RBG i međunarodne organizacije pozivaju vlast u Srbiji da zaustavi nasilje nad novinarima

Međunarodne organizacije saoptšile su da su kampanje blaćenja, koje podstiču i državni zvaničnici uključujući i Aleksandra Vučića, dovele do toga da policija i pristalice vladajuće stranke prete i napadaju novinare, fizički i onlajn. Fizički napadi dostigli su vrhunac 2025. godine i nastavljeni su tokom 2026, sa najmanje šest zabeleženih slučajeva tokom lokalnih izbora 29. marta, navode. Dva dana pre izbora, pokrenuta je i nova kampanja blaćenja protiv portala Cenzolovka i borca za slobodu medija Verana Matića, uz neutemeljene optužbe za izdaju zemlje, saopštili su Reporteri bez granica (RBG).

Srbija se nalazi na 96. mestu na listi od 180 zemalja i teritorija u RBG Svetskom indeksu slobode medija za 2025. godinu, i druga je skraja u evrobalkanskoj zoni, podsećaju Reporteri.

Misija: Srbija u sve težoj krizi slobode medija

Nakon dvodnevne misije u Beogradu 26. i 27. marta, partnerske organizacije Platforme Saveta Evrope za bezbednost novinara i inicijative Media Freedom Rapid Response (MFRR) ocenile su da je tokom protekle godine došlo do pogoršanja situacije u medijima i da je zemlja u sve većoj krizi.

Medijsko okruženje u Srbiji obeležavaju fizički napadi, navode RBG i partneri, često od strane onih koji bi trebalo da štite novinare. Prisutne su i verbalne pretnje, uključujući pretnje smrću, podsticanje na nasilje i podela u društvu, kao i široko rasprostranjeno „zarobljavanje“ medija. Povrede se proširuju i na digitalni prostor: uz kampanje blaćenja, pojavile su se koordinisane bot aktivnosti na društvenim mrežama i DDoS napadi na medijske sajtove kao novi alati cenzure. Zabrinjava i nekontrolisana upotreba špijunskog softvera protiv novinara, kao i izostanak brzih i nezavisnih istraga. Do sada niko nije odgovarao za ove slučajeve, navode iz ove misije.

Kako navode, od pada nadstrešnice u Novom Sadu u novembru 2024. i protesta koji su usledili, zabeleženo je 294 kršenja slobode medija koja su pogodila 513 medijskih radnika i organizacija, prema platformi Mapping Media Freedom. U tom periodu Srbija je bila među zemljama sa najvećim brojem upozorenja na Platformi Saveta Evrope. Poraznu statistiku imaju i domaće institucije: Vrhovno javno tužilaštvo navodi da je broj predmeta u vezi sa novinarima porastao za 115%, a fizičkih napada za 367%. Uprkos tome, tokom 2025. godine donete su samo tri osuđujuće presude za napade na novinare.

Delegacija upozorava da postoji ozbiljan rizik od daljeg pogoršanja i eskalacije napada, naročito u odsustvu državnih reakcija, što potvrđuju i višestruki izveštaji o napadima na novinare tokom izveštavanja sa lokalnih izbora 29. marta. Upotreba nasilja radi ograničavanja izveštavanja i odsustvo zaštite stvaraju toksično okruženje za rad novinara, upozorava ova Misija.

Na sastanku sa Anom Brnabić su, kako ističu, pozvali vlasti da se suzdrže od diskreditacije i targetiranja novinara, kao i da osude sve ove napade. Iako je Brnabić, prema njihovim rečima, navela da je upoznata sa pojedinim slučajevima pretnji i nasleđem nekažnjivosti, poput ubistva Slavka Ćuruvije, to se, prema oceni delegacije, ne odnosi na širi spektar pretnji uključujući one koje dolaze iz vladajuće stranke i prorežimskih medija. Brnabić je, kako navode, obećala unapređenje odgovora države na upozorenja sa Platforme Saveta Evrope. Od 2015. godine, 61% upozorenja iz Srbije nije dobilo odgovor, dok je taj procenat 2025. iznosio čak 85%, navodi ova misija.

Delegacija se sastala i sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjim poslovima, ali je izrazila zabrinutost zbog nepriznavanja problema od strane polcije, kao i izostanka odgovornosti. Delegaciji, kako saopštavaju, nije predočen nijedan slučaj u kojem je neko iz policije snosio posledice za propuste ili nasilje nad novinarima.

Na sistemskom nivou, izražena je zabrinutost i zbog nefunkcionisanja Saveta REM-a, što otežava regulaciju elektronskih medija i utiče na rad RTS-a. Delegacija naglašava da izbor novog REM-a mora rezultirati nezavisnim i profesionalnim telom koje deluje u javnom interesu.

Još jedan metod pritiska na novinare, i to sve češći, jesu tužbe –  od 2020. zabeleženo je 48 SLAPP tužbi, dok istraživački portal KRIK trenutno vodi 14 postupaka. Za manje lokalne medije, ovakve tužbe mogu značiti gašenje rada, upozoravaju organizacije.

Pavol Salaj, direktor RBG biroa u Pragu, naveo je da je Ana Brnabić ponudila saradnju u borbi protiv SLAPP tužbi.

„Ali RSF, njegovi partneri i medijska zajednica u Srbiji treba da vide da je ta ponuda ozbiljna. Preduslov za obnovu poverenja u spremnost države da unapredi slobodu medija jeste da vlast zaustavi političke napade, koji trenutno predstavljaju najveću pretnju novinarima“, istakao je Salaj.

Delegacija zaključuje da postoji dubok jaz između ozbiljnosti situacije na terenu i reakcije vlasti.

„Bez jasne političke volje da se prekine ovaj trend i obezbedi odgovornost za napade, sloboda medija će nastaviti da slabi, što direktno utiče i na evropske integracije Srbije“, saopštavaju organizacije.