„Ana Brnabić izgovara lavinu nebuloza i neistina i čini zloupotrebu položaja, što je kažnjivo s 3 godine zatvora“

„To je ta njihova demokratija. I takva bi bila demokratija da blokaderi dođu na vlast. Svima bi ukinuli pravo glasa, institucije i zakone. Nego bi vladali dekretima, kako im dune. A da kažem, pošto svi znaju kako je Rodoljub Šabić postao kandidat. Znate li kako? Tako što su neke organizacije civilnog društva postavile ultimatum da on, koji nema dan iskustva rada u medijima, mora da bude kandidat, ili će oni da napuste proces odmah“, rekla je Brnabić pre par dana, pa dodala:

„I to su čuli svi stranci, reč jednu nisu rekli. I svi se sećaju da smo sednicu odbora počeli sa Rodoljubom Šabićem. I tako mi je drago što je sve bilo transparentno. Zamislite zakon u kom piše – Ili Šabić, ili napuštanje procesa. A on nema jedan preduslov po zakonu da bude kandidat. A on treba da odlučuje o elektronskim medijima“.

Šabić je na ovo imao spreman odgovor.

„U prizemnom pakosnom maniru providnim lažima Ana Brnabić je pokušala da diskredituje članove Saveta koji su dali ostavke. Za mene je na primer rekla da sam kandidat koji uopšte ne ispunjava uslove jer „nema ni dan staža u medijima“. A „zaboravila“ da zakon za više kategorija kandidata kao što su pisci i umetnici, naučnici, profesori i drugi stručnjaci, pa i pravnici koji se bave poslovima u vezi sa medijima traži 10 godina radnog iskustva, ali ne traži ni dan staža u medijima. A trebalo bi da je čak i ona u stanju da shvati da neko ko je kao Poverenik za informacije 14 godina rešavao mnoštvo žalbi medija, a i protiv njih, kao javnih servisa, i dva puta bio dobitnik priznanja OEBS-a „Ličnost godine za slobodu medija“ ispunjava taj uslov.

Posebno su perfidne tvrdnje kojim Brnabić uporno obmanjuje javnost i opravdava sabotiranje izbora Saveta jer se navodno zalaže za prava nacionalnih manjina i za kandidata koga stoji nekakva „koordinacija saveta nacionalnih manjina“ i licitiranje s brojem 10, 15 ili 20 saveta nacionalnih manjina. Famozna „koordinacija saveta nacionalnih manjina“ na koju se poziva je čak i kao termin je potpuno nepoznata, ne postoji u zakonu, nije subjekt u pravu, nije ni pravno ni fizičko lice, ne može predlagati nikog. Čak i da je nekakav faktički dogovor između više saveta postojao, u šta sumnjam, jer činjenice govore da je mnogo verovatnije da je reč o naknadnoj faktičkoj konstrukciji u režiji Brnabić i Elvire Kovač, on je mogao biti realizovan samo po proceduri predviđenoj Zakonom o elektronskim medijima, dakle formalnim predlozima svakog od saveta pojedinačno. Za kandidature drugih koje je, kao i moju, podržalo više desetna ovlašćenih predlagača svaki od predlagača morao je da podnese i poseban predlog i svu zakonom predviđenu dokumentaciju. A sve u skupštinskoj dokumentaciji pa i izveštaj nadležnog skupštinskog odbora nedvosmisleno govori da su u kandidovanju i u kategoriji nacionalnih saveta u skladu sa zakonom učestvovala samo tri saveta, mađarski, bošnjački i albanski i da je u preglasavanju otpao favorizovani kandidat vlasti. Zbog toga je vlast kasnije sabotirala izbor u toj kategoriji.

A u lavini laži i nebuloza koju je izgovorila posebnu pažnju zaslužuje izjava da se ona o navodnim mračnim namerama nezavisnih članova Saveta da ukidaju pojedine medije i ugroze slobodu izražavanja informisala “iz njihove prepiske”. Pa kad se već domogla te prepiske zašto je i ne objavi? “Mračne” namere je naravno izmislila ali kontrolu prepiske članova Saveta nije. Dakle, po sopstvenom priznanju, nizu krivičnih dela zloupotrebe položaja dodaje i krivično delo “povrede tajnosti pisma i drugih pošiljki” kažnjivo sa 3 godine zatvora, zaključuje Šabić.