Kako ućutkati preostale nezavisne medije

Uz nadmeni stav da bi ugasio N1 i Novu samo da je hteo i otvoreno priznanje da je diktator koji ima mogućnost da to uradi, Aleksandar Vučić se odlučio za nešto drugo – odlazak na televiziju Pink i ogovaranje United Media. Svaka čast Pinku što je za blaćenje konkurencije uspeo da angažuje lično predsednika, ali jadni svi mi (pa čak i gledaoci Pinka) što smo spali na predsednika kome je „borba za državu“ svedena na vređanje ljudi iz privatnih kompanija i tračaranje.

Počeo je žestoko, rečima da će otkriti pravu istinu i epohalnom rečenicom: „Onima koji ne znaju moramo da kažemo o čemu se radi… (dramska pauza) oni se to tuku između sebe unutar United grupe.“

Pa hvala predsedniku na toj ekskluzivi, ali izgleda da je malo omašio poentu – skandal je izbio nakon što je objavljen više nego sporan razgovor između direktor UG Stena Milera i direktora Telekoma Vladimira Lučića u kom smo saznali da dve konkurentske firme prave dil da bi rasparčale UM i smenile direktorku Aleksandru Subotić. I to što pre jer je „Vučić nervozan“, s obzirom da je još davno zamolio izvršnog direktora za Evropu BC Partnersa Nikosa Statopulosa da mu to učini.

Da li to znači da su Lučić i Vučić zaposleni, ako se radi o „tuči između sebe“, pa se osećaju kao deo kolektiva? Odgovor na ovo pitanje je od nadležne institucije – Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (TOK), zatražilo udruženje „Ustavobranitelji“. U krivičnoj prijavi koju su podneli je navedeno da postoji osnov sumnje da su Aleksandar Vučić i Vladimir Lučić, koristeći svako svoj položaj (naročito Vučić), želeći da utiču na odluke koje se tiču postavljanja, tačnije smene određenih lica sa pozicija u kompaniji na kojima se nalaze, kako bi se istoj nanela šteta.

Da li će TOK tim povodom postaviti pitanje Vučiću – ne znamo, ali ono što znamo je da ga voditelji Pinka nisu postavili, već su mu pustili na volju da priča o čemu god hoće. A on se malo nećkao jer mu se nije ulazilo u tu priču „zato što je to toliko glupo da nema reči“, ali su mu nekim čudom reči ipak nadošle, pa sledeća tri sata nije ućutao. Uspeo je da uđe u podsvest aktera iz UG, da otkrije da im je polazna tačka korupcija (nije precizirao da li misli na Milera i Statopulosa) i da za njih ne „postoje ideje i ideali“. Podsetio je da su prodali Total TV, Net TV i SBB, da je Dragan Šolak od te prodaje stavio „milijardu i šeststotina miliona evra stavio u svoje džepove“, a da je on lično izvisio. „Oni su pošteni, on je pošten, a ja sam lopov i kriminalac koji nemam i nisam dobio ni jedan evra od svega toga“, požalio se kao da je stvarno očekivao (a možda i jeste) svoj udeo u prodaji tuđe firme.

I nastavio je sa „dokazima“ da je on pošten predsednik koji radi samo u interesu države: „Sada su se posvađali oko para, jedne druge tuže, jer Šolaku nikad nije dosta para. I sad oni kažu da sam ja uticao na nešto, čuo se ili video se nekim. Pa da, ja sam se video u Davosu dva puta i svaki put javno slikao i objavio to. S ovim Nikosom, koji je bio neki šef tog BC Partnersa, jer to je moj posao, moja obaveza, ne zbog medija već zbog investicije u Srbiju.“ Tu se prisetio i Aleksandre Subotić, pa je dodao: „Ali da me ne biste pitali za neke gluposti o nekoj ženi koju sam video jedan put u mom kabinetu, mislim na gospođu Subotić, ništa o njoj ne znam, ništa loše i ništa dobro nije učinila“. A da bi dokazao kako je ne zna i kako ništa loše nije učinila dodao je da mu je svejedno da li ga pitaju za Slobu Georgijeva, Aleksandru Subotić ili Igora Božića, jer „sve najgore misli o svima“.

U normalnoj zemlji i u normalnom mediju neko bi na ovo morao da uzvikne – sad stani. Ukoliko ne zna ko je ta „neka žena koju je jednom video“, onda je kao predsednik dužan da reaguje kada direktor Telekoma njegovo ime provuče kroz blato i zloupotrebi tražeći od Milera njenu smenu. Recimo, da tuži Lučića za klevetu i za trgovinu uticajem, ali da ga pre svega smeni sa čela državne kompanije.

Međutim, biće da je Vučić baš otvoreno i bez ikakvog koncepta lagao, što je i dokazao kada je u nastavku tirade na Pinku zaboravio svoju izjavu datu 15 minuta ranije o „državničkom susretu sa Nikosom“ i ispričao dijametralno suprotnu verziju: „Ja sam prvi put kada sam sreo tog gospodina Nikosa mu u lice rekao da mislim da je Dragan Šolak, njegov partner, međunarodni kriminalac, perač para, kriminalac bez premca, da je veoma, veoma loš čovek i iskoristio sam težu reč, dakle da ne bih krio.“

Baš je uobičajeno ponašanje za jednog šefa države koji se prvi put sretne sa šefom međunarodnog fonda da u okviru „državničkih razgovora o budućim investicijama“ izvređa direktora njegove kompanije. A još uobičajenije je to što je nakon razgovora BC Partners smenio Dragana Šolaka i Viktoriju Boklag, a Vučić srećno razglasio da će na jesen biti otpušteni novinari UM i da će im on obezbediti podanički posao u nekom od njegovih podaničkih medija.

Da je kojim slučajem u februaru uspeo da se obuzda i da ne padne javno u euforiju zbog sudbine koju je namenio preostalim profesionalnim medijima u Srbiji (verovatno je u svojoj glavi već video sliku, recimo, Igora Božića kako u nekom đubretu od režimskih novina hvali njegovu vlast zbog prebijenih srednjoškolaca) možda sada i ne bi bilo toliko očito da je lično on napravio dil sa Nikosom Statopulosom koji za sada podrazumeva ućutkivanje N1 i Nove.

Ali jeste.

A prema podacima do kojih je došao Radar ta „usluga“ bi trebalo da se kompezuje možda kroz kupovinu Shopstera i D Expressa od strane režimskih kompanija, a novac će, naravno biti obezbeđen od građana Srbije, računajući i one koji gledaju isključivo te televizije. A ko zna, možda i nešto drugo.