Rektor Đokić i Zoran Kesić na meti režima: Vlast krije ko piše grafite mržnje, jer stoji iza njih

Razloge za to bi trebalo tražiti u tome što, kako objašnjavaju sagovornici Danasa, iza tih „nepoznatih počinilaca“ ispisivanja grafita stoji organizovana kampanja vlasti, koja se i na ovaj način – zastrašivanjem i targetiranjem – bori protiv političkih neistomišljenika, medija i svih onih koji je kritikuju.

Naime, u poslednjih godinu dana, pojavljivali su se svuda po gradu isti grafiti – „Zoran Kesić – Show must go on“, „Rektor lopov“, „N1 zlo“, „NDH1“, „Nova SS“, zatim „Blokaderi teroristi”. Beogradske komunalne službe do danas nisu ni pokušale da uklone te grafite.

Posebna kampanja vođena je protiv novinara i TV voditelja Zorana Kesića, poznatom po svojim satiričnim emisijama. Iako je policiji prijavio ispisivanje velikog broja grafita sa svojim imenom, predmet je prosleđen tužiocu kod koga je na razgovoru bio tek mesec i po dana kasnije.

„Tužilac me je obavestio da postojeći zakon ne prepoznaje razliku između jednog grafita i nekoliko hiljada grafita i da nema osnova za tužbu jer poruka na zidovima i fasadama ne sadrži direktnu pretnju. Osim toga, budući da su konkretni počinioci najčešće maloletnici, uglavnom bi se sve završilo samo sa ukorom. U prevodu `ko će sa tim da se bakće`“ , objašnjava Kesić za Danas.

Kako navodi naš sagovornik, nije ni očekivao da će sud utvrditi ko je odgovoran za sistematsko, organizovano ruženje grada i naglašava da je poseban paradoks u činjenici da je u toku davanja iskaza u policiji, kroz prozor kancelarije inspektora mogao videti veliki grafit sa svojim imenom – tačno preko puta stanice.

„Uveren sam da to nije moglo biti učinjeno bez odobrenja i bez pristanka vlasti, koja je kao i u slučaju Ćacilenda `namignula` policiji da ne reaguje, pa čak i kada im i samu stanicu išaraju. Danas te grafite primetim sa ponosom, svestan da ne postoji previše TV emisija i autora čija bi reč imala takvu težinu da izazove takav bol i takav bes, kao i organizovanu osvetu potpomognutu vlastima. Postoji izraz `satirična oštrica`. E pa mi smo ga bogami baš uboli gde treba i gde boli, a meni je drago da zaboli sve one koje treba da boli. Show must go on“, naglašava Kesić.

Politikolog Nikola Parun ističe da su grafiti koje je vlast naručila, potpuno povezani sa narativima vlasti i da često služe tome da naprave strašila od nekoga ili nečega, u ovom slučaju od Kesića.

„Ko je demonstrant, taj je Kesić, koji se zabavlja i pravi stendap u danima nakon pada nadstrešnice. Ne postoje istraživanja koja govore o tome koliko politički grafiti direktno utiču na ljude u Srbiji. U meri u kojoj postaju viralni, toliki im je obično i uticaj“, navodi Parun za Danas.

On dodaje da grafiti koje vlast i njeni entiteti crtaju po ulicama i na zidovima imaju svrhu direktnog uticaja na prolaznike, posebno starije, jer su preko tih grafita izloženi i drugoj strani, a ne samo „pumpadžijskoj“ i da je cilj toga da budu ubeđeni da i na drugoj strani postoji aktivizam.

Pored grafita koji ciljaju na novinara, bilo je i onih koji targetiraju medijske kuće. Neki od njih su karakterisali medije N1 i Novu S čak kao nacističke – „NDH1“ i „Nova SS“. Kao i u slučaju sa Kesićem, ni oni nisu imali adekvatnu reakciju institucija prilikom prijave.

Programski direktor TV N1 Igor Božić kaže za Danas da ovakve poruke nisu političke, već da su govor mržnje i naglašava da govor mržnje nije politička kategorija, odnosno da to ne bi trebalo da bude.

