„Mediji broje hice u telima stradalih“: Kako tabloidi izveštavaju o femicidima i koliko je opasno što se nasilje prodaje ljudima

“Za sad se oglasio samo ministar policije i dao šturu izjavu. Kad se institucije tako ponašaju, očekivano je da tabloidi prostor popunjavaju gadostima. U ovakvim situacijama ključno je da nadležne institucije najbrže moguće izađu sa informacijama o tome šta se dogodilo, ko je osumnjičen, da li je utvrđeno poreklo oružja, a i da objasni dinamiku nasilnih odnosa. Tako obavlja edukativnu funkciju za sve one koji se nalaze u nasilnom odnosu i pokušavaju da izađu iz njega. MUP to može da uradi, kao i tužilaštvo, jer su prošli obuke za komunikaciju ovakvih slučajeva. To znam, jer sam deo tima koji im je pružio te obuke”, objašnjava naša sagovornica.

Sve to, ističe, ne opravdava tabloide jer su slične obuke dobili i oni.

„Ovakva praksa u izveštavanju, pre svega obeshrabruje one žene koje su u opasnosti od nasilja i femicida. Ta praksa ne izveštava o rešenjima koja imaju na raspolaganju, uliva im strah da će se i o njima tako izveštavati. Takođe, opasno je i ovo implicitno omalovažavanje zabrane prilaska kao mere, jer mogući počinilac iz toga može da zaključi kako je sasvim u redu kršiti zabranu. Za to vreme, mi ne znamo koliko je nasilja sprečeno upravo zahvaljujući tim zabranama. Pitanje poštovanja zabrane i šta institucije rade na tom planu treba istražiti, ali ne smemo osporavati jednu univerzalno prihvaćenu efikasnu meru“, objašnjava Jovana Gligorijević.

„Izveštavanjem podstaći žrtve da potraže zaštitu“

Urednica Novog magazina i članica Saveta za štampu Jelka Jovanović kaže za N1 da je 21. jul crni dan u hronici i onako teškog porodičnog i rodno zasnovanog nasilja. Ističe i da je Opština Bajina Bašta ispravno odlučila što je proglasila Dan žalosti. Kaže da je ova tragedija, posebno zbog težine i profila žrtava i činjenica, mogla da bude izbegnuta, i da zahteva posebno osetljivo izveštavanje.

„Mi smo nažalost svedoci da se u prvih 24 sata izvlači sve što može da se izvuče od takozvanog prljavog veša i da se zaintrigira javnost na najgori mogući način. Ne izvlače se pouke, ne izvlači se šta je ključno, a ključno je to da je u pitanju već registrovani nasilnik kad je u pitanju porodično nasilje i da je moralo da se mnogo ranije i oštrije reaguje kako bi se to sprečilo”, smatra.

Govoreći o tome kakvu poruku tabloidi ovakvim izveštavanjem šalju, pored toga što beleže klikove i stiču profit, kaže:

“Senzacionalističko izveštavanje ne stavlja akcenat na tome šta treba raditi da se spreče takvi zločini, nego stavljaju akcenat na detalje iz porodičnog života umesto da odgovornim izveštavanjem podstaknu žrtve koje možda čitaju to da potraže zaštitu. Oni se u stvari, zbog načina na koji se sve to predstavlja, još više povlače i spremni su da trpe to do kraja, a kraj je, nažalost, često u bolnici, a povremeno i na groblju”, zaključuje.

Napominje i da je neophodno, posebno kada je reč o izveštavanju o žrtvama nasilja, pridrižavati se svih pravila, zakona, ali pre svega Kodeksa novinara.

“Kada se osnivala takozvana Asocijacija novinara Srbije (ANS) oni su se pozvali na Kodeks, a najstrašnije od svega je što zapravo njihovi novinari i urednici krše svaku odredbu tog Kodeksa, a posebno u ovako strašnim događajima”, zaključuje.