Disciplinovanje insajdera, uzbunjivača i medija

Novinarka Danasa poslala je pitanja VJT-u, tražeći pojašnjenje odluke o formiranju predmeta, odnosno informacije o tome na koje se konkretne predistražne i istražne predmete odluka odnosi i o kojim je medijima reč, odnosno na objave kojih medija se odnose informacije koje su, prema navodima tužilaštva, neovlašćeno dospele u javnost. Do objaviljavanja ovog teksta, odgovore nismo dobili.

Sa druge strane, sagovornici Danasa ocenjuju da se u ovoj situaciji radi o nejednakom postupanju VJT-a i navode situacije u kojima državni funkcioneri ili određeni mediji, poput Informera, nekažnjeno iznose informacije iz krivičnih postupaka i istraga koje su po zakonu tajni. Nije poznato da je tužilaštvo i u ovim slučajevima ikada pokrenulo bilo kakav postupak protiv režimskih tabloida i televizija.

Novosadski advokat Slobodan Ignjatov za Danas kaže da nijedan krivični postupak ne sme da bude javan u smislu da informacije koje nisu dostupne javnosti, ne smeju da izađu iz tužilaštva.

„Ukoliko su u pitanju te informacije, postupak Višeg javnog tužilaštva je sasvim okej. Međutim, ne znamo o kojim informacijama iz predistražnog i ostalih postupaka se radi i o kojim predmetima je reč. Imate situaciju da Informer može da sazna šta god hoće, i nikome ništa.“, ističe Ignjatov.

Primeri objavljivanja informacija koje su predstavljene kao podaci iz istrage postoje i u slučaju masovnog ubistva u OŠ „Vladislav Ribnikar“. Tako je Informer u maju 2023. objavio tekstove u kojima je, pozivajući se na „sagovornike iz istrage“, iznosio detalje o veštačenju telefona K. K. i sadržaju istrage, dok je u junu iste godine eksplicitno naveo da je „iz istrage koja je u toku“ saznao detalje o dečaku i iskazima članova njegove porodice. Slični primeri nisu se, međutim, odnosili samo na medije. U slučaju masovnog ubistva u OŠ „Vladislav Ribnikar“, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti utvrdio je da su mediji postupali suprotno Zakonu o javnom informisanju i medijima iznoseći podatke o ličnosti povređenih i preminulih, informacije o toku istrage, izjave i video-zapise učenika i njihovih roditelja, kao i podatke o zdravstvenom stanju maloletnog izvršioca i članovima njegove porodice. Iste vrste informacija, međutim, 3. maja 2023. godine javno su iznosili i tadašnji načelnik beogradske policije Veselin Milić na konferenciji za novinare, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić nekoliko sati kasnije. Milić je tom prilikom javnosti pokazao spisak dece koju je K. K. navodno planirao da ubije, dok je Vučić iznosio detalje o zdravstvenom stanju maloletnika, njegovoj porodici i školi koju je pohađala njegova sestra.

VJT je naknadno saopštilo da Milić za iznošenje podataka iz istrage nije imao njihovu saglasnost, ali je ocenilo da u njegovim radnjama nema elemenata krivičnog dela iz nadležnosti VJT-a, dok ostaje pitanje da li će sada isti standard biti primenjen i na druge slučajeve u kojima su informacije iz postupaka dospevale u javnost.

“U Srbiji imate predmete i predmete, u zavisnosti, da li je u pitanju predmet za koji je zainteresovana vlast. Ako je predmet zato da se neko blati, to će izaći i niko neće odgovarati. Tu postoji veliki problem, nejednako postupanje Višeg javnog tužilaštva u tim postupcima. Ili ćete za sve pokrenuti postupak i Informer neće dobiti nijednu informaciju, ili nećete pokrenuti postupak uopšte, jer informacija je informacija. U saopštenju VJT piše da se u pojedinim medijima objavljuju informacije iz postupka bez zvaničnog saopštenja MUP-a i bez odobrenja VJT-a. Onda možemo da pričamo o tim stvarima iz bilo kog postupka, protiv studenata i tako dalje, gde se sve znalo pre nego što je policija i reagovala. Informer je znao i bio na licu mesta”, objašnjava Ignjatov.

