Kucamo na vrata zaboravljenih asova: Kandidati za direktora RTS-a

Sudeći prema nekim već viđenim živopisnim kandidatima na konkursu za direktora RTS-a, biće to malo reprizni program, a malo rijaliti šou: tu su bivši funkcioneri i urednici ove televizije iz vremena ratne propagande devedesetih, članovi Glavnog odbora vladajuće stranke, savetnici kontroverznog ministra kulture Bratislava Petkovića…

Kada su članovi Upravnog odbora Radio-televizije Srbije 23. marta otvorili 26 prijava za posao generalnog direktora ove kuće, ispostavilo se da je RTS i kada je reč o rukovodećim kadrovima osuđen na reprize.

Među 14 kandidata čije su prijave prihvaćene ili su poslate na dodatnu proveru, dakle nisu definitivno odbačene, ima bivših članova Glavnog odbora Srpske napredne stranke, bivših savetnika bivšeg ministra kulture i informisanja Bratislava Petkovića, kao i političkih funkcionera i visokih funkcionera RTS-a još iz vremena Slobodana Miloševića.

POZNATI

Neki od devet kandidata čije su prijave prihvaćene dobro su poznati javnosti. Aleksandar Crkvenjakov je već jednom bio generalni direktor RTS-a, od 2001. do 2004, kada je na to mesto došao Aleksandar Tijanić.

Dragan Bujošević trenutno vodi emisiju Stav Srbije na Prvoj TV. Pre toga je bio glavni i odgovorni urednik lista Politika i novinar NIN-a.

I među pet pretendenata čije prijave traže dodatnu proveru ima poznatih lica. Stanko Crnobrnja je reditelj i scenarista, bio je predsednik UO crnogorske TV Atlas i prvi direktor sada pokojne beogradske TV Avala. Saradnik je podliska Kultura, umetnost, nauka, koji u Politici izlazi subotom.

Saša Mirković, čija je prijava takođe na proveri, još je predsednik Skupštine grada Zaječara, izabran kao kadar naprednjaka, iako je pre pola godine ovaj nekadašnji član GO SNS isključen iz stranke, pa bi njegov izbor za direktora javnog servisa preduhitrio obznanjenu nameru SNS da ga smeni i sa funkcije u lokalnoj vlasti.

O ovom estradnom menadžeru štampa je objavila manje-više sve, ali treba podsetiti da je on nezvanični vlasnik zaječarske TV Best, dok je zvanično vlasnica takođe osoba sa prezimenom Mirković. Mirkovićeva firma, prema zvaničnim finansijskim izveštajima, posluje pozitivno, ali ima samo jednog zaposlenog, što je malo neobično za jednu televiziju.

Stvari postaju kudikamo zanimljivije kada se baci pogled na manje poznate kandidate. Da krenemo od onih za koje je izvesno da će se naći u konkurenciji kada UO RTS-a (najavljeno je da će to biti 6. maja) bude donosio odluku.

VILIBALD ERIĆ

Televizijski producent Vilibald Erić pominjan je i pre tri godine u medijima kao mogući Tijanićev naslednik. Ovaj bivši član GO Vučićeve stranke i predsednik njenog odbora za informisanje i medije, istovremeno je bio i specijalni savetnik u Petkovićevom Ministarstvu kulture i informisanja. Važio je za dobrog prijatelja ministarke Zorane Mihajlović, a često je tokom kampanje, pre dolaska SNS na vlast, putovao po Srbiji sa sadašnjim direktorom Kancelarije za Kosovo Markom Đurićem.

Erić, koji je na RTS-u radio još devedesetih godina, producentskim poslom se, kažu, bavio pretežno u BiH i Ukrajini. Izdao je više knjiga poezije, a strastveni je ljubitelj jedrenja, pa je čak tokom 2011. u jednom novinskom tekstu govorio kao predstavnik crnogorske jahting kompanije „Avel jahting“.

U intervjuu Kuriru 2012. godine Vilibald Erić je rekao da zakonom treba regulisati da novinar bude dužan da objavi svaku informaciju od javnog značaja.

„Prikrivanje informacija trebalo bi da se tretira kao krivično delo“, rekao je tadašnji savetnik ministra.

On je tada tvrdio da ljudi iz politike kroz svoje marketinške agencije finansiraju medije koji im odgovaraju i na taj način ostvaruju politički uticaj, te da to mora da se prekine. Budući da je stanje s tim u vezi nepromenjeno, baš bi bilo zanimljivo videti šta će Erić uraditi ako dođe na mesto direktora javnog servisa.

