Vajsman: Direktna veza današnje atmosfere u Srbiji sa onom koja je dovela do ubistva Slavka Ćuruvije

„Postoji direktna veza i jasno poređenje između atmosfere koja je dovela do ubistva Slavka Ćuruvije i atmosfere koju vidimo danas. Bojimo se da ne dođe do ozbiljnijih napada ili čak ubistva novinara“, smatra Džejmi Vajsman iz Međunarodnog instituta za štampu.

Članovi međunarodnih novinarskih organizacija Misije Saveta Evrope, koji su krajem marta bili u poseti Beogradu, zaključili su da je Srbija trenutno jedno od najopasnijih mesta za novinare u Evropi.

Misija Saveta Evrope za utvrđivanje činjenica o stanju bezbednosti novinara u Srbiji imala je zadatak da proveri šta se u prethodnih godinu dana od njihovog poslednjeg izveštaja dešavalo u Srbiji. U Beogradu su se sastali sa ugroženim novinarima, predstavnicima vlasti i državnih institucija, ali su posle toga, kako kažu za Cenzolovku, bili još uznemireniji i zabrinutiji za bezbednost novinara kod nas.

Salaj: Užasno je slušati o pretnjama novinarima u Srbiji

Pavol Salaj iz međunarodne organizacije Reporteri bez granica rekao je za Cenzolovku da je i pre dolaska u Beograd znao da je situacija sa medijskim slobodama u Srbiji loša, ali da je opet ostao šokiran slušajući iskustva novinara.

„Slušati o stotinama pretnji usmerenih ka jednom novinaru ili o drugom koji kaže da su ga ljudi gurali na ulici jer su ga prepoznali iz provladinih medija koji ga nazivaju izdajnikom, zaista je užasno. Ili o suđenju Slavko Ćuruvija fondaciji, koja je meta tužbe za klevetu, i to je bilo veoma teško“, rekao je on.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Cenzolovka (@cenzolovka)

I Džejmi Vajsman kaže da je za njega šokantna sudbina procesa za ubistvo Slavka Ćuruvije pred sudom, odnosno činjenica da je Apelacioni sud doneo oslobađajuću presudu, dok je kasnije Vrhovni sud odlučio da je ona protivzakonita.

„Mi ovaj slučaj pratimo iz inostranstva, čitamo vesti, ali je potpuno drugačije biti na mestu gde je Ćuruvija ubijen i čuti sve iz prve ruke. Presuda predstavlja šokantan neuspeh vladavine prava i sposobnosti pravosudnog sistema da obezbedi pravdu za ubistvo jednog od najpoznatijih novinara u zemlji. Šokantna je i činjenica da niko nije kažnjen za ubistvo 27 godina kasnije. Mi podržavamo porodicu u svim daljim pravnim koracima koji su mogući kako bi se obezbedila pravda u ovom slučaju, što je za mene najvažnije“, kaže on za Cenzolovku.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Cenzolovka (@cenzolovka)

Vajsman: Izuzetno toksični narativi, opasan jezik

Vajsman ističe da postoji direktna veza i poređenje između atmosfere u društvu koja je dovela do ubistva Ćuruvije i one koju vidimo danas.

„Situacije su različite, ali su prisutni isti faktori: izuzetno toksični narativi o novinarima i opasan jezik koji šire i pojačavaju političari na najvišem nivou. To smo videli tada, to vidimo i sada. Šokantno je da se i dalje nalazimo u takvoj situaciji. Zabrinuti smo da bi, uz sve to što vidimo, moglo doći do novog ozbiljnog napada na novinare ili – nadam se da se to neće dogoditi –  čak i novog ubistva“, rekao je on.

Salaj dodaje i da je kod novinara sa kojima su se u Beogradu sreli video da su umorni.

„Nemaju mnogo nade, neki od njih se plaše za svoj život, a postoji i velika grupa novinara koja se možda i navikla na te pretnje i počinje da ih smatra normalnim delom svog posla. Ali to nije normalno. Niko ne bi trebalo da radi u takvim uslovima, ni novinar, ni vozač, ni građevinski radnik. To nije normalno u jednoj evropskoj zemlji koja sebe naziva demokratskom. Novinari nikada ne bi trebalo da prihvate to kao normalnost“, kaže sagovornik Cenzolovke.

Jedan od problema koje ističe je to što novinari u Srbiji uopšte nemaju poverenja u institucije.

„I nismo ni blizu toga da se to poverenje obnovi. Biće potreban snažan signal od vladajuće stranke da žele nešto da urade po pitanju slobode, jer će inače biti prekasno. Potrebno je pre svega da osude i zaustave političke napade, i kada se oni dese, da ih najviši zvaničnici jasno osude“, kaže Salaj.

I Vajsman ističe da je zemlja trenutno veoma polarizovana, a da napadi na novinare često dolaze od političara na najvišem nivou.

„To vidimo i na globalnom nivou, kada političari direktno imenuju i koriste veoma negativan jezik. Oni ne kritiku, već diskredituju i optužuju novinare da su plaćenici ili strani agenti, i to postaje primer koji drugi slede. To dovodi do pretnji smrću, kampanja blaćenja na društvenim mrežama. Zato mislim da ključna odgovornost dolazi upravo sa najvišeg nivoa vlasti“, rekao je on.