanju globalne „onlajn” slobode. Ovlašnim pogledom na listu vidi se da je politika pokretač svega i da je stepen kontrole interneta u određenoj zemlji direktan refleks autoritarnosti lokalnog političkog sistema. Na vrhu liste su se tako našli Island i Estonija, dok su na začelju Iran, Sirija i Kina. Zabrinjavajući je međutim opšti trend da ostatak zemlja sve više naginje iranskom nego recimo islandskom modelu, a pad internet sloboda od 2010. do danas zapažen je u 36 od 65 analiziranih država.

Najveća zamerka na račun inače visoko rangiranih SAD je sistem nadzora protoka informacija čija žrtva može da postane doslovce bilo koji građanin, a na šta je ukazao uzbunjivač Edvard Snouden. Analitičari ocenjuju da uprkos zavidnom nivou dostupnosti informacija na internetu, američki korisnici više ne mogu da budu ponosni na osvojene „onlajn” slobode kao što je bio slučaj pre Snoudenovih otkrića.

Po mnogo čemu specifičan je primer Kine koja je sa neskrivenog ograničavanja protoka informacija na internetu prešla na mnogo prefinjeniji metod za ostvarivanje istog cilja. Dani kada je blokiran pristup „spornim” sajtovima su odavno prošlost, a metode kontrole su toliko uznapredovale da se danas tobož dozvoljava otvorena diskusija na internetu. Opasan teren međutim nastupa ukoliko se pređe granica slobode i dođe do aktivnosti koje bi vlast mogla da protumači kao rovarenje protiv sistema.

Da su problematične „onlajn” slobode zajednički teren takozvanih velikih igrača pokazuje i slučaj Rusije. Pominju se primeri ograničavanja pristupa određenim sadržajima, nadgledanje komunikacija i protoka informacija.

Izdvojen slučaj po mnogim pokazateljima je ipak Turska u kojoj je konstatovana najveća osekainternet sloboda u proteklih nekoliko godina. Zvanična Ankara je pojačala cenzuru sadržaja, ustremila se na korisnike društvenih mreža i novinare koji objavljuju na internetu, a državnim telima je dozvoljeno da blokiraju „osetljive” sadržaje i kažnjavaju građane zbog javnog iskazivanja mišljenja. Privremena „rampa” pristupu „Jutubu” i „Tviteru” je samo najočigledniji primer koji je privukao pažnju šire javnosti.

„Iskorenićemo ‘Tviter’ i ne zanima me šta kaže međunarodna zajednica. Oni će videti moć Turske”, poručio je svojevremeno predsednik Redžep Tajip Erdogan.

Spisak represivnih mera u izveštaju „Fridom hausa” obuhvata i primere Uzbekistana i Nigerije koji su uveli zakon kojim se od internet-kafea traži da čuvaju listinge o sajtovima koje su posetili njihovi korisnici.

Ima međutim i pozitivnih primera koji daju koliko-toliko optimističan ton celom izveštaju. Vlasti Indije su ublažile prošle godine nametnute restrikcije na protok informacija što je zemlji obezbedilo najveći iskorak na rang-listi „Fridom hausa”. Brazil je takođe uknjižio značajne poene nakon što je izglasan zakon kojim se podiže nivo zaštite privatnosti na mreži.

A šta bi mogao da bude pravi razlog za sve manje slobode u virtuelnom svetu?

Takav trend je samo odraz šire i malignije pojave da vlastodršci svojim građanima svakodnevno pokušavaju da zakinu deo slobode za koju se nekad mislilo da je neotuđiva. Tehnike represije su vremenom evoluirale i više nisu toliko brutalno očigledne (osim možda u izrazito autoritarnim režimima) nego se isti cilj postiže na na mnogo uvijeniji i podmukliji način.

Isti princip koji važi u svakodnevnom „oflajn” svetu preslikava se na virtuelnu „onlajn” zajednicu. Sve je manje slučajeva neskrivenog blokiranja pristupa „spornim” sajtovima, već se umesto toga smišljaju orvelijanski zakoni čija različita tumačenja deluju preventivno. Podignuta je mentalna blokada koja unapred signalizira da klik mišem na određeni sajt možda i ne bi bila najbolja ideja.