Ministarstvo informisanja, opštine i gradovi ne opterećuju se zakonom kada treba dati milione ljubimcima

Tačno, Vesti sa Severa, TV Apatin, RTV Kruševac, RAB Srbija, Hashtag Digital Media Group, Agenda 2020, neki su od dobitnika lanjskih konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja Ministarstva informisanja i telekomunikacija koji izveštaje o realizovanim projektima nisu predali u zakonskom roku.

Ipak, neki od njih su i na ovogodišnjim konkursima dobili milionske sume uprkos zakonskim odredbama prema kojima onaj ko ne preda izveštaj naredne godine ne može da bude učesnik konkursa.

Takvih „previđanja“ zakonskih preduslova za učešće na konkursu bilo je i na lokalu.

Tanjugu 4,3 miliona suprotno pravilniku

„Češljajući“ prošlogodišnje finansijske izveštaje Ministarstva informisanja i telekomunikacija, državni revizori su konstatovali da su izveštaji kasnili za 21 projekat, ali da su potom isti mediji ponovo podržani što putem konkursa, što putem pojedinačnih davanja. Neki su rok propustili za dan, a neki za više od pola godine.

Pored toga, kako su utvrdili revizori, neki uopšte nisu predali izveštaje, čak ni nakon opomena Ministarstva. U pitanju su ovdašnje firme Vesti sa Severa i Hashtag Digital Media Group, te TRD Televizije Plus iz Kumanova i Saveza Srba Slovenije iz Ljubljane.

Ministarstvo će zbog toga, kako se navodi u izveštaju Državne revizorske institucije, protiv ovih učesnika lanjskih konkursa podneti tužbe.

Neke koji su sa izveštajima kasnili Ministarstvo ne da nije kaznilo, nego ih je praktično nagradilo dodelivši im sredstva i ove godine.

Pravilnik o sufinansiranju kaže da pravo učešća na konkursu nemaju oni podnosioci koji su dobili sredstva a nisu u ugovorom predviđenom roku i propisanoj formi podneli narativni i finansijski izveštaj i proizvedeni medijski sadržaj, odnosno dokaz o realizaciji projekta.

Rekorder u kašnjenju sa izveštajem je firma Tačno d.o.o. iz Beograda. Izveštaj za projekat koji je podržan na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za štampane medije i servise novinskih agencija u 2025. godini podnela je posle 211 dana.

To nije bila prepreka da ovo preduzeće, u okviru koga posluje novinska agencija Tanjug, na istom konkursu ove godine dobije 4.300.000 dinara.

No, nije Tanjug, odnosno firma Tačno doo, jedini učesnik na ovogodišnjoj raspodeli sredstava od Ministarstva informisanja i telekomunikacija koji za prethodni projekat nije predao izveštaj na vreme.

Sa izveštajima o realizaciji projekata podržanih na lanjskom Konkursu za sufinansiranje projekata stručne edukacije, unapređenja profesionalnih i etičkih standarda i istraživanja u oblasti javnog informisanja kasnili su – doduše od desetak do nešto manje od mesec dana – RTV Kruševac, TV Apatin i Udruženje radio-stanica RAB Srbija.

Pa ipak, projekat udruženja RAB Srbija ove godine dobija 2,4 miliona dinara, projekat RTV Kruševac 2,2, dok je TV Apatin podržan sa 1,5 miliona.

Moguće je i da ovo nisu jedini primeri medija koji su dobili sredstva od Ministarstva iako nisu podneli izveštaje u roku, budući da revizori nisu pregledali sve prošlogodišnje prijave, već su radili na uzorku.

„Brljotine“ i na lokalu

Još je maglovitije kad su lokalni konkursi u pitanju. Grad Šabac je 6,6 miliona dinara dodelio novoosnovanom mediju koji nije ispunio zakonsku obavezu za učešće na konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja, o čemu je Cenzolovka pisala.

Kada su ovakvi vidovi kršenja zakona u pitanju, Šabac i nije „crna ovca“ među lokalnim samoupravama u Srbiji.

Na konkursu u Kragujevcu je sa 1,2 miliona dinara podržan projekat portala za koji se ne može utvrditi ko mu je glavni urednik. U Novom Pazaru, Čačku i Kraljevu lepe svote na konkursima su dobile produkcije koje nisu upisane u Registar proizvođača medijskih sadržaja.

I Udruženje novinara Srbije je, prateći ovogodišnje konkurse, obelodanilo brojne nepravilnosti, na koje, prema rečima Kristine Kovač Nastasić, nadležno Ministarstvo informisanja i telekomunikacija nije reagovalo.

Najpre je samo Ministarstvo više od mesec dana kasnilo sa objavljivanjem registra kandidata za članove komisija.

– Nakon toga je više desetina lokalnih samouprava prekršilo rok za objavljivanje konkursa. Kada kažem „više desetina“, mislim tu i na one lokalne samouprave koje su, kako je UNS utvrdio svakodnevnim praćenjem objava u Jedinstvenom informacionom sistemu (JIS), antidatirale konkurse, pa su oni koji su raspisivani nakon zakonskog roka (1. mart) objavljivani pod tim ili ranijim datumima, kaže Kovač Nastasić.

Dodaje da se ovo sada ne može dokazati pregledom platforme, ali i da je sigurna da, ako želi, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija to može utvrditi.

– I one lokalne samouprave koje nisu ovo radile, ali su konkurse raspisale nakon roka (njih 19, prema podacima UNS-a), nisu za to zakonski kažnjene. Dva puta je UNS pitao MIT da li je pokrenuo prekršajne postupke protiv odgovornih u organima lokalnih samouprava, ali odgovor nismo dobili, navodi naša sagovornica.

Do danas, još tri lokalne samouprave nisu raspisale konkurse – Vrbas, Gadžin Han i Surdulica.

Surdulica ni prošle godine nije izdvojila novac za medije. Za sve to, prema podacima koji su dostupni UNS-u, niko nije snosio posledice.

Da će nakon detaljnih analiza ovogodišnjih konkursa „isplivati“ brojne nepravilnosti, smatra i Bojan Cvejić iz ANEM-a.

– Često se ove godine ponavljalo da su milione dobijali mediji osnovani tik pred raspisivanje konkursa, kao i mediji koji masovno krše Kodeks novinara i novinarki Srbije. Simptomatični su bili i sastav komisija i kriterijumi po kojima se boduju članovi, navodi Cvejić.

Oba sagovornika Cenzolovke slažu se da rezultati konkursa za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u Srbiji poslednjih godina, a naročito ove godine, ne odražavaju smisao ovog procesa niti ostvaruju njegovu svrhu – da pomognu kvalitetno informisanje u javnom interesu.