Suton kragujevačkog novinarstva

Zaposleni u privatizovanom RTV Kragujevcu su u poslednjih pet meseci primili samo jednu platu, portal „Šumadijapres” je posle šest godina prestao sa radom, a zbog tankog budžeta svojih medija, pojedini dopisnici se odnedavno oglašavaju iz stanova

U gradu u kome je pre skoro dva veka Dimitrije Davidović, ustavotvorac, upalio svetlo srpske žurnalistike, danas se gase medijske sijalice. Ogorčeni što su za poslednjih pet meseci primili samo jednu platu, novinari privatizovane Radio-televizije Kragujevac u sredu su stupili u generalni štrajk. Sindikat i rukovodstvo ove nekada ugledne medijske kuće nisu uspeli da se dogovore ni oko minimuma rada, pa se, umesto programa, na TV kanalu vidi samo znak firme, dok se na radiju emituje muzika, uz čitanje vesti u uobičajenim terminima. Štrajk u RTK bio je neminovan i novinari su ga dugo najavljivali. Oni su poslednju crkavicu primili početkom februara, kada im je isplaćena nazoviplata za novembar 2015.

Od 70 zaposlenih u RTK, u štrajku je njih 60. Umorni od svega, podršku esnafskih udruženja, UNS-a i NUNS-a samo su primili k znanju.

Vlasnik ove medijske kuće, kruševački biznismen Radoica Milosavljević, obećao je isplatu zarada „čim grad ispuni svoje obaveze“ prema RTK. O kakvim je obavezama reč, nismo uspeli da saznamo, ali je izvesno da ova medijska kuća od lokalne samouprave, bar u skorije vreme, neće dobiti ni dinar. RTK više nije „narodna“ imovina, nego privatna, a iz grada se niko ne oglašava ni o pitanju konkursa za sufinansiranje medijskih projekata koji je odavno trebalo da bude raspisan.

Osim RTK, koji je pazario za 85.500 evra, u rukama Milosavljevića se prošle godine našlo još šest medijskih kuća: TV Pančevo, TV Pirot, TV Požega, „Centar za informisanje“ u Novom Kneževcu, TV Brus i „Caribrod“ iz Dimitrovgrada. Kakva li će biti njihova sudbina, kad za RTK nije imao novca ni do izbora!?

Nekoliko dana pre protesta zaposlenih u RTK, sa radom je prestao poznati regionalni internet portal „Šumadijapres“, koji je osnovao pokojni Branislav Cole Kovačević, jedan od vođa protesta protiv Miloševićevog režima.

Opraštajući se od publike koja je šest godina pratila rad ovog portala, glavna i odgovorna urednica Ljiljana Palibrk je između ostalog navela: „Nažalost, na strani sa argumentima ’za’ nastavak rada ostali su samo razlozi emotivne prirode. Na onoj drugoj, spisak je poduži – od finansijskih problema koji se više ne mogu rešavati čak ni ličnim zaduživanjem, preko brojnih vidljivih i nevidljivih prepreka koje obesmišljavaju ionako enorman napor da radimo poštujući zakone i pravila profesije, i koje uporno opstaju i postaju čak i veće, do suštinski važnog pitanja smisla koje u atmosferi opšteg pristajanja na primitivizam i podsticanje istog, ostaje bez odgovora.“

Ovaj lament nad profesijom i sudbinom tridesetak novinara koji su radili za „Šumadijapres“ ostao je bez odjeka u široj javnosti.

Petnaestak radio-stanica u Kragujevcu još rade. Reč je, uglavnom, o komercijalnim medijima. Nekima od njih, iz senke, upravljaju gradski političari, a TV Kanal 9 i nedeljnik „Kragujevačke“ ne skrivaju svoju naklonost prema opoziciji koju čine Demokratska stranka i Zajedno za Šumadiju bivšeg gradonačelnika Veroljuba Stevanovića. Sa štrajkom u RTK naprednjaci su ostali bez „signala”.

Zbog tankog budžeta nacionalnih medija, neki kragujevački dopisnici se odnedavno oglašavaju iz stanova, a pojedini su primorani da izveštavaju iz podruma, da ne bi kidali živce ukućanima.