Youth Vibes, Zoomer, Pressing: Entuzijazam kao jedino gorivo omladinskih medija

Da bi medij uopšte mogao da konkuriše za projektni novac, potrebno je da bar jedna osoba u timu zna kako se pišu i vode projekti, što su veštine sa kojima se neretko muče i iskusni novinari, koji odavno moraju da budu i projektni menadžeri, fotografi, videografi, montažeri.

U omladinskim redakcijama neretko svi rade sve, pa mlada osoba može da se nađe u dilemi da li da prvo uči o pisanju vesti, montiranju videa ili projektnom menadžmentu. Milica Marković iz omladinske redakcije Youth Vibes navodi da su omladinski mediji ,,uglavnom neupućeni u bilo koju vrstu finansijskog upravljanja”.

,,Sve o projektnom sufinansiranju morali smo da učimo u hodu, upravo zbog toga što smo svi studenti koji se do Youth Vibes-a nisu time bavili”, objašnjava Marković.

Lakše je omladinskim medijima koje izdaju velike organizacije, kaže ona.

Jedan od takvih je Zoomer. Urednik Nemanja Marinović kaže da ovaj portal ima sreće jer ga je osnovala organizacija Centar E8, koja postoji više od 20 godina.

„U tom smislu imamo zaleđinu, informacije i od koga da učimo. Mladi novinari na početku karijere sigurno nemaju informacije o projektnom finansiranju, jer je to potpuno zasebna oblast koju je potrebno dobro poznavati i to nemaju gde da nauče”, navodi Marinović.

Projekti pomažu, ali egzistencijalna neizvesnost i dalje postoji

Projekti su osnovni model finansiranja Youth Vibesa i Zoomera, kao i za Pressing iz Niša. Katarina Aleksandrović iz Pressinga za Cenzolovku objašnjava da su sredstva od projekata vrlo ograničena, ali da od njih ovaj medij preživljava.

,,Kod nas se rad novinara zasniva na volonterskom angažmanu, a sav minuli period rada kasnije se uračunava i isplaćuje upravo kroz projekte”, navodi Katarina Aleksandrović.

Zoomer se takođe finansira najpre od projekata. Nemanja Marinović kaže da je početkom ove godine bilo pitanje da li će Zoomer opstati. Kaže da su bili praktično pred gašenjem kada su ostali bez projekata, koji su im osnovni model finansiranja.

,,Za 2026. godinu smo, srećom, obezbedili minimalno finansiranje tako da redakcija može da opstane, ali već u 2027. godini ćemo ponovo biti u problemu. I to je začarani krug, projekti ne samo da pomažu, već nas održavaju u životu od prvog dana, ali oni nisu dovoljni ni da obezbede održivost, a kamoli kontinuitet ili rast”, objašnjava Marinović i dodaje da ovakva situacija višestruko utiče na mlade novinare.

,,Jako je teško raditi u okolnostima kada su vam rokovi neprestano nad glavom i dan u kome možete potpuno ostati bez izvora prihoda, studija, plata za novinare, jer se projekat završava. Dobra strana projekata je to što obezbeđuju malo veći stepen slobode u odnosu na robovanje komercijalnim principima, ali je nivo stresa i neizvesnosti ogroman”, smatra urednik Zoomera.

Učešće na državnim konkursima: ,,Nećemo trošiti energiju na nešto što je unapred propalo”

Republika Srbija, odnosno Ministarstvo informisanja, kao i pokrajinski i lokalni organi, prema zakonu su dužni da iz svog budžeta obezbede novac za sufinansiranje medijskih projekata. U teoriji, to bi trebalo da medijima olakša rad i omogući im da se bave temama od javnog interesa, ali je praksa pokazala da je projektno sufinansiranje teren za nagrađivanje podobnih, gde šansu za dobijanje sredstava imaju samo mediji bez kritičkog glasa prema vlasti.

Ovakva situacija naterala je Youth Vibes da odustane od učešