Ratko Femić u emisiji Bez pardona: Ako izlaznost ugrozi režim, biće zagušeni putevi ka aerodromu

Voditelj Danilo Vidaković je na početku emisije prikazao snimak nastao prilikom sastanka u redakciji portala Nova.rs, kada je novi vlasnik urednicima i novinarima predstavio novog glavnog i odgovornog urednnika, Marka Stjepanovića, i njegovu zamenicu Ivanu Mastilović Jasnić.

Članovi redakcije su otvoreno negodovali zbog nnametnutog novog urednniištva, a nakon puštenog snimka, voditelj emisije „Bez pardona“ se gledaocima obratio rečima:

„Upravo ste mogli da vidite kako izgleda kada se na braniku časti ove naše profesije, ovog našeg zanata, nađu ljudi koji ne dozvoljavaju da se gazi po njima, da se gazi po njihovim imenima, prezimenima, po njihovom liku i delu, ali koji su solidarni i koji su odlučni da u ovim vučijim vremenima budu zajedno.“

Na samom početku, Femić je govorio o tom danu, kada su se vlasnici pojavili sa novim urednicima.

„Meni su kolege koje su otišle po hranu, znate, mi smo novinari, pa, sedimo u redakciji, odemo tamo, mi smo u toj ulici gde ima dosta tih kioska, gde se prodaje brza hrana, i kolege su mi rekle da sedi Brent Sadler. Brent Sadler je bio ratni reporter CNN-a, on je službovao i u Beogradu tokom rata. Sada je, hajde da kažem, posilni, prvo United grupi koja ga je unajmila da restruktuira firmu, a sada je ostao u tom mandatu u Alpaku, kao neki, hajde da kažem, kako su oni to napravili, kao nadurednik neki“, kazao je Femić i nastavio:

„To naš Zakon o javnom informisanju ne poznaje, i to kažem mojim kolegama koje će ostati posle mene, pošto mene možda i odjave posle svih ovih priča, da Brent Sadler ne može da im izdaje naređenja i naloge jer imaju uporište u Zakonu o javnom informisanju koji prepoznaje samo glavnog i odgovornog urednika. To je na glavnom i odgovornom uredniku da li će on da prihvati tako da njega neko drži na lutkarskom koncu. Ja to nisam prihvatio i to se desilo. Dakle, vraćam se na taj dan.

Rekli su da on sedi dole, nisu mi javili za Marka i za Ivanu, i odjednom su se oni pojavili u redakciji. Vlasnik Alpak kapitala, Pedro Varga Santos David, ili David Santos, Brent Sadler, neki Pedrov savetnik ili saradnik, Alonso ili Alfonso se zove, ne znam i Marko Stjepanović i Ivana Mastilović Jasnić.“

Femić je potom objasnio i ko su Marko Stjepanović i Ivana Mastilović Jasnić.

„Ja sam Marka Stjepanovića zvao možda dva dana pre toga da mi potvrdi tu informaciju. On se naljutio: ‘Zašto sam ja to objavio?’ Ja nisam ništa objavio što nije bilo u javnom interesu, jer nova.rs do tada bio treći najčitaniji portal koji je imao jedan kritički stav prema onima koji zloupotrebljavaju moć ovde u Srbiji. Imali smo veliko poverenje čitalaca i obavezu da ih obavestimo o tome da se možda pripremaju neke promene. Ja sam pozvao Marka Stjepanovića i pitao ga da li on dolazi. On je rekao da ima ugovornu obavezu sa Ringierom, da ne može da govori čak ni o konkurenciji i tako dalje, i tako dalje. I mi smo to objavili, tako da smo otprilike očekivali Marka. Za Ivanu su bile neke priče: ‘Možda bi mogla ona, ali na televiziju.’ Nismo znali da će i ona da dođe u paketu. Znači, oni su planirali Marka za glavnog i odgovornog urednika, Ivanu Mastilović Jasnić za njegovu zamenicu“, objasnio je on i nastavio:

„E sad, o kakvim je ljudima reč? Mi ovih dana objavljujemo neke priče: na koji način je to Blic obrađivao, na koji način je to nova.rs obrađivala. Znači, Blic je to obrađivao propagandistički. Dakle, samo zvaničan stav, ono što kažu predstavnici vlasti, ono što kaže tadašnji predsednik Vučić i članovi Srpske napredne stranke, uglavnom ministri. Mi smo objavljivali, znači, i zvanične stavove, naravno. Objavljivali smo osvrte na te stavove, objavljivali smo mišljenja i objavljivali smo analize koje su dovodile u pitanje te stavove. Dakle, Marko, koji je dugo bio glavni i odgovorni urednik Blica, mi ne krijemo, hajde, možda to nije upotrebljivo, možda nije lepo da se kaže, ali to su ljudi koji su od tog nekadašnjeg Blica napravili Bljuc, kako ga danas zovu.“

