Pritisci i napadi  

15. jun 2026.

Pretnje novinarima stižu, istrage traju, epilozi izostaju: Može li slučaj Danice Vučenić prekinuti praksu nekažnjivosti?

Piše:

Nađa Vukajlović | 15. jun 2026.

IZVOR:

Danas

Novinarka N1 Danica Vučenić juče je dobila pismo sa pretnjama smrću, koje je stiglo na adresu redakcije N1 iz Maribora. Uzevši u obzir učestalu praksu neprocesuiranja, ali i neidentifikovanja osoba koje prete novinarima, postavlja se pitanje kako će se ovaj slučaj završiti, s obzirom da je dodatno problematičan jer pretnje ne dolaze iz Srbije.  

„Pobićemo ti najmilije, kobilo jedna“, sadržaj je pisma upućenog Vučenić i njenoj porodici. N1 je ovu poruku prijavio policiji i očekuje od nadležnih da hitno reaguju na nove pretnje koje su upućene redakciji i novinarima.

„Pretnje dobijamo gotovo svakog meseca, a najteži slučajevi ostaju bez presuda i kazni“

Direktor vesti N1 Branislav Šovljanski navodi za Danas da su čim su dobili pismo sa pretećom porukom upućenom Danici Vučenić, slučaj prijavili policiji.

„Postoje kontakt tačke u policiji i tužilaštvu koje preuzimaju ovakve slučajeve. Obavestili smo i novinarska udruženja, koja su reagovala, i podneta je zvanična prijava. Moj kolega, zamenik news direktora, odneo je pismo u policiju i razgovarao sa nadležnima. Danas je i Danica bila u policiji, gde je dala svoju izjavu i navela da se nakon takvih pretnji oseća ugroženo. To je standardna procedura i sve smo uradili odmah, kao i svaki put do sada“, ukazuje Šovljanski.

Ističe da bi voleo da može reći da veruje da će osoba koja je poslala pretnje biti pronađena i procesuirana, međutim, imajući u vidu prethodna iskustva i činjenicu da broj napada konstantno raste, dok broj rešenih slučajeva ne raste teško je gajiti velika očekivanja.

„Govorim o ogromnoj većini slučajeva. Imali smo situaciju kada je naša ekipa napadnuta ispred Pionirskog parka. Patrola policije stajala je na svega pet metara udaljenosti. Čovek koji je izašao iz Pionirskog parka, a koji je optužen za pokušaj ubistva, prišao je našoj ekipi i polomio kameru. Uprkos pozivima kolege snimatelja i koleginice koja je bila na terenu, policija nije reagovala. U takvim okolnostima teško je očekivati da će počinioci biti procesuirani“, objašnjava Šovljanski.

Naš sagovornik ističe da je strašno što novinari N1 već 12 godina rade u takvoj atmosferi – pod pritiscima i pretnjama – a da ti pritisci i pretnje uglavnom ostaju bez epiloga.

„Nemam velika očekivanja. Voleo bih da institucije urade svoj posao, da pronađu odgovornu osobu i procesuiraju je. U ovom slučaju na poštanskoj markici nalazi se oznaka Slovenije, odnosno Maribora, odakle je pismo poslato, što pretpostavljam dodatno otežava istragu“, navodi.

Šovljanski dodaje da slične pretnje dobijaju stalno, gotovo svakog meseca – nekada su upućene pojedinačno novinarima i novinarkama, a nekada celoj televiziji.

„Pretili su nam da će zapaliti televiziju, pretili su članovima naših porodica, fizički nasrtali na novinare. Nažalost, takva je atmosfera u društvu u kojem radimo“, kaže Šovljanski.

Među osobama koje su slale pretnje putem pisama ili elektronske pošte samo su u nekoliko slučajeva počinioci identifikovani, uglavnom kada je reč o ljudima iz Srbije, iz Beograda ili drugih gradova.

„Međutim, to je zanemarljiv broj u odnosu na ukupan broj pretnji koje primamo. Mogli bismo da kažemo da je odnos otprilike jedan prema deset. Dakle, možda jedna od deset pretnji koje dobijemo bude procesuirana, a i tada su kazne uglavnom veoma blage. Kada je reč o najtežim slučajevima – direktnim pretnjama, uništavanju opreme i fizičkim napadima – nemamo nijednu pravosnažno rešenu situaciju, nijednu presudu i nijednu kaznu. To je ono što može samo dodatno da obeshrabri“, zaključuje Šovljanski.