Na sličan slučaj ukazuje i postupanje Informera tokom hapšenja studenata 2025. godine. Nakon napada na studenta Miloša Pavlovića u Studentskom gradu, Informer je 5. juna objavio imena 13 osoba koje je policija, prema navodima tog medija, identifikovala i privela, uz informaciju da se na „spisku za privođenje“ nalazi ukupno 22 osumnjičenih. Istog dana, pozivajući se na svoja saznanja, objavio je i da je uhapšen Luka Todorović, navodeći njegovo ime, ime njegovog oca, godište i mesto rođenja. Samo objavljivanje ovih podataka, međutim, nije dokaz da su pribavljeni nezakonitim putem, ali ostaje pitanje kako je Informer došao do informacija o identitetima osoba koje su u tom trenutku bile predmet policijskog postupanja, posebno imajući u vidu da VJT sada kao problem navodi upravo objavljivanje informacija iz postupaka bez zvaničnog saopštenja MUP-a i odobrenja tužilaštva.

Ignjatov dodaje da je, prema njegovom mišljenju kao pravnika, iznošenje informacija koje nisu za javnost nevlašćenim putem, krivično delo.

– Ako neke informacije nisu za javnost, bilo kakvo njihovo iznošenje pre toga je krivično delo, odnosno zloupotreba položaja. Nebitno o kome se radi. Međutim, pošto mi imamo državu kakvu imamo, i pošto imate slučajeve i slučajeve, onda je to za neke ovako, a za neke onako. Imate i predsednika države i bilo kog funkcionera vladajuće partije koji iznose razne informacije kao što je Jovanov u skupštini, pa možemo da pričamo o Ani Brnabić, predsednici skupštine. I to nije sankcionisano” kaže on.

Ignjatov zaljučuje da ovakva situacija predstavlja samo “mazanje očiju”.

“Ovo je samo neka vrsta političke igre da bi se pokazalo da funkcioniše sistem, a u stvari su to afere koje su oni napravili, i da bi se zaštitile afere koje su oni napravili. Kad budem video da neko iz informera bude kažnjen ili bude javljeno ko im je rekao tu informaciju, da će biti pokrenut krivični postupak protiv njih, onda će mi biti jasno da država funkcioniše”, zaključuje Ignjatov.

Vida Petrović Škero, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije, kao i Ignjatov smatra da određeni mediji poseduju informacije o određenim postupcima pre nego što ih dobije i sam tužilac.

„Mi već više godina, a u poslednje vreme naročito, od određenih medija koji imaju očigledno neki prioritet, dobijemo informaciju šta je dato u nekakvom prethodnom postupku, pre nego što to ponekad zna i sam tužilac i punomoćnik okrivljenog, oštećenog. Pre svih saznajemo da je neko priveden, da je dao izjavu, šta je rekao tužiocu ili u stanici policije. To saznaje određeni medij i plasira tu informaciju na svojoj televizijskoj mreži, na svom portalu ili svom pisanom mediju, pre nego što iko ko mora to da zna u postupku zna. Da li se u svim takvim predmetima pokrenuo postupak? Jer ako nije, onda je ovo svojevrsna zloupotreba, znači nije prava zloupotreba, nego posebna zloupotreba i diskriminacija u odnosu na druge takve pojave koje postoje”, objašnjava Petrović Škero.

Kako navodi, postavlja se pitanje da li je različito ponašanje tužilaštva na iste nezakonite postupke.

“Imamo situaciju da iz službenih beleški odmah znamo šta je rekao koji student, šta je rekao koji profesor, šta je rekao koji političar, sve to izlazi. Ali onda mora da se pokrene jedna kampanja da se prekine sa tim, jer to može da izađe samo od nekoga ko radi u tužilaštvu, odnosno u policiji. Lepo je što je pokrenut postupak, ali mene sad ponovo interesuje da li je i tu u pitanju diskriminacija, pa se u odnosu na nekoga vrši zaštita i pokreće postupak, a u odnosu na nekog ne. Različito ponašanje u odnosu na iste loše postupke, nezakonite postupke. To je glavno pitanje koje moramo da raščistimo u ovom sistemu i ceo zadatak jeste da to ne sme da se dešava, jer se u suprotnom urušava pravosudna vlast, odnosno sudska vlast”, ističe Petrović Škero.

Kako zaključuje “veoma je problematično to što naši politički funkcioneri, među njima se naročito ističe predsednik države Aleksandar Vučić, ima saznanja za koja se uvek pitamo odakle njemu takvo saznanje“.

„On zna i ko će biti okrivljen i protiv koga se pokreće postupak, i ko neće biti okrivljen, i šta je rekao i šta je uradio. I to je onaj problem da mi ništa ne možemo pozitivno da kažemo ako se to dešava samo u odnosu na jedan konkretan predmet za koji smeju to da urade. Ne znam šta je gore, da li da se tužilac boji jer ima takav nalog, ili da sam učestvuje u tako nečemu”, ukazuje Petrović Škero.

Kao i ostali sagovornici i Rade Đurić, pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) za Danas ističe da bi ovakvo saopštenje tužilštva trebalo da raduje stručnu i opštu javnost – pod uslovom da je javno tužilaštvo zaista odlučilo da zaštiti integritet postupaka i stane na put nedozvoljenom iznošenju podataka koji mogu kontaminirati istrage i ugroziti pretpostavku nevinosti. Međutim, kaže, postoji sumnja što se tužilaštvo tek sada oglašava.

“Ozbiljnu sumnju budi činjenica da se tužilaštvo oglašava tek sada, što otvara moguće pitanje selektivnog pristupa i stvarnih namera, pogotovo gledajući na opšte nepoverenje i razočarenje u ono što VJT i pojedina javna tužilaštva rade u okviru svojih nadležnosti. Godinama svedočimo praksi u kojoj podaci iz osetljivih predistražnih i istražnih radnji – uključujući službene beleške, iskaze svedoka i okrivljenih – završavaju na naslovnim stranama tabloida i u tabloidnim emisijama svega desetak minuta nakon što su sačinjeni, bez ikakvih sankcija ili makar institucionalnog preispitivanja. Medijski propisi jasno brane iznošenje i objavljivanje informacija u vezi s krivičnim postupkom (uz određene izuzetke u vezi sa načinom dobijanja), štite pretpostavku nevinosti, brane objavljivanje podataka ako je javnost isključena i zahtevaju obavezu novinarske pažnje”, ističe Đurić.

Dodaje da su i novinari bili u situacijama kada nakon davanja izjava ili svedočenja detalji izrečenog završavaju na tabloidnim televizijama.

“U poslednje vreme i sami novinari su se kao žrtve nalazili u situacijama kada, nedugo nakon davanja izjava ili svedočenja, i najsitniji detalji izrečenog pred inspektorima i tužiocima se nađu na tabloidnim televizijama. Nažalost, gledajući na šta je sve ćutalo javno tužilaštvo i posebno policija, koja otvoreno učestvuje u iznošenju informacija iz postupaka, možemo i drugačije ovo da shvatimo – da cilj ovog poteza može da bude i nešto što nije suštinska zaštita integriteta postupka, već poruka i disciplinovanje uzbunjivača ili insajdera i pritisak na profesionalne medije koji objavljuju informacije od nesumnjivog javnog interesa – posebno kada institucije ćute, svesno i sa namerom odbijaju da postupe ili odugovlače. Da ne bude posle da se procesuiraju oni koji informacije od nesumnjivog javnog interesa iznose upravo zato što institucije ne rade svoj posao transparentno i blagovremeno”, kaže Đurić.

Kako na kraju zaključuje, “prava zaštita zakonitosti podrazumeva nultu toleranciju na curenje podataka uvek i prema svima, a ne samo onda kada objavljene informacije ne odgovaraju određenim interesima“.

„Zbog toga je važno da se tužilaštvo pre svega pozabavi curenjem informacija u tabloidne medije, ako su na to mislili, jer imamo na stotine takvih primera i uništenih stvarnih istraga“, naglašava Đurić.