„Ivana Mastilović Jasnić je poznata kao novinarka ili urednica koja je imala jako bliske kontakte sa kabinetom predsednika Aleksandra Vučića, jako je bliska prijateljica sa Suzanom Vasiljević. Njih dve su u kumovskim odnosima, neko je nekom tu krstio dete. Mislim, hajde, nije ni važno. I sada, vi dolazite na jedan portal koji se kritički odnosi prema tim, prema ponašanju i prema, kako da kažem, potezima aktuelne vlasti ovde, dovodite ljude koji su propagandisti te vlasti i tog režima. Mi smo to shvatili bukvalno kao šamar, i tako smo ih i dočekali. Meni je jako žao. Ja sam te ljude nekada, dok sam se kretao po tim prijemima i tako, viđao sam ih i uvek bih ih pozdravio kurtoazno kao kolega. Ne krijem to“, istakao je Femić i dodao da ne poništava novinarske zasluge kolega, te da to nema veze sa trenutnom situacijom:

„Žao mi je što, recimo, Ivana Mastilović Jasnić, koja je izbacila jednu jako važnu priču za ovo društvo, i ja joj to kao novinar, kao kolega, pamtim. To je ona priča o onim nekim groznim iskustvima kroz koja su prolazile devojke u onoj školi glume pokojnog Mike Aleksića. Ali, jednostavno, to nema veze sa ovim slučajem. Mi smo se osetili ugroženim i osetili smo da imamo dužnost prema našim čitaocima, prema poverenju koje su nam oni poverili. A to nije samo floskula i nije, kako da vam kažem, nije to da smo mi nešto izmislili. Jer, ako ste vi treći na toj Gemius listi po čitanosti, po posećenosti, i ako Univerzitet Oksford i Rojters institut tokom istraživanja, koje je bilo, ja mislim za 2023, kažu da ste vi drugi na listi medija kojem ljudi u vašoj zemlji najviše veruju, onda vi imate veliku obavezu prema tim ljudima.“

„Dakle, mi to ne želimo, ali neko nam nameće ove ljude. Pre nego što smo čuli da će oni da dođu, mi smo organizovali tajno glasanje. Mislim, 49 ljudi je glasalo protiv toga da Marko dođe na čelo redakcije, 13 ljudi je bilo uzdržano. Znači, nijedan nije bio za. Dakle, 75% ljudi je reklo da njega ne želi tu. I on je došao, on je znao to, i on je došao, i on nema nikakav problem sa tim, jer njegov argument je: ‘Ali, vlasnik je mene postavio.’ Vlasnik ima pravo da nekoga predloži, vlasnik ima pravo nekoga da postavi, vlasnik ima pravo nekoga da nametne, a mi imamo pravo da se pobunimo i da to ne prihvatimo. Jer autoritet se ne stiče potpisom na ugovoru. Autoritet se stiče na neki drugi način“, ističe Femić i dodaje:

„Marko je navikao da autoritet koji ima u Blicu, koji je uterivao strahom i pasivnom agresijom, ja se izvinjavam što ovako govorim, što on nije tu, ali bih to rekao i njemu. Mnogo ljudi u mojoj redakciji, u našoj redakciji, je radilo sa njim i ne bi više ponovili to iskustvo. Nije to samo stvar tog njegovog političkog opredeljenja, propagande koju je sprovodio, već i ličnog odnosa prema ljudima koje je imao. Ali, o tome kasnije, i možda će izlaziti kasnije priče, možda se budu ljudi kasnije otvorili da govore o tome, o tim iskustvima, o radu sa njim. Jednostavno, iz tog razloga su oni dobili onakav doček kakav su dobili. Ja nisam imao nikakav drugi motiv, a nisam imao ni izbor, pravo da vam kažem. Meni se ljudi javljaju, ne znam, iz dijaspore, javljaju mi se iz čitave Srbije, kao: ‘E, svaka čast, ovo, ono.’ Ja ljudima kažem: ‘Ja nisam niko. Ja sam običan čovek. Ja sam jedan od vas koji je bukvalno bio pritisnut uza zid i nije bilo više nazad.’

Znači, ja sam morao da istupim i da kažem šta mi je na duši, da olakšam to, kao što je uradio i Ranko Pivljanin, ne znam, Voja Milovančević i drugi ljudi koji su bili u redakciji, koji su razgovarali tada i suprotstavili se odluci vlasnika, odluci predsednika Alpak kapitala, Pedru Vargasu Davidu Santosu.“

Voditelj je tada Ratka Femića pitao šta bi odgovorio onim ljudiima koji, eventualnno, imaju stav: „Ali gospodin Femić je radio isto u jednom tabloidu poput Kurira, to mu tada nije smetalo, sada mu smeta što iz jednog drugog tabloida dolazi neko da mu bude kolega.“

