Mešam karikature i kolumne zato što moje kolumne često doživljavam kao pisane karikature, naročito kada se u njima pojavljuju Sisolini, gospodin Nenormalni, gospodin Najpametniji i druga gospoda. S druge strane, karikature Koraksa, Dušana Petričića i Marka Somborca doživljavam kao likovne kolumne, koje često govore mnogo više od mojih reči. Uz to, kolumne i karikature pišu se istim početnim slovom, a mene polako počinju da stižu godine.
Kad sam pre dva pasusa napisao „do samog kraja“ nisam mislio na Koraksov kraj. Kao i svaki veliki umetnik, Koraks nema kraja. Mislio sam na to što je Koraks još 2018. u DLZ, a onda i kasnije u mnogim prilikama govorio kako je dočekao kraj mnogih vlasti, pa će tako i ove. Neki su mislili da je time sebi produžio život, drugi da se izmalerisao, treći su počeli da traže krivce zašto se Koraksovo predviđanje nije ispunilo.
Bio sam među ovim trećim, sve dok nismo u utorak snimali DLZ. Na početku epizode oprostili smo se od velikog Koraksa. Taman sam zaustio da izgrdim građane koji se nisu dovoljno potrudili ne bismo li zbacili ovu vlast pre Koraksovog odlaska iz ove dimenzije, kad mi je, kao i toliko puta dosad, usred snimanja sinulo: čim nas je Koraks napustio, režimu je kraj. Gospodin Nenormalni se nalazi u zaustavnom vremenu i gubi deset nula.
Dovoljno je osvrnuti se iza sebe ka prethodnim godinama, osvrnuti se oko sebe u sadašnjosti i jasno videti da je kraj. Da li će im definitivni kraj odsvirati studenti, istrage Petra Mađara, Europola, FBI ili DEA, ruske agenture ili svi zajedno? Kraj je, svojim odlaskom, odsvirao Koraks. Do poslednjeg trenutka nepokolebljivi borac protiv zla, veliki učitelj ispravnog, toliko opasan, da je u desetoj deceniji života doživeo da ga banda razvlači po tabloidima, a posle smrti da mu se polne bolesti maskirane u ljude rugaju.
Sve to je odraz skorog kraja. Za kraj teksta, da se pohvalim. Ovih dana sam u komentarima na Instagramu, jednom od naprednjačkog, a drugi put od studentskog bota, dobio identičnu poruku da „što pre crknem i pridružim se Koraksu“. Retko ko može da se pohvali takvim komplimentom.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Ubistvo u Ulici Slavka Ćuruvije
Grozev: Vrednost FSB izveštaja o zvučnom oružju je nula, duboko je uvredljiv za svakog ko kritički razmišlja
Kako u najezdi laži i gubitka poverenja u medije osnažiti informisanje u interesu građana i svest o značaju pouzdane vesti
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.