Sa konferencije “Od avangarde do nestajanja- uloga studentskih medija u javnom životu”: Studentska štampa — mesto gde su počinjale velike karijere

Novinar Ljubomir Kljakić rekao je da je svaki veći fakultet od 1968. godine imao svoje mesečne novine.

„Moje iskustvo sa redakcijom ‘Studenta’, ‘Vidika’ i drugim redakcijama koje su u to vreme postajale na Beogradskom Univerzitetu je bilo odlično. Fakultet političkih nauka imao je list ‘Politikolog’, koji se štampao u Užicu. Ispostavilo se da je bio rasadnik za sve koji su imali nameru da naprave sledeći korak, da odu u redakciju ‘Studenta’. Međusobno smo i sarađivali. Povremeno smo pravili zajedničke brojeve, to je bilo dinamično vreme”, naveo je Kljakić.

Jugoslav Vlahović je rekao da su 1968. godine štampa, karikatura i strip ekspodirali.

“Studenti tih godina nisu hteli da menjaju sistem, nego da ga demokratizuju, prošire slobodu izražavanja, bore se za bolji smeštaj i manju školarinu. Nešto se postiglo, a nešto nije”, naveo je Vlahović.

Ranko Pivljanin ističe da je „Student“ bio rasadnik u kome nije mogao da radi ko nije bio talentovan i pismen, ko nije voleo novinarstvo.

„Iz ‘Studenta’ sam otišao u ‘Borbu’ i kao mlad novinar dobio priliku da objavim kolumnu u ‘Nedeljnoj Borbi’. Bili smo srećni jer smo radili i zarađivali. Tih 80-ih godina mogu reći da smo bili jedini objektivni, donekle čak i nezavisni medij. Tiraž nedeljnika ‘Studenta’ je bio od 12 do 15 hiljada prodatog tiraža. Sećam se da sam jednog dana prodao 800 primeraka za popodne. Ako vam kažem da je danas tiraž svih nedeljnika ispod deset hiljada možete shvatiti kolike je značaj imao tada ‘Student’“, rekao je Pivljanin.

Dušan Cicvara je podsetio da je “Student” negovao i dobru kulturnu rubriku.

“Poštovali smo uređivačku politiku, ali smo uvek gledali da budemo profesionalni. Tadašnja studentska štampa je negovala filmsku, umetničku i muzičku kritiku. Šteta je što danas to nije tako jer negovanje dobre kulture čini društvo uređenim”, istakao je Cicvara.

Saša Radojević podsetio je da “Student” u pisanom izdanju prestaje da bude bitan faktor 1992. godine.

“Emisija ‘Ritam Srca’ bila je vezana za Studio B, a ’Indeks’ za Beograd 202. U jednom trenutku 1989. godine spojili su se. To je bio kompromis između te dve konkurentske radio stanice. Studio B je nastao kao otpor prema Radio Beogradu, a 202 kao otpor prema Studiju B. Te 1989. godine ova spajanjem ova dva medija, odnosno studentska medija nastao je B92”, rekao je Radojević.

Istoričar – istraživač istorije štampe Aleksandar Stojanović rekao je da je Studentska štampa stara koliko i Univerzitet, ali da je svoje značajnije obrise dobila tokom 1930-ih godina u globalnom kontekstu gibanja između fašizma i komunizma, odnosno određenih pokušaja konzervativnih krugova da politički utiču na studente.

“Na Beogradskom univerzitetu su postojala tri aktivna studentska lista – Slovenski jug, Studentske novine i Komunistički list student. Na samim počecima videlo se da se studentska štampa, osim tema koje su relevantne za studente, odnosila i na pitanje studentskog standarda, mogućnosti života i školovanja, određenih problema. Pažnja je bilo posvećena društvenim i političkim pojavama i procesima koji su se dešavali kako u Jugoslaviji, tako i u svetu”, naveo je on.

Studentska štampa, istakao je Stojanović, bila je poprište značajne ideološke borbe između komunističkih i antikomunističkih snaga.

“Jednako važno, paralelno sa tim procesom studentska štampa je doprinela da jedan broj budućih profesionalnih novinara svoje prve novinarske korake upravo naprave u studentskim glasilima”, rekao je on.

Jedan od retkih kontinuiteta u diskontinuitetu puta ovog društva, nastavio je istoričar – istraživač istorije štampe Rade Ristanović, jeste cenzura.

“Cenzura je kontinuirana – jača ili slabija. Od pojave štampe ona je konstanta, politički i ideološki motivisana. Pod ovakvim okolnostima su radili novinari tokom međuratnog perioda, posleratnog perioda, devedetih godina. Za razliku od danas kada je internet revolucija, tada ljudi nisu imali drugi izvor informisanja, osim novina i one su bile glavni način informisanja”, naveo je on.

Pojedina studentska glasila u međuratnom periodu su, kako je istakao Ristanović, bila aktivna, pa gašena, cenzurisana.

“Bilo je teško da pokrenete časopis bez podrške režima i odobrenja. Često se međuratni period ističe kao tamnica, totalna cenzura. Od 1935. godine, popuštanjem stega diktature imamo nastojanja da se čuju različiti glasovi u studentkom pokretu u novinama koje izveštavaju o demokratskim, levičarkim i desničarski nastrojenim studentima”, naveo je on.

Na konferenciji su govorili i studenti novinarstva koji su istraživali istoriju studentske štampe i savremene medije Lana Stanisavljević, Teodora Brkić, Mladen Đurđević i Aleksa Petrovski.