Ukoliko se usvoje izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, dostignuti nivo prava na pristup informacijama biće snižen, saglasni su predstavnici civilnog sektora. Na drugoj strani, poverenik Milan Marinović smatra da novi zakon donosi brojna pozitivna rešenja
Advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ocenio je da je Nacrt izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja “slabo prikriveni pokušaj ozbiljnog ograničavanja Ustavom zajamčenih prava građana i javnosti”.
Advokat Rodoljub Šabić izjavio je da je Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) zakasnilo s objavom da je dozvolilo objavljivanje morbidnih snimaka žrtava zločina iz istrage na konferenciji za medije koju su prošle subote držali predstavnici državnog vrha.
Advokat Rodoljub Šabić izjavio je da bi objavljivanje snimaka zločina kriminalne grupe Veljka Belivuka predstavljalo kršenje relevantnih zakona i minimalnih etičkih standarda medijskog izveštavanja.
Advokat Rodoljub Šabić, bivši poverenik za informacije od javnog značaja, ocenio je kao odgovoran, važan, apsolutno legitiman i vredan najšire podrške javnosti zahtev velike grupe NVO upućen Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samopravu kojim se, povodom najavljenih izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, traži da se javnosti učine dostupnim plan rada Radne grupe koju je ministarstvo u tu svrhu formiralo, kao i sve druge relevantne informacije.
Od svake najave doterivanja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, novinari i stručna javnost svaki put očekuju da će te izmene doprineti, recimo, efikasnom izvršavanju rešenja poverenika i proširenju organa na koje se zakon odnosi. Međutim, iz resornog ministarstva poručuju da će se najnovije izmene aktuelnog zakona najviše ticati – reforme informatora o radu.
Advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić, ocenio je da je odbijanje zahteva za izručenje osnivača portala Vikiliks Džulijana Asanža organima SAD važan presedan u svetskim razmerama, i da zaslužuje posebnu pažnju iz perspektive pravnog poretka Srbije.
Advokat Rodoljub Šabić ocenio je da je proglašavanje podataka o ceni spomenika Stefanu Nemanji za poverljive „u ovoj i svakoj sličnoj situaciji suprotno zakonu“, mada je reč o informaciji o rashodima javnog novca, i „izaziva sumnju u prave razloge tog ograničavanja“.
Korisnici internet usluga kod pojedinih provajdera u Srbiji ne mogu da pristupe nekim od sajtova za igre na sreću a advokat Rodoljub Šabić ocenjuje da je to "u suprotnosti sa više odredbi Ustava Srbije i nekoliko relevantnih zakona".
Advokat Rodoljub Šabić ocenio je da "u senci bizarnih događaja na međunarodnoj sceni ne bi smelo ostati ćutanje vlasti na pitanje zbog čega je, na osnovu kojih to navodnih indicija da je reč o pranju novca ili finansiranju terorizma, naređena provera svih računa velikog broja organizacija i pojedinaca, uglavnom kritičara vlasti".
Predsednik Aleksandar Vučić neretko čuje o čemu nezavisni novinari pišu i pre nego što se priča objavi. Zna i koga su novinari zvali za potrebe priloga ili teksta. Inače, slični scenario u prošlosti sledili su još neki političari iz vrha vlasti.
Normalno je da je kao i u svakoj zemlji izbor direktora javnog servisa privlačio pažnju javnosti. Ali malo gde je normalno da se to pitanje tretira na način kao kod nas – kaže za Danas advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, komentarišući ostanak Dragana Bujoševića na čelu RTS-a, što po njegovom mišljenju, nije nimalo iznenađujuće.
Advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić izjavio je da zakoni o sprečavanju pranja novca ili o finansiranju terorizma ne poznaju „najobičniju proveru“, naročito ne u tako robusnoj formi kakvu je sprovela Uprava za sprečavanje pranja novca nad novinarima i predstavnicima pojedinih nevladinih organizacija.
Advokat Rodoljub Šabić izjavio je u Danu uživo da spisak javnih ličnosti i nevladinih organizacija, čije poslovanje proverava Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, predstavlja pritisak na njih, kao i da je potpuno nejasno koji je motiv u pitanju.
Dostupnost informacija o radu Vlade i njenog Kriznog štaba za suzbijanje epidemije COVID19 je na zabrinjavajućem, nedopustivo niskom nivou, a postojeća praksa izvesno vodi u sve brojnije i ozbiljnije probleme, ocenio je advokat i prvi poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić
Informacioni sistem COVID-19 namenjen obradi ličnih podataka građana u vezi sa pandemijom bio je osam dana (od 9. do 17. aprila) izložen neovlašćenom pristupu na veb stranici do koje se moglo doći gugl pretragom, saopštila je Share fondacija.
Čak i u gotovo paničnoj atmosferi indukovanoj višednevnim zastrašivanjem građana licitiranjem predstavnika vlasti i „struke“ sa mogućim uvođenjem 24 časovne zabrane kretanja, dodatno kombinovanoj sa apokaliptičnim porukama nekakvog Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, šta god ili ko god to bio, jedan akt Vlade juče je privukao ne malu pažnju javnosti.
Vlada Srbije donela je Zaključak prema kom oni koji prenose informacije „neovlašćenih lica“ u vezi sa lečenjem od virusa korona šire dezinformacije i za to mogu odgovarati. Jedini ovlašćeni da daju informacije su predsednica Vlade, kao predsedavajuća Kriznim štabom, i lica koja ovaj štab ovlasti. Pravnici sa kojima je CINS razgovarao smatraju da vanredno stanje ne opravdava mere koje ograničavaju slobodan protok informacija - pogotovo ne one koje se tiču zdravlja ljudi.
Nalazimo se u „vanrednoj situaciji“, ali je ipak uvedeno vanredno stanje i to na način koji na njegov legalitet baca trajnu senku. Glavna razlika je mogućnost ograničavanja prava i sloboda, kaže Rodoljub Šabić, nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja, i upozorava da je pitanje šta će vanredno stanje značiti za novinare još uvek u sferi „potencijalno uznemiravajućih spekulacija“
Advokat Rodoljub Šabić izjavio je da bi eventualna prijava ministra odbrane Aleksandra Vulina protiv samog sebe, a povod je bila njegova reakcija na neobjavljen tekst Dragana Šutanovca u Nedeljniku i sumnji da je došao u posed interne komunikacije, bila jedan u zabrinjavajućem nizu sličnih bizarnih, sa pravnog stanovišta gotovo tragikomičnih događaja.