„Ja moram da vam se zahvalim na ovakvom pitanju, pošto mi do sad niko nije dao mogućnost da govorim o tome. Internetom kruže neke fotografije, ne znam, mene i Vučića i tako dalje i tako dalje. Ja sam radio u Kuriru, došao sam u Kurir iz Njujzvika koji je bio tada pod kapom Adria Media Grupe, izdavača Kurira. To je bilo krajem 2015, decembar. Ja sam postao glavni urednik posle one, ako se sećate, epizode ‘Srbijo, izvini’. Aca Rodić, tadašnji vlasnik Kurira, je došao u neki sukob sa tadašnjom vlašću. Nije mogao da izdrži neke pritiske koji su jednostavno bili. Razišao se sa njima i ekipa koja je vodila Kurir je otišla, i on je meni ponudio mesto glavnog urednika Kurira. Ja sam to prihvatio i Kurir je tada, dakle, to je recimo neki početak 2016… Žao mi je što sada nisam poneo, ali mogu da vam pošaljem nekoliko naslovnih strana. Vi ne biste verovali kako je Kurir tada izgledao“, obbjasnio je Femić i dodao:

„Dakle, ljudi koji mene danas prozivaju, ima neki čovek iz Pokreta slobodnih građana, kome nije problem to što danas vlast pokušava da preuzme jedan nezavisni portal, već mu je problem zato što sam ja, koji sam bio glavni urednik Kurira, sada prepoznat kao vođa neke pobune tamo, a nisam ni to. Jednostavno, Kurir je tada bio pobunjenički list. Kurir je bio najčitaniji list, ne znam danas kako stoji, najčitaniji, najposećeniji medij je bio tada i bio je izazovan.“

Pojasnnio je i šta misli kada kaže „pobunjenički list“.

„Tako što je do tada svirao neku drugu pesmu. Naslovne strane su tada bile, mi smo otvarali bukvalno svakog dana po neku aferu za nekog člana vlade, Aleksandra Vučića i tako dalje i tako dalje i tako dalje. I, recimo, rado su na stranicama tadašnjeg Kurira gostovali tadašnji opozicioni lideri, pa i tadašnji, recimo, sad baš se referišem na taj Pokret slobodnih građana, pošto su oni jedni od retkih koji nisu pružili podršku našoj borbi i koji su čak na neki način, eto, kritikovali taj neki moj nastup, da ja, eto, kao, oduzimaju mi pravo da ja tako nešto kažem. Mogu, ako se nisu ogradili od svog osnivača Saše Jankovića, mogu njega da pitaju kakav je Kurir tada bio i kakva je njegova saradnja bila tada sa Kurirom i koliko je puta dolazio i da li je meni davao intervjue. Ali, nije ni bitno. Hoću da kažem da je u to vreme Kurir imao otvorena vrata za opoziciju. Nakon spuštanja lopte, naravno, vlasnik je bio pod velikim pritiskom. Ja nikome ne zameram ko ulaže svoj novac u neku borbu, on taj novac i gubi. Došlo je do smirivanja situacije. Ja sam tad, da kažem, zglajznuo.

Nisam bio ni godinu dana glavni urednik Kurira, bio sam negde možda do septembra 2016. Prešao sam u video produkciju, da vodim video produkciju Kurira. Tada nije postojao Kurir TV. Išli smo online, išli smo na internet i mogu da kažem sad, hajde, da sam bio avangarda ili preteča ovih podkastera, šalim se malo, ali imao sam emisiju, imao sam jedan format koji se zvao ‘Da se ne lažemo’, gde sam imao dosta, ne znam, opozicionih lidera, bukvalno, od Belog Preletačevića, preko Vuka Jeremića i, ne znam, Saše Radulovića, Saše Jankovića, Dragana Đilasa, pa do, ne znam, čak i Aleksandra Vučića. Dakle, imao sam jedan format gde sam radio intervjue i imao sam jedan format gde sam u video formi snimao neke komentare, onako, kritičke osvrte na pojave u društvu. Kritičke osvrte na pojave u društvu.“

„To se zvalo ‘Ukratko'“, konstatovao je voditelj,a Femić je potvrdio.

„I bilo je kao u 5 do 5 i reklama je išla: ‘Dođi u 5 do 5’, ona poznata pesma iz 70-ih. Ne znam da li je Beti Đorđević, evo sad sam se možda i izvalio, ali nije ni bitno. Ali, hoću da vam kažem, eto, kako bih rekao, to je bilo to. I tokom jednog od tih, ne znam, spuštanja, da kažem, lopte, je došao Aleksandar Vučić u redakciju Kurira. Ja sam, naravno, pre toga imao dosta tih kritičkih osvrta i nije ni bilo planirano da se on vidi sa mnom. Mislim da je glavni urednik tada bio Nebojša Pajić i oni su obilazili redakciju i Nemanja Pajić, izvinjavam se, kolegi. I kada su prolazili pored moje kancelarije, ja ih vidim, malo mi je, pravo da vam kažem, neprijatno. Ja sam potonuo u tu stolicu i Vučić ulazi i vidi kroz ono staklo: ‘A, Femiću, je li Srbija ko Afrika?’ Pošto sam ja dan pre toga imao taj komentar neki, ‘Srbija ko Afrika’, jer sam poredio rezultate Srbije koja tad, ne znam da li je tad već bila ekonomski tigar, ali znate već kakav je narativ današnjih vlasti. On je ušao tu, ja sam onako malo zbunjeno reagovao. I odatle je potekla ta fotografija gde sam ja sa tom leptir-mašnom, kada sam snimao te podkaste ili te, ne znam, formate, kako bih ih već nazvao, vlogove, nosio sam nekad, ne znam, leptir-mašnu, nekad ovo, nekad ono, nije ni bitno. Bukvalno, obukao sam se za snimanje.