A da, rekao je i da treba proveriti finansijsko poslovanje RTS-a.

ALEKSANDAR AVRAMOVIĆ

U isto vreme kad i Erić, Aleksandar Avramović bio je Petkovićev savetnik. Ovo je kandidat sa daleko dužim i ozbiljnijim stažom na RTS-u, a danas je zvanično politikolog u penziji. Na Radio Beograd došao je još 1979, a 1991. godine postao je urednik informativnog programa televizije, da bi posle godinu dana bio smenjen.

Kasnije, 1996. godine, pominjan je kao mogući naslednik tadašnjeg generalnog direktora Dragoljuba Milanovića (kao „obrazovaniji, kultivisaniji čovek, koji neće primenjivati tako primitivnu propagandu“, kako je tada pisao NIN). Posle 2000. godine postao je direktor TV Beograd, što je ostao bar do 2008.

Tokom devedesetih bio je i producent i urednik u redakciji igranog programa, pa je i danas član mnogih upravnih i nadzornih odbora raznih festivala (poput Filmskog festivala u Sopotu) i kulturnih institucija (Kulturni centar Beograda, Filmski centar Srbije…). Bio je, od 2004, i član UO RTS-a.

Posle odlaska Bratislava Petkovića sa mesta ministra, Avramović je postao najčešće citirani član radne grupe za izradu medijskih zakona. Ranije, na jednom skupu 2008, međutim, tvrdio je da nema potrebe donositi poseban zakon o javnim medijskim servisima. Tada je rekao: „Ocena da nije ostvaren koncept javnog servisa nikako ne bi mogla da stoji iz najprostijeg razloga što smo svakodnevno pred sudom gledalaca i slušalaca. Istraživanja pokazuju da gledalište i slušalište u Srbiji veruje programima RTS-a.“

Aleksandar Avramović je ostao zapamćen po neuspelom pokušaju da 2006. godine uruči nagradu poslednjem pobedniku srpsko-crnogorskog izbora za zajedničkog predstavnika na Pesmi Evrovizije. Negodovanje publike zbog načina glasanja ga je, naime, sprečilo da uruči nagradu crnogorskoj grupi „No name“.

ALEKSANDAR MILUTINOVIĆ

Godinu dana posle Vilibalda Erića, štampa je za sigurnog novog direktora RTS-a proglasila Aleksandra Milutinovića, još jednog od prihvaćenih kandidata. Milutinović je krajem prošlog veka bio sportski komentator, voditelj emisije „Indirekt“, a zatim urednik sportskog programa RTS-a. Bio je, kako su pisali mediji, i  predsednik Direkcije JUL-a za sport i omladinu na beogradskoj opštini Čukarica. Kasnije, tokom devedesetih, postao je pomoćnik ministra za sport, za vreme ministara Zorana Bingulca i Velizara Đerića.

DRAGAN KARADŽIĆ

I Dragan Karadžić je bivši radnik državne televizije. Radio je na novosadskoj televiziji, a bio je i na čelnim pozicijama Trećeg kanala RTS-a i (veoma kratko) Televizije Fox u Srbiji. Trenutno je predsednik Borda direktora crnogorske RTV Atlas. Bio je potpredsednik Genex grupe za medije i marketing, direktor ITV Multimedia, a radio je i kao međunarodni medijski konsultant.

Možda bi vredelo citirati deo jedne njegove rođendanske čestitke Miloradu Vučeliću, direktoru RTS-a od 1992. do 1995. godine:

„Godinama sam čitao Miloradove članke u NIN-u i bio veliki fan njegovih novinarskih bravura, a onda sam ga upoznao i lično, radeći na RTV Novi Sad, u vreme kad je Milorad bio tamošnji direktor. Saradnja se nastavila i u Beogradu nakon mog postavljenja na mesto urednika Trećeg kanala RTS-a, i za sve to vreme Miloradova pokretačka energija, harizma, žar s kojim je osvajao nove projekte uticali su da svi hvatamo korak i radimo sto na sat, ali uvek zadovoljni onim što smo postigli.“

DRAGAN ĐUKIĆ

Da ne bude pogrešno shvaćeno, ima među kandidatima i onih bez poznate političke prošlosti. Dragan Đukić je direktor i jedini vlasnik novosadske RTV Delta, osnovane 2001. godine. To, kao i u Mirkovićevom slučaju, može dovesti do sukoba interesa. Đukić je magistar menadžmenta u medijima, predsednik Asocijacije elektronskih medija Vojvodine, asistent na programu Multimedija na Visokoj tehničkoj školi u Novom Sadu. Radio je i za TV Foks, kao i za rusku novinsku agenciju RIA Novosti. Bio je kandidat za direktora Radio-televizije Vojvodine 2013. godine. Zanimljivo je da je prilikom konkurisanja za direktora RTS-a predao program rada na čak 1.200 strana, na kojem je, kako kaže, radio godinu dana. Važno je znati da, prema zvaničnim podacima, Đukićeva firma već godinama posluje sa gubitkom.

