REM meri minute, a ODIHR izbornu neravnopravnost

U kampanji za vanredne parlamentarne izbore Regulatorno telo za elektronske medije (REM) monitoriše 24-časovne programe RTS i RTV, komercijalnih televizija Pink, Hepi, B92 i Prva, kao i kablovske televizije N1,
Nova S i K1.

Ovakav uzorak otvara pitanje zašto su članovi REM-a pod monitoring stavili N1 i Novu S, kojima ne mogu da izreknu kazne, jer su u nadležnosti regulatora u Luksemburgu, a nisu kablovske kanale Juronjuz Srbija i Kurir, koji su u (su)vlasništvu države preko MTS-a i u nadležnosti su REM-a.

Valja podvući da je moguće izmeriti sve minute zastupljenosti izbornih aktera u televizijskom programu, a ne odgovoriti na najvažnije pitanje, da li su građani imali ravnopravnu mogućnost da vide, čuju i procene sve izborne liste, pre nego što odluče za koju će od njih glasati. U tome se nalazi ključna razlika između REM i ODIHR monitoringa.

REM prvenstveno monitoriše odnos novinara prema izbornim akterima, a ODIHR kako je akter sebe predstavio, odnosno kako su ga drugi akteri predstavili uključujući i novinara. Zato je u slučaju ODIHR metodologije potrebno znati i ko je govorio, o kome je govorio, da li je političar imao direktan govor, u kom svojstvu se pojavio, ko ga je pozitivno ili negativno predstavljao i da li je imao mogućnost odgovora.

Jedan minut direktnog obraćanja kandidata nije isto što i minut tokom kojeg politički protivnik govori o njemu. Pet minuta afirmativnog intervjua nije isto što i pet minuta optužbi. Minuti jesu važni, ali je važan i tonalitet predstavljanja.

Funkcionerska kampanja

Podaci iz prvog REM izveštaja o monitoringu kampanje za vanredne parlamentarne izbore (od 9. do 23. septembra) govore da je RTS 1 imao 17 sati, 14 minuta i 39 sekundi monitorisanog sadržaja. Od toga je samo 4 sata, 27 minuta i 58 sekundi, odnosno 25,84 odsto, označeno kao izborni program.

Lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, na RTS 1 je imala 1 sat, 21 minut i 3 sekunde, odnosno 7,84 odsto analiziranog prostora. Nasuprot njoj Studentska lista – Studenti pobeđuju je imala 14 minuta i 16 sekundi, odnosno 1,38 odsto.

Valja dodati da su 12 sati, 46 minuta i 41 sekunda, odnosno 74,16 odsto ukupno vreme koje je bilo posvećeno izveštavanju o svim javnim funkcionerima, svrstano u kategoriju „državni funkcioneri“. Postavlja se pitanje ko se nalazi unutar tih 74,16 odsto i koliki deo tog vremena pripada politički najrelevantnijim funkcionerima.

Imajući u vidu da je Vučić sa funkcije predsednika Srbije odstupio četiri dana nakon kraja prve faze REM monitoringa, zarad preciznosti nalaza REM-a trebalo je navesti koliko je vremena i kako je bio predstavljen Vučić kao predsednik Republike na javnom servisu. Ako se deo Vučićeve vidljivosti nalazi i unutar zbirne kategorije državnih funkcionera, samo poređenje formalno izbornih kategorija ne daje potpunu sliku. Upravo je zato problematično kada se politički najznačajniji javni funkcioner statistički „sakrije“ u zbirnu kategoriju.

Izborna kampanja nije samo rubrika „Izbori 2026“

Predsednik države u izbornoj kampanji može govoriti na državnom događaju, ali tokom govora ne može isticati rezultate vlasti, kritikovati izborne protivnike ili slati poruke relevantne za izbore. Zato nije dovoljno sadržaj označiti kao „državna aktivnost“. Potrebno je analizirati njegovu partijsko-izbornu funkciju. Za svako pojavljivanje javnog funkcionera trebalo bi utvrditi – u kom svojstvu nastupa, da li govori o izborima, da li pominje svoju listu ili protivnike, da li poziva na podršku i da li institucionalni događaj koristi za predstavljanje rezultata u kontekstu izbora. Bez toga nije moguće meriti razdvajanje države i partije.

Jedna od najvažnijih slabosti formalističkog pristupa jeste pretpostavka da se kampanja odvija prvenstveno unutar posebno označenih izbornih blokova i političkih emisija. Monitoring Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) pokazuje suprotno. U centralnim informativnim emisijama istovremeno se pojavljuje pozitivno predstavljanje rezultata vlasti, statusno favorizovanje Aleksandra Vučića, izborno relevantni sadržaji o Vučiću i SNS-u van formalnih izbornih blokova, i negativno predstavljanje Studentske liste.

Zato jedinica analize ne sme biti samo „izborna hronika“. Jedinica analize mora biti celokupno izborno iskustvo birača. Šta je građanin video tokom dana? Koga je video kao državnika, a koga kao kandidata, ko je govorio neposredno, ko je bio predmet tuđih optužbi, ko je dobio pravo odgovora, ko je predstavljan kao legitimni politički konkurent, a ko kao „blokader“, „nasilnik“, „ekstremista“ ili „antisrpski element“? Odgovor na ta pitanja pokazuje kakav je bio medijski ambijent kampanje.

Tonalitet nije dovoljan

I REM i ODIHR koriste kategorije pozitivno, neutralno i negativno. Ali ključno pitanje je – čiji tonalitet se meri. Zamislimo da predstavnik vlasti gostuje deset minuta. Voditelj ga predstavlja afirmativno, postavlja pitanja koja mu omogućavaju da promoviše rezultate vlasti i ne postavlja kritička potpitanja. Gost zatim nekoliko minuta negativno govori o opoziciji.

Ako se negativnost njegovih reči pripiše tonalitetu priloga, može nastati paradoks – statistika pokazuje negativan sadržaj, iako je tretman predstavnika vlasti bio izrazito pozitivan. Zato je potrebno razlikovati ton političkog aktera prema drugom akteru i ton medija prema političkom akteru. Tonalitet takođe mora biti vezan za konkretnog aktera. Jedan prilog može istovremeno biti pozitivan prema vlasti i negativan prema opoziciji.

ODIHR pristup posebnu pažnju posvećuje direktnom govoru političkih aktera. To je važna kategorija, jer kandidat koji govori neposredno publici nije u istoj poziciji kao kandidat o kojem drugi govore. Zamislimo dva kandidata koji u statistici imaju po deset minuta. Prvi svih deset minuta govori sam, a o drugom kandidatu deset minuta govore njegovi politički protivnici. Formalno – 10 : 10. Suštinski, njihova medijska pozicija je potpuno različita. Prvi je subjekt političke komunikacije. Drugi je njen objekat.

BIRODI-jeve predstavke REM-u tokom oktobra 2026. pokazuju šta kvantitativna statistika može da propusti. U programima pojedinih televizija pojavljuju se izrazi poput „blokaderi“, „blokaderska lista“, „blokaderski studentski pokret“, „blokaderska ili lažna studentska lista“. U predstavci protiv K1 BIRODI ne tvrdi da je svako korišćenje reči „blokader“ automatski prekršaj. Problem je njena sistematska upotreba kao zamena za neutralni ili zvanični naziv političkog aktera. Tu postaje presudno pitanje – ko izgovara etiketu. Zato je BIRODI tražio da REM razlikuje govor gosta od govora novinara i utvrdi da li se takvi izrazi pojavljuju u urednički kontrolisanim delovima programa.

Od „blokadera“ do „antisrpskog elementa“

Još ozbiljniji primer predstavlja etiketiranje izrazom „antisrpski“. BIRODI je u programu TV Pink od 4. do 6. oktobra evidentirao najmanje sedam segmenata u kojima se politički akteri, nevladine organizacije, pojedinci i građani povezani sa Studentskom listom označavaju izrazima „antisrpski“, „antisrpski element“, „antisrpske nevladine organizacije“ i „antisrpski ekstremista“.

Posebno je problematičan trenutak u kojem se takva kvalifikacija prenosi sa političkog aktera na birača. Kada se građanin koji razmatra glasanje za određenu listu označi kao „antisrpski element“, političko opredeljenje postaje osnov za stigmatizaciju. To više nije samo pitanje minuta niti klasičnog tonaliteta, već je to pitanje ambijenta u kojem birač donosi odluku.

Ako se glas za određenu listu predstavlja kao dokaz nacionalne nelojalnosti, birač se ne suočava samo sa političkim argumentom već i sa identitetskim pritiskom.

REM je regulator. Zato monitoring ne bi trebalo da se završava objavljivanjem PDF-a sa tabelama i grafikonima. Ako monitoring pokaže da jedna televizija tokom nekoliko dana izrazito negativno predstavlja jednog izbornog aktera, to nije automatski dokaz kršenja propisa. Ali jeste signal da REM pregleda konkretne priloge. Tada regulator može da utvrdi ko govori, da li su tvrdnje predstavljene kao činjenice ili komentari, da li postoji druga strana, da li novinar koristi političke etikete i da li se isti obrazac sistematski ponavlja. Monitoring tada postaje sistem ranog upozoravanja.

Od pojedinačnog slučaja do obrasca ponašanja

Posebno je važno da REM ne posmatra svaki sporni sadržaj izolovano. Jedna upotreba reči „blokader“ može biti bez većeg značaja. Njeno sistematsko ponavljanje u vestima, najavama, kajronima i govoru voditelja može predstavljati uređivački obrazac. Jedan pozitivan prilog o vlasti nije problem. Desetine pozitivnih priloga uz sistematsko negativno predstavljanje konkurenta mogu predstavljati nešto sasvim drugo.

BIRODI je upravo zato u prijavi povodom izraza „antisrpski“ upozorio da zabeležene slučajeve ne treba posmatrati kao međusobno nepovezane izjave, već kao mogući obrazac etiketiranja Studentske liste, njenih pristalica, nevladinih organizacija i drugih pojedinaca.

Kako bi izgledao bolji REM monitoring? REM već poseduje najveći deo infrastrukture. Potrebno je postojećim podacima dodati nekoliko ključnih varijabli – direktan govor političkog aktera; izvor tonaliteta; institucionalna ili izborna uloga funkcionera; prisustvo druge strane; uredničko etiketiranje; politička ili interesna povezanost sagovornika; direktni prenosi; statusno favorizovanje.

Tada bi za svakog relevantnog aktera mogla da se napravi matrica – ukupna vidljivost; direktan govor; izborna vidljivost; vidljivost kroz javnu funkciju; pozitivan, neutralan i negativan ton; broj negativnih kvalifikacija/optužbi i broj direktnih prenosa. Takva tabela ne bi smela ni da sakrije, a ni da preuveliča medijsku neravnopravnost.

Na kraju, smisao medijskog pluralizma nije samo zaštita kandidata. Njegov krajnji korisnik je građanin. Građanin mora imati mogućnost da vidi relevantne političke alternative, čuje njihove argumente i donese odluku bez sistematskog informativnog favorizovanja ili stigmatizacije.

Zato nije dovoljno pitati – da li je svaka lista dobila svoje minute, već da li je birač mogao da razume i ravnopravno proceni političke alternative. Ako jednog aktera tokom dana gleda kao državnika, predsednika, nosioca investicija i međunarodno priznatog lidera, a njegovog glavnog konkurenta pretežno kroz priloge o „blokaderima“, „nasilju“ i „antisrpskim“ akterima, formalno jednaki minuti u izbornoj hronici ne mogu poništiti ukupnu neravnotežu i suštinu organizovane manipulacije.