„N1 je podnosio prijave. Tražili smo da gradske službe okreče te grafite ili da ih prefarbaju. Ništa od toga se nije dogodilo, niti je pronađen počinilac, niti je gradska komunalna služba nešto učinila tim povodom. Jednom su nam tražili da platimo i taksu. Ispada da ako želite da neko ukloni govor mržnje, morate i da platite što je neko organizovao kampanju protiv vas“, rekao je Božić.

On naglašava da ovakav odnos vlasti jasno pokazuje da institucije ne rade svoj posao i da jedino ako ste po volji režima, nećete imati problema da vas institucije zaštite.

„Govor mržnje ima za cilj kreiranja negativne atmosfere u društvu protiv svih koji imaju slobodu. Cilj grafita ovakve vrste jeste diskreditacija onih koji smetaju, kako bi svakog dana te poruke bile pred očima građana. Ovo nisu uradili dokoni buntovnici koji nemaju medijski prostor. Apsurd je da je vlast ili njihovi pioni narušavaju izgled grada da bi širili govor mržnje“, zaključuje Božić.

Osim N1, na meti režimskih pisaca grafita našao se i drugi nezavisni medij – TV Nova.

Slobodan Georgiev, direktor TV Nova S, ističe da je ovo način na koji funkcionišu paramafijaške navijačke grupe u Beogradu i širom Srbije. On naglašava da njih politička stranka angažuje, a štiti ih policija, te da je ovo čista kolaboracija vlasti sa tim grupama.

„Sada je pokrenuta velika akcija diskreditacije rektora isto kako su pre toga radili sa Kesićem. Dakle, kad pogledate kako su oni grafiti bili ispisani, to je bukvalno isti rukopis, od jedne ruke. Takva akcija koja traje jednu ili dve noći i to može jedan čovek da uradi pogotovo ako ima zaštitu, kao što imaju zaštitu policije i tajne službe„, ukazuje Georgiev za Danas.

Kampanju koja se vodi protiv rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića, njegov kolega, profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević ocenjuje kao „primer organizovane državne kampanje“.

„Ona zloupotrebljava anonimnost i subverzivnost grafita kako bi diskreditovala potencijalnog političkog protivnika. `Grafiti` diskredituju Đokića kao rektora, ali njen cilj je diskvalifikacija Đokića kao političkog aktera čije se ime u javnosti povezuje sa najavljenom studentskom izbornom listom, objašnjava Pavićević za Danas.

On navodi i da je ovo oprobani metod provlačenja kroz blato, ovoga puta preuzimanjem sredstava koja su korišćena za subverzivne aktivnosti ili kreativne poruke običnog čoveka.

„Dok su vlasti ranije prosto krečile subverzivne grafite, danas se trude da zauzmu i kontrolišu taj prostor, da pišu svoje grafite i vode prljave kampanje“, podvlači Pavićević.

Inače, pre dve godine na Vračaru se vodila „bitka“ oko murala Ratka Mladića i Dragoljuba Draže Mihajlovića. Murali sa njihovim likovima su, posle serije nasilnih incidenata i protesta, bili prefarbani belom bojom. Tom prilikom su se sukobili pripadnici desničarskih pokreta i aktivisti nevladinih organizacija.

Kako objašnjava profesorka emerita na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i kulturološkinja Milena Dragićević Šešić na ulicama se danas mogu videti grafiti pisani po volji vlasti, iako je reč o grafitima ispisanim na zahtev vlasti.

„Nažalost, građani, pa čak ni zborovi građana, ne usuđuju se da ih prekreče, jer znaju da su privođeni, ne oni što su pisali, već oni koji su pokušavali da ih prekreče, poput NVO Krokodil, ili aktivistkinje Aide Ćorović koja je takav, propagandni, nelegalni mural, gađala jajetom“, objašnjava profesorka za Danas.

Govoreći o funkcijama ovakvih grafita, Šešić objašnjava da politički grafiti komuniciraju sa istomišljenicima, i često su i razumljivi samo njima.

„Stoga, politički grafiti u najvećoj meri služe da osnaže postojeća uverenja na `sopstvenoj strani` – te se stranka koja ne može računati na slobodnog građanina, služi pre svega šablonima utiskivanja na zidove širom grada. Otuda jedna ista poruka, istim grafičkim jezikom koja se ponavlja do besmisla, poput one najnovije: Blokaderi – štrokaderi“, kaže Dragićević Šešić za Danas.