I on je došao, ne znam, zagrlio me, i odatle ta fotografija koju sad ljudi šire i tako dalje. Ja se svoje biografije ne stidim. Ja nikad nisam bio propagandistički novinar, ali nikad nisam ni govorio za Aleksandra Vučića da je ludak, da je budala. Nikad nisam dovodio u pitanje. Meni su te priče ogavne, ko je njemu otac ili tako dalje. Nikad mu nisam lično napadao porodicu. Zašto? Zato što mislim da ima dovoljno elemenata koji njegov sistem mogu da ugroze, a da ne pominjemo te gluposti i podmetnute neke priče koje slabe oštricu kritike. Tupe tu kritičku oštricu. I to smo zadržali sve vreme i na portalu Nova RS. Dakle, mi smo se bavili suštinom. Kritikovali smo nepotizam. Kritikovali smo zloupotrebu moći. Kritikovali smo, hajde da budemo direktni, svaki lopovluk koji je povezan sa nosiocima vlasti u Srbiji. I toga nije bilo malo za ovih 7 godina koliko postoji portal. A uporedite šta je za tih 7 godina napravio ili radio Blic i na koji način je on to, na koji način je on gledao na sve te stvari.“

Voditeljj je Femića pitao i šta misli, ko je zapravo okupirao redakviju nnova.rs, nnovi vlasnik ili Aleksandar Vučić?

„Dobro pitanje. Sada ne znam kako da vam odgovorim, jer ne bih mogao direktno da kažem, ali evo, saslušajte. Dakle, taj manir, taj događaj kada je Brent Sadler došao i meni izdiktirao 5 imena koje treba da primimo u redakciju, 4 koleginice su dolazile iz, dve su dolazile iz Novosti, dve iz Alo Media sistema, jedna iz tabloida Alo, druga iz Biz portala koji pripada istom medijskom sistemu. E sad, vidite. Ja se pitam ko je Brentu Sadleru izdiktirao ta imena. Jer on, ja neću da pominjem te koleginice ovde.

Ne želim da ih targetiram, da ih neko proziva negde. Svako zaslužuje svoj mir. Brent Sadler nije mogao da zna za njih. Ali, kakva je veza između Novosti, Alo i nova.rs? I kako bi taj aranžman bio izveden? Ko je taj lutkar koji je iznad svega toga, koji prebacuje na 3 meseca, pošto je on rekao na 3 meseca da će da dođu i da će da se vrate u svoje redakcije? Dakle, iz Novosti i Aloa da prebaci u novu.rs za vreme izborne kampanje za parlamentarne i za predsedničke izbore, a onda da se vrate tamo bez ikakvih posledica i bez ičega.“

„Da li vi tu vidite neku povezanost između tih režimskih medija i nove.rs? Dakle, neko ko je iznad cele te priče je organizovao celu tu priču. Ja nemam podatke, ali… Krik je pisao o vezama Novosti sa Sinišom Malim, pošto su povezani preko njegovog advokata Igora Isailovića. Sličan slučaj je sa vlasnikom Aloa, ovim Blagojevićem, pošto je i njih nešto zastupao Isailović, ali tu je malo veza posrednija, da kažem. Dakle, ti mediji se bar u našoj medijskoj čaršiji ili u medijskim kuloarima dovode u vezu sa Sinišom Malim. Direktno“istakao je Femić i nastavio:

„Marinika Tepić je govorila o tome i ona je pominjala da je Siniša Mali vlasnik tih medija. Ja ne znam da li je on vlasnik ili samo da preko svog advokata ima neki uticaj. Ali je indikativno ovo što se dogodilo. Da nama neko šalje novinare iz tih medija koji će nama da pomognu u toku kampanje i onda da ih vratimo tamo. Kada smo se mi pobunili, kada smo rekli da mi to ne želimo i kada smo obavestili koga god smo mogli, kada je ta reakcija obišla, da kažem, region, onda nam je došla osveta u vidu novog urednika i njegove zamenice, dvojca koji je Blic, koji je od Blica napravio Bljuc, Marka Stjepanovića i Ivane Mastilović Jasnića. I onda recite vi meni, koja ima bliske veze sa bivšim kabinetom predsednika, bivšeg predsednika Vučića, i onda vi meni recite da stvarno ne vidite tu nikakvu vezu.“