SANDRA KESER

Već dve godine sa gubitkom posluje i distributerska TV kompanija „Visionary Thinking“, u kojoj je direktorka i vlasnica udela od 50 odsto Sandra Keser, čiju je kandidaturu UO RTS-a takođe prihvatio. Na sajtu ove firme osnovane u Portugaliji, da bi potom 2003. bila otvorena i beogradska podružnica, piše da je bila ili je i dalje nosilac prava na televizijsko emitovanje engleske Premijer lige, Bundeslige, NBA, Lige šampiona i drugih sportskih takmičenja, kao i zastupnik programskih brendova kao što su „Sunđer Bob Kockalone“, „Pingvini s Madagaskara“ i „Kung-fu panda“. Imaju i sopstvenu produkciju, na primer – dokumentarnu seriju „SFRJ za početnike“, na kojoj je Sandra Keser bila koproducent.

EMIN GOLUBOVIĆ

Emin Golubović je već godinama direktor štamparije „Kosmos“, preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, u državnom vlasništvu. Firma posluje sa dobitkom, ali joj do kraja godine predstoji privatizacija. Golubović je završio montažu na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti, a ranije je, između ostalog, radio za Reuters Television. I njegova prijava je ocenjena kao validna.

 BRANIMIR GUZINA

Ima zanimljivih priča i među kandidatima čije su prijave poslate na dodatnu proveru. (UO to nije zvanično saopštio, ali priča se da je glavni razlog provera uslov da kandidati imaju 10 godina iskustva na rukovodećim mestima, jer nije sasvim jasno šta se sve računa kao vodeća pozicija, a šta ne.)

Jedan od takvih kandidata je Branimir Guzina, reditelj dokumentarnih filmova i trenutno urednik u Naučno-obrazovnom programu RTS-a. Guzina je 2001. smenjen sa mesta glavnog urednika Beogradskog programa na ovoj televiziji, jer je emitovao spot sa fotografijama ljudi koji treba da plate ekstraprofit, među kojima su bili i tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović, kao i biznismeni poput Bogoljuba Karića. Kasnije te godine Guzina je, sa još jednim kolegom, optužio Vladu Srbije i funkcionere DOS-a za „direktnu političku kontrolu“ državne televizije i pozvao Upravni odbor RTS-a da podnese kolektivnu ostavku.

Narednih godina snimao je filmove o sumnjivim samoubistvima vojnika u Leskovcu i nerazjašnjenom ubistvu gardista u Topčideru.

Posle smrti Aleksandra Tijanića, Guzina je negodovao zbog načina na koji su članovi UO direktoru odali poštu.

„Zar oni ne znaju brutalnu militantnost unutrašnje organizacije kuće u kojoj je ukinuta svaka autonomija redakcija, u kojoj se već godinama ne održavaju redakcijski kolegijumi (a i zašto bi?) i gde unutrašnja autonomija programa iz devedesetih (ako izuzmemo programsku propagandu) izgleda kao u stara dobra vremena?“, pitao je tada Guzina.

Tokom devedesetih bio je aktivan u Građanskom parlamentu u rodnom Vršcu, a studirao je na Institutu za pozorište i film u Bukureštu.

MLADEN DRAŽETIN

Tu je i Mladen Dražetin, doktor društvenih nauka, ekonomista, pozorišni pisac i pesnik. Rođen je u Novom Sadu 1951. godine. Magistarski rad odbranio je 1989. na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a doktorski 2004. na Fakultetu za uslužni biznis u Novom Sadu, sa tezom „Amaterizam kao način čovekove samorealizacije putem lokalnih radio i televizijskih stanica u Vojvodini“. Na Televiziji Novi Sad radio je od 1990. do 1994. godine, a posle toga je postao tržišni inspektor.

MILAN NIKOLIĆ

Sa Milanom Nikolićem, čija je prijava takođe na proveri, a o kome nismo uspeli da saznamo ništa (postoji član Upravnog odbora koji se tako zove, ali, naravno, nije reč o istoj osobi), to čini 14 kandidata, među kojima će Upravni odbor RTS-a birati novog čelnog čoveka te ustanove.

Sva sreća, imaju i mogućnost da ponove konkurs.