Preminuo Predrag Koraksić Koraks

Predrag Koraksić Koraks (foto: Medija centar Beograd)

Koraks je bio jedan od najznačajnijih političkih karikaturista u Srbiji i poslednjih 26 godina svakodnevno je objavljivao karikature u dnevnom listu Danas. Njegove satirične i oštre ilustracije naše stvarnosti bile su sastavni deo Danasovih stranica i naslovnica, a njegova karikatura je objavljena na prvoj strani našeg lista i u subotu, kada je preminuo.

Koraks je bio i ostaće simbol Danasa i jedan od najomiljenijih autora u Srbiji. I pored zdravstvenih problema koje je imao poslednjih godina nije odustajao od svog posla, svakodnevno se javljao redakciji sa novim idejama.

Rođen je 15. juna 1933. godine u selu Gornja Gorevnica kod Čačka. Od 1950. beskompromisno, oštroumno i hrabro svojim karikaturama oslikavao je našu stvarnost i objavljivao u listovima Vreme, Borba, Naša Borba, na portalu Peščanika, Radija Slobodna Evropa, a najduže u listu Danas.

Vreme i mesto sahrane i komemoracije biće naknadno objavljeni.

Uzbudljiv i dug radni vek Koraksa: Oštar um, četkica u centar, suspenzije i još jedan nadimak – Tempera

Karikaturista Predrag Koraksić Koraks, jedan od najoštrijih i najdoslednijih kritičara političkih i društvenih prilika u Srbiji i jedan od osnivača NUNS, preminuo je u 93. godini, saopštilo je Nezavisno udruženje novinara Srbije.

Predrag Koraksić Koraks, rođen je 15. juna 1933. godine u selu Gornja Gorevnica. Od 1950. beskompromisno, oštroumno i hrabro svojim karikaturama oslikava našu stvarnost.

Od 2004. godine nosilac najvišeg francuskog priznanja- Legije časti. Postao je Vitez zbog svog dugogodišenjeg rada i svakodnevnog predstavljanja stvarnosti kroz karikature.

Ovo odlikovanje uspostavio je Napoleon Bonaparta, kao priznanje za vojne i civilne zasluge, bez obzira na primaočevu veroispovest ili mesto rođenja, sve dok je primalac ordena privržen slobodi i jednakosti kao jakim principima. Orden su između ostalih dobili i Olja Bećković, Veran Matić, Ružica Đinđić, Emir Kusturica.

Takođe, 2015. godine dobio je nagradu Službenog glasnika za najbolju knjigu iz oblasti publicistike. Priznanje mu je dodeljeno za knjigu njegovih karikatura “Trajno prošlo vreme: Hronologija 1990-2001” koja je objavljena 2014. godine.

Želja za crtanjem javila mu se dok je pohađao gimnaziju u Zemunu. U ateljeu gimnazijskog profesora Milana Besarabića, Koraks je učio o osnovama likovne umetnosti, što će kasnije biti značajno za njegov rad. Sa svojih 17 godina, skupio je hrabrosti da jednu od svojih karikatura pošalje časopisu “Jež” u kom je objavljena 1950. godine, piše Danas.

A na karikaturi nalazio se bugarski ministar unutrašnjih poslova čija je smena izazvala veliku reakciju i naše javnosti. On je tada nacrtao jednog čoveka koji u prugastom odelu sedi u zatvorskoj ćeliji uz natpis “bugarski ministar policije postavljen na novi položaj”.

Ovaj sedamnaestogodišnjak je za svoju karikaturu dobio 300 dinara, što je u ono vreme bila velika svota novca (prosečna plata u to doba iznosila je oko 3.000 dinara).

Predrag Koraksić je studirao arhitekturu u Beogradu, koju je napustio posle tri godine studija, pošto se zaposlio kao karikaturista u listu “Rad”.

Kako se u gimnaziji susreo sa crtanjem i pre svega sa temperama, bio je zanimljiv kolegama iz unutrašnjosti koje nikada pre nisu čule za tempere. Tako su mu nadenule nadimak – Tempera. Kako je jednom izjavio, i danas kada se organizuju druženja i kolege sa arhitekture se okupe, svi ga zovu ovim nadimkom, retko ko onim po kom je poznat.

Kasnije će tokom svoje karijere, Koraks preferirati da karikature crta četkicom i tušem. To je za razliku od ostalh karikaturista bio njegov zaštitni znak. Isprva su njegove karikature bile crno bele. Napretkom tehnologije, Koraks je počeo da ih ubacuje u računar i popunjava bojom.

Karikature zbog kojih je imao “problema”

U to vreme bilo je zabranjeno crtati Tita, već su karikature oslikavale neke situacije iz društva, loše osobine naroda i slično. To su bile, kako je Koraksić jednom izjavio, “karikature bez adrese”.