Na pitanje da lii je istina da nijedan kolega iz nove.rs nije prihvatio nove urednnike, Femić je odgovorio:

„Stopostotna istina. Čak su kolege, to je bio moj predlog, da napravimo tajno glasanje. Kolege su se bunile. Htele su da dižu ruku. Ja sam hteo da dam šansu nekome ko možda ne želi na taj način, što kažu sad, hajde, klinci, da se autuje. Ne želim nekoga da dovodim u nepriliku, u neprijatnu situaciju. Svako ima pravo da svoj stav izrazi. Napravili smo tajno glasanje. Niko od kolega se nije izjasnio za to da želi da ih vodi Marko Stjepanović. Istini za volju, bilo je 13 ljudi koji su uzdržani. Ne znam zbog čega, ali to je njihovo pravo. I ne znam ko su ti ljudi. I kada sam razgovarao sa Markom, takođe, tog dana kad je on došao, posle smo imali razgovor u sali za kolegijume, ja sam mu to rekao: ‘Marko, imaš 13 ljudi koje su…’ Sad ću vam reći, nas je oko 60 u redakciji, ali su glasali i ljudi iz printa. Dakle, reći ću vam, ukupno je glasalo: 49 je bilo protiv i 13 je bilo uzdržano, znači, koliko je to? 62. Zašto bi neko ko je kupio medij želeo da uništi njegovu reputaciju i poverenje koje taj medij uživa?

Ako ne zarađuje na osnovu poverenja čitalaca, ako ne zarađuje na osnovu, ne znam, reklama koje prodaje samo zbog toga što je treći na tržištu, već mu neko drugi to obezbeđuje. Dakle, ja sad ne mogu da budem siguran i da optužujem ljude, ali smo rekli već, ajde sad kroz ovo, ja mogu, imamo pravo na osnovanu sumnju da je iza svega politička pozadina. Razumete? Da je dogovorena priča. Da njima ne odgovara to, da njih baš briga što smo mi pali sa trećeg na šesto mesto za, sad ću vam reći koji je danas, 12., za 3 nedelje smo sa čvrstog trećeg pali na 12. mesto. U stvari, nije ni za 3 nedelje, nego jer smo do zadnjeg dana septembra bili treći, znači, bukvalno, ma ni pune 2 nedelje. Zašto? Zato što su već 22. ukinuli budžet za promociju našeg sadržaja na društvenim mrežama i imali su opravdanje da je to zbog ušteda. I ja razumem.

Ali, kakva je onda ekonomska logika ako vi nudite nekom oglašivaču da se oglašava na vašem portalu i kažete: ‘Mi smo sedmi, osmi, deveti, kakav on ima interes tu da se oglašava, a bili ste treći?’ Dakle, da bi vam neko dao novac, vi mora da imate političku podršku. Mi nismo mogli da obezbedimo velike oglašivače jer nisu smeli da se oglašavaju kod nas, jer bi bili pod velikim pritiskom zbog toga što jednostavno tako.“

Voditelj je pitao: „E sad, ako je taj cilj politički, a svaka prilika, je li, da jeste, zašto se, mislim da je to isto logično pitati, zašto se ovakva operacija sprovodi neposredno uoči vanrednih parlamentarnih izbora, dugo iščekivanih, kada će ta priča i najviše pažnje javnosti dobiti?“

„Mislim da nisu računali na to. Dakle, u svemu ovome, ajde sad ću da zloupotrebim svoje reči iz kolumne koju sam pisao, iz teksta koji sam pisao za vreme, u svemu tome ima neke poetske pravde. Pokušali su da nam ograniče vidljivost i domet do ljudi, a u stvari su uradili nešto što jednostavno nijedan marketinški tim da je ovo isplanirao ne bi uradio. Mi smo snimili neke stvari, videli ste, u stvari, tako ste i počeli emisiju, pustili smo preko društvenih mreža posledice. Ja sam postao influenser, to ima milionske preglede. Javile su nam se kolege iz regiona, čak i pre toga, mislim, reagovali su Reporteri bez granica, Evropska federacija novinara, u kontaktu smo sa određenim ambasadama, članicama Evropske unije. Bili su nam predstavnici OEBS-a, imamo podršku mnogih redakcija iz regiona. Jednostavno, reflektori su okrenuti prema nama“, dodao je Ratko.

„I trpim te uvrede, strani plaćenici, ustaše, sve to, jednostavno, to nije, ne mogu da kažem da mi imponuje, da mi prija, jer to me vređa. Najteža uvreda za jednog Srbina je reći da je ustaša. Ja pitam Marka Stjepanovića koliko puta su njega provukli režimski tabloidi. Koliko puta su njega nazvali blokaderom, stranim plaćenikom ili ustašom. Koliko puta su njemu tako nešto priredili. I on dolazi da vodi jedan portal gde bukvalno, ja sad ne znam da li ima, ima ljudi koji se ne bave informativom tu. Razumete? Ali, ko god se bavio informativom, bio je u nekoj, da kažem, isturen na nekoj liniji gde mu je neko pretio, da li preko društvenih mreža, da li direktno, da li ovako, da li onako.

„E sad, da li možemo reći, zaključiti ovaj segment priče utiskom da je nova.rs prvi medij koji je odlučio da se odupre, dakle, da se otvoreno suprotstavi scenariju koji bi mogao da zadesi, ili već jeste, to bih voleo takođe da saznam od vas, N1, Radar, Danas?“, pisao je voditelj.

„Da vam kažem, ja koliko znam, mi smo dobili taj publicitet zbog takvog našeg nastupa i sami, mi smo sad, i sami mi učimo koliko su sad važne i koliko su moćne društvene mreže. Ja ne verujem ni da su kolege sa N1 legle na rudu i oni se bore i od njih imamo podršku i mi njima dajemo podršku. Kolege sa TV Nova pogotovo, kolege sa Radara, dakle, isti nam je vlasnik, ali mislim da će svuda da naiđe na otpor. I na taj otpor koji, taj otpor je kod nas bio tako glasan i možda vidljiv, ali mislim da on tinja, nije da tinja, nego se vidi isto u drugim redakcijama, samo u drugim formama“, odgovorio je Femić i istakao:

„Da vam kažem nešto. Marko i Ivana tog dana kad su bili kod nas, trebalo je da odu i na televiziju. Jer koliko sam ja razumeo, oni će imati neku funkciju i na televiziji. Jer su govorili o tome da treba da odu i tamo. Ja baš bih želeo da vidim kakav će tamo tek prijem da imaju. Kako će tamo da ih primi, ne znam, Jelena Obućina, Sloba Georgijev ili Željko Veljković i ne znam još koga da ne propustim tamo. Dakle, ne verujem da će im biti prijatno ni tamo kad odu, ako odu.“

On se potom osvrnuo i na to da li ima šanse da njih dvoje nekako steknu povernje zaposlenih Nove.

„Mogu da odustanu od svega, da se, da upute izvinjenje kolegama jer su hteli da upadnu tek tako, da učestvuju u preoblačenju jednog slobodarskog portala u nešto što je, ne znam, od jednog kritičkog portala da naprave neku limunadicu. Mogu, eto, mogu to da urade, mogu da se ne pojavljuju. Zašto se njima žuri baš pred izbore sad da dođu? Nek nas ostave da mi uradimo. Sačekajte. Ako sam vam rekao, ovo istraživanje Oksford instituta i Oksford univerziteta i instituta Rojters, ako sam vam rekao koji smo bili po posećenosti na listi Gemiusa, nismo, da budem iskren, nismo bili dobri po finansijskim parametrima. To biznis deo neka rešava. A ovaj deo ovde, zašto kvariti nešto što je dobro? Zašto ne zadržati nešto što je dobro, a promeniti ono što je loše i izgraditi ono što ne postoji? Pre nego što dođemo do tog biznis dela, koji je takođe jedna zasebna tema, želim da vas pitam za jednu hipotetičku situaciju.“

Voditelj je tada pitao Femića da li bi podneo ostavku ako bi to bio jedini način da se sačuva ostatak redakcije?

„Da vam kažem. Sad ste mi postavili teško pitanje. Ja sam voljan da se borim do kraja. Ja sam sebe, da kažem, onako gavrilovićevski izbrisao iz brojnog stanja i ja mogu da pričam sad. Ja sam se pomirio sa tim da ja verovatno tu neću ostati. Videćemo. Mada je vlasnik Alpak kapitala Pedro Vargas David Santos rekao da njemu ne smeta što sam ga napao u jednoj kolumni i da zbog toga ja nisam dobio otkaz. Ali, ne bih želeo da ugrožavam ostale kolege. Ja ne želim da niko izgubi posao zbog mene. Ali verujte mi, ja nisam ta redakcija. Ja nisam, ja ne činim redakciju nove. rs. Ja nisam pisao ona borbena saopštenja. Pisale su ih koleginice i kolege koje tako osećaju, koje tako razmišljaju i koje su u svakom trenutku spremne da stanu iza svojih reči. Dakle, to nisu samo saopštenja, nego su spremni i na terenu, u realnom životu, da stanu iza toga što su napisali u tim saopštenjima. Ja niti sam sugerisao kakva će ta saopštenja da budu, niti sam učestvovao u njihovom pisanju. Ja sam pisao svoje kolumne koje sam potpisivao i to je to. Tako da nisam ja jedini koji je spreman da gura ovu stvar do nekih krajnjih granica, ali ne želim, i to sam rekao ostalim kolegama, ne želim da oni prate moj primer. Ja razumem ljude, svi oni imaju decu, kirije, stambene kredite, bolesne roditelje i probleme kakve imaju svi stanovnici, svi građani ove naše Srbije“, odgovorio je Femić.

„Vaša redakcija je, prema objavljenim navodima, osporila i politiku cena političkih reklama, izražavajući bojazan da bi visoke cene mogle da favorizuju Srpsku naprednu stranku“, konstatovao je voditelj, a Femić je odgovorio:

„S druge strane, menadžment je te promene obrazlagao finansijskim gubicima i potrebom, što je posebno zanimljivo, da medij ne bude ni provladin ni opozicioni“.

Femič je istakao i da se ta promena do sada finnansijski nije vidljivo odrazila nna dobrobit portala.

„Pa sad ja ne znam te finansijske rezultate. Ne znam koliko je lista potpisalo ugovore. Dok sam pratio, to je bila samo Srpska napredna stranka. Zaista ne mogu sad… Bio sam zauzet pisanjem raznih mejlova, kontaktiranjem međunarodnih organizacija da bih video koji se oglasi sve pojavljuju kod nas. Znam da su oglasi Srpske napredne stranke tu. Ali, kako da vam kažem, Pedro Vargas David Santos je meni zamerio i tada je rekao da se naljutio na mene zbog toga, zato što ja snižavam cenu našeg proizvoda tim mojim istupom. Moja logika je bila sledeća, vidite, da se razumemo. Nisam ja neki boljševik koji ne razume potrebu privatne firme da zaradi. Predizborna kampanja je šansa da se zaradi na političkom oglašavanju. Međutim, te cene su toliko naduvane bile i toliko su bile diskriminatorne po određene liste da se meni činilo da su one nacrtane za one koji imaju najveći budžet za oglašavanje, a to je Srpska napredna stranka i oni koje ona pomogne. Možda SPS bude nešto imao.

Ja sam mislio da su diskriminatorne cene da bi jednostavno normalno bilo da cene budu pristupačne, da mogu i ostali neki subjekti da se oglase. Druga stvar, po meni problematičnija, su bili ponuđeni oblici oglašavanja, takozvani takeover oglasi. To vam je kad vi uđete na naš portal, da vi ne otvorite portal, nego otvorite političku poruku, ne znam, ‘Srbija pobeđuje, Aleksandar Vučić’ ili tako nešto, kao da je oteta naslovna strana. Vi u današnjoj Srbiji imate ljude koji će da shvate da je to opredeljenje našeg portala, da smo se mi okrenuli, jer on ne vidi naslovnu stranu. On je došao na našu naslovnu stranu, ukucao adresu, ali se njemu pojavila jedna politička poruka koja je sakrila naša istraživanja, naše analize, naše reportaže, naša mišljenja i tako dalje i tako dalje. Ja sam protiv tih agresivnih oblika političkog oglašavanja. I to ne kažem samo za Srpsku naprednu stranku, nego inače“, objasnio je Femić.

„Nisam protiv političkog oglašavanja, ali postoje, ne znam, ajde, pre-rollovi na video klipovima, video snimcima. Postoje baneri, diskretniji, postoje, kažem, postoje druge forme da vam ne uhapse, ne otmu naslovnu stranu. Kada čitalac dođe da on vidi naslovnu stranu, vidi vaš sadržaj i pored ili iznad, ne znam, da vidi političku poruku, da vidi jasno odvojen politički oglas. Ovako je to malo, da kažem, zadire, nije to samo biznis deo, da vam kažem. To zadire i u uređivačku autonomiju i zadire u pravo urednika da kaže: ‘Izvinite, nemojte da mi dirate, nemojte na ovaj način da mi uzurpirate naslovnu stranu.’ I ja sam zaista shvatio to, pošto su oni pregovarali sa mnom da ja budem glavni urednik, ja sam naivno shvatio da oni zaista o toj autonomiji uređivačkoj kada govore, da je to tako, da oni to tako žele. I onda sam video da to ide negde u nekom smeru, nije mi se svidelo, tako da se nismo na kraju ni dogovorili i eto, sad imamo dvojac iz Blica tu“, kazao je on.

Femić je istakao i da do sada nije bio izloženn ličnim pretnjama:

„Nisam. Nisam, zato što sam ja javno rekao da ću ja to da objavim. Rekao sam da neću da se dogovaram. I samo da vam kažem, može da vam izgleda sad ovo, vidi, njemu je bilo ponuđeno, pa kao onaj sindrom kiselog grožđa. Nije, ma drugog su izabrali i to je to. Ne. Ja sam video da ja to na taj način ne želim da radim, pogotovo kad je eskaliralo sa tim spiskom tih koleginica. Ali, kada smo mi odbili saradnju sa Markom Stjepanovićem, ja sam sutradan na kolegijumu predložio: ‘Ljudi, mi moramo da se pokažemo kao ozbiljni, zreli, ostvareni ljudi koji znaju šta hoće. Ne možemo da samo znamo šta nećemo. ‘Ajde da predložimo našeg kandidata za glavnog urednika.’ I ja sam predložio da to bude Ranko Pivljanin, čovek besprekorne biografije, čovek sa dugogodišnjim novinarskim iskustvom, jedan od naših najboljih kolumnista. Bio je nekad urednik onog Blica. Višestruko nagrađivan novinar. I kada stavite na jednu stranu njegovu biografiju i njegova postignuća i biografiju Marka Stjepanovića, i stavite da ocenjujete to, sve će vam biti jasno. Tu ponudu koju smo mi dali, ja mislim da je to, kako da vam kažem, to Alpak može da ceni, mogu da se inate ili ne znam šta, ali mi smo im dali najbolje moguće rešenje. I to iz kuće. Ako želite zaista, ako imate dobre namere, evo vam ga Ranko Pivljanin. Ne želim da ga poredim sa Markom Stjepanovićem. To je neuporedivo.“

Otkrio je i da li, eventualno, sa kolegama planira da pokrene novi medij ako borba za Novu ne uspe:

„Vidite, da bi se pokrenuo novi medij, potrebna su ogromna sredstva. Ja ih za sada ne vidim. Ne znam, možda krenem da tražim, ne znam, investitora ili investitore, ali za sad nisam razmišljao o tome, jer mi i dalje objavljujemo na Nova.rs i moram da kažem vašim gledaocima da Nova RS još nije preuzet portal, a nama su nametnuti neki urednici koji se još nisu pojavili tu. Mi i dalje slobodno objavljujemo i nadam se da ćemo barem do izbora pošteno, profesionalno i savesno da izveštavamo naše čitaoce i da ćemo za izborni dan da mi budemo ti koji će obaveštavati javnost o događajima tog dana.“

Odgovorio je i da li postoji cena za koju vlasnik može da kupi redakcije.

„Vidite, verovatno su naši vlasnici ili vlasnici naših vlasnika mislili da će to lako da završe ovde. A ovde nije moglo tako. Dakle, ponuda jeste bila, da kažem, dobra, masna, domaćinska, ali da vam kažem, negde u nekim godinama shvatite da novac nije sve i da novac nije dovoljan. Znate. A vi možete da kupite firmu, možete da kupite zidove, možete da imate ugovore, ali ne možete da kupite savest, ne možete da kupite integritet, ne možete da kupite dostojanstvo nekih ljudi. I ne možete da otpustite hrabrost“, istakao je Femić.

Izneo je i svoje mišljenje o tome šta možemmo očekivati tokom izbornog dana, 25. oktobra.

„Dakle, sve što smo gledali ovih godina tokom izbora, ništa od toga neće izostati. Dakle, biće pritisaka, biće ucena, biće verovatno i nasilja, ne od strane pobunjenih građana, zna se ko ima moć u svojim rukama i ko to uglavnom izaziva. Mi te stvari treba da dokumentujemo, da koristimo sva dostupna sredstva, dakle, naše medije, društvene mreže, i da ih objavljujemo. I da alarmiramo međunarodnu javnost, strukovna udruženja i kolege iz regiona. Mi smo to uradili tokom ovog pokušaja preuzimanja ili preuzimanja, kako god. Mislim da tako treba da radimo i tokom tog izbornog dana i ono što smo naučili kroz ovih nekoliko nedelja je zaista da u našem slučaju solidarnost nije samo novinarska solidarnost, nije samo floskula koja se pominje na nekim konferencijama i našim susretima i tako dalje. Ona se zaista desila.

„Mi treba jedni drugima da čuvamo leđa. Danas smo pričali dosta o dešavanjima na nova.rs. Ja ne želim da kažem da je nova.rs jedini slobodni medij u Srbiji. Ima ih još, ali nova.rs jednostavno po broju korisnika koji su dnevno, sad ovo dok nismo pali, a mislim i sada, da guramo na nekih 500 do 600 hiljada ljudi svakog dana koji otvore od 2,5 do 3 miliona stranica, to je veliki medij, to je veliki kritički medij i, recimo, jedan od najvećih kritičkih medija. Ali, hajde sad da ne nabrajam, tu je, da kažem, i vaša redakcija. Ima još nekih manjih portala koji se trude, ali nemaju toliki domet, nemaju toliki, ovo što se danas kaže, ajde, anglosaksonski reč. Poruka je da mi nemamo nikog drugog do jedni druge. Dakle, moramo da se čuvamo, moramo da budemo solidarni i da blisko sarađujemo, jer na drugi način nećemo moći da se izborimo sa takvim pritiscima“, kazao je Femić.

Voditelj je tada pitao: „Samo, meni nije jasno i to je ono što ja ne mogu da do kraja razumem, tog 25. u nedelju, ko će kome tu, kako biste vi rekli, da čuva leđa? Ćaći, kriminalci policiji ili policija njima?“

„Zavisi od izlaznosti. Ako se proceni da je izlaznost stvarno tolika da ugrožava režim, mislim da će ta koalicija da se raspadne blago i da će da krene preletanje na jednu stranu, odnosno na drugu stranu, i da će da budu zagušeni pravci prema aerodromu“, rekao je Femić.