Iako je već očigledno da na pretnje i napade na novinare nadležne institucije ne reaguju adekvatno, a često ni pravovremeno, postavlja se pitanje da li pretnje koje su upućene pisanim putem – kako pismima tako i mejlovima – otežavaju pronalazak počinioca, ali i koliko su učestale.

„Slučaj je rešiv uprkos međunarodnoj istrazi, ali je Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal ozbiljno oslabljeno“

Veran Matić, predsednik Upravnog odbora ANEM-a, smatra da je slučaj rešiv, iako istraga uključuje međunarodnu pravnu pomoć jer je pismo poslato iz Maribora, posebno imajući u vidu mogućnost DNK veštačenja i činjenicu da je počinilac slao i druga slična pisma.

„Jako je važno da redakcije snažno podrže svoje novinarke i novinare. Kada imate naročito agresivne pretnje, sa puno patološkog užasa, uznemirujuće, da se obezbede uslovi za normalan i bezbedan rad, da se sagledaju sve moguće opasnosti i da se napravi neki plan prevencije mogućeg napada. Da se prate posebno pažljivo poruke i da se svaka ozbiljno razmotri. Novinari moraju dobiti pravnu zaštitu kompetentnih zastupnika koji imaju iskustvo sa pretnjama i napadima“, objašnjava Matić za Danas.

Ukazuje da su pisma malo zastareli vid upućivanja pretnji, tako da ih je mnogo manje od onih poruka koje se šalju putem društvenih mreža, mesindžera, preko mejlova, Instagrama.

„Ali stižu i putem servera koji anonimiziraju pošiljaoca kao što je to bilo u slučaju pretnji Danasu, ali i u još nekim slučajevima. Kada pogledamo ukupan broj pretnji novinarima više od dve trećine ih dolazi pisanim putem uglavnom putem interneta, ili se ostavljaju kao komentari na društvenim profilima. Najveći broj ih šalje uznemirujuće poruke sa anonimnih naloga, ali to samo otežava proces identifikacije – svakoga je moguće identifikovati“, ocenjuje.

Matić upozorava da je Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, ključna institucija za procesuiranje pretnji novinarima, ozbiljno kadrovski oslabljeno – u poslednjih godinu i po dana nije doneta nijedna osuđujuća presuda, dok su iskusni i stručni tužioci premeštani u druga tužilaštva, a na njihova mesta dolazili kadrovi bez dovoljno znanja i iskustva za ovu specijalizovanu oblast.

„Problem su veliki međunarodni provajderi kao što je Meta, za komunikaciju sa njima je potrebna međunarodna pravna pomoć što dugo traje i često se zbog toga i prestane sa potragom, ali i različito definisanje pretnji ovih provajdera u odnosu na naše zakone. U svakom slučaju medijska udruženja – NUNS i ANEM prvensteno, UNS – dosta su aktivni u podršci u ovakvim situacijama, i najbolje je da se njima prijavi svaki slučaj. SOS besplatna linija ANEM-a je 0800 100 115“, zaključuje Matić.

Od „Beogradskog Šarli Ebdoa“ do novih pretnji N1

Podsetimo, na službenu e-mail adresu glavnog i odgovornog urednika Danasa Dragoljuba Petrovića u novembru 2022. godine stigao je mejl u kojem se pretilo novinarima, urednicima i kolumnistima Danasa „salvama metaka“ zbog naše uređivačke politike.

„Kao glavnom i odgovornom uredniku dnevnog lista Danas, osećam potrebu da vas obavestim da se vi i vaši novinari i kolumnisti nalazite u smrtnoj opasnosti od strane pojedninih krajnje desno orijentisanih struktura koje obitavaju iz senke, i tu pritom ne mislim na „mejnstrim“ desničare pod kontrolom SNS-a ili one desničare koji su vas nedavno presreli na ulici kod fontane na Slaviji prilikom davanja intervjua za hrvatski odeljak N1. Ti ljudi su mahom benigni, i najgora stvar koju bi od njih dobili je nanošenje lakših telesnih povreda“, piše na početku pisma naslovljenog kao „Beogradski Šarli Ebdo“.

Osoba koja je uputila ove pretnje ni nakon skoro četiri godine nije identifikovana, a samim tim ni procesuirana.

Ipak, dve i po godine kasnije, u julu 2025. godine, redakciji N1 stiglo je slično preteće pismo, u kome „podsećaju“ novinare na napad na francuski satirični nedeljnik Šarli Ebdo. Par dana pre nego što je ovo pismo stiglo na adresu redakcije, N1 se danima suočavao sa brojnim pretnjama, nakon što ih je Aleksandar Vučić nazvao teroristima.

Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.

 
Send this to a friend