A kada je Koraks počeo da “adresira” svoje karikature, snosio je posledice. Srećom ne tako teške. Karikaturisti koji su radili u Novostima, dobili su priliku da u nedeljnom dodatku crtaju nešto “slobodnije” karikature, ali ništa što bi jako uvredilo čelnike partije.

Početkom sedamdesetih u Sloveniji, visoki funkcioner komunističke partije France Popit, smenio je dvadesetak direktora velikih slovenačkih firmi, plašeći se da sektor privrede ne ugrozi vlast komunista.

Zato je na karikaturi predstavljen sa časom viskija u ruci, a u čaši su se uz kocke leda nalazili i smenjeni direktori. Karikaturu je pratio naslov “France Popi(t)”.

Odmah po objavljivanju karikature, centralni komitet Slovenije žalio se komitetu u Srbiji. Brzinski je sastavljena komisija i donešene “presude”. Urednik ovog dodatka, Branko Stošić, izbačen je iz partije, a Koraks je kažnjen tromesečnom suspenzijom.

Druga “sporna” karikatura trebalo je bude objavljena u “Dugi”, za koju je Koraks takođe crtao.

Akter je bio Kurt Valdhajm, tadašnji generalni sekretar Ujedinjenih nacija i Titov dobar poznanik. Odnekuda se pojavila fotografija Valdhajma sa Kozare, nastala tokom Drugog svetskog rata, na kojoj je on obučen u nacističku uniformu.

Koraks je nacrtao portret Valdhajma, naizgled sasvim običan. Ipak, preko usta mu je bio zalepljen flaster u obliku kukastog krsta. Magazin je otišao u štampu, ali je cenzor zaustavio proces štampanja. Tada je 50 hiljada primeraka lista bačeno, a novi tiraž štampao se bez Coraxove karikature. Koraksić je sačuvao jedan cenzurisan primerak, za svoju ličnu arhivu. Ovo je izazvalo veću reakciju nego prethodni Koraksov “kiks”.

Smrt Tita karikaturistima donela je slobodu da crtaju sve šta žele, ali i koga žele. Iako se Koraksić karikaturom bavi od 1950. godine, kako je i sam rekao, pravi zamah u karijeri doživljava devedesetih godina prošlog veka, jer je tek tada mogao da radi onako kako je stvarno želeo.

Vreme raspada Jugoslavije, ratova, bombardovanja i problema sa kojima su se suočavali građani, uz sve političke aktere tog vremena, uredno su zabeleženi na njegovim karikaturama.

Milutinović „uredno“ skupljao karikature na kojima je

A jedini tadašnji predsedik koji je “uredno” skupljao Koraksove karikature na kojima je on akter, bio je Milan Milutinović. Nije mu smetalo što ga je Koraks uglavnom predstavljao kao fikus u Miloševićevom kabinetu ili kao ribu u akvarijumu.

U trenutku kada je Milošević čekao izručenje Hagu, Milutinović je pozvao Koraksića u Predsedništvo na razgovor. Tada mu je otkrio da je stalno predlagao Miloševiću da treba da se zakupe dve stranice u “Njujork Tajmsu” i na njima da se objave Koraksove karikature, kako bi se pokazalo da postoji demokratija u zemlji. Predlog nikad nije usvojen.

Ali je tom prilikom pokojni urednik “Vremena” Dragoljub Žarković poslao fotoreportera koji je uslikao kako se Milutinović i Koraksić rukuju, pa je ispalo kao da su posebno bliski.

Kako mu je tada otkrio Milutinović, Milošević se nije previše obazirao na karikature na kojima je akter on. A nalazio se na velikom broju njih. Milošević mu je zamerio samo dve stvari.

Smetalo mu je što Koraks Miru Marković crtao jako punačku, a ona je zapravo bila na liposukciji i tako je uklonila sav taj višak kilograma. Druga zamerka je bila što ju je predstavljao sa cvetom u kosi koji Mira nikad nije nosila.

Mira Marković jednom je izjavila da je “Predrag Koraksić najgori karikaturista na svetu”. Dodala je da kada vidi njegove karikature, poželi da više ne bude levičar. U jednom intervjuu, Koraksić je izjavio da u to vreme nije bio svestan u kojoj je opasnosti bio.

Tadić otkupio 20-ak karikatura

Pored Milutinovića, još se samo bivši predsednik Boris Tadić interesovao za karikature na kojima je on akter.

Kako je Koraksić otkrio u intervjuu za Al Jazeeru, Tadić je poslao saradnika iz svog kabineta da otkupi oko 20-ak karikatura.

Ipak, mladić je izabrao, kako je Koraks izjavio, nešto “nežnije” karikature, odnosno one čija tematika nije bila problematična, a Tadić predstavljen u ne toliko lošem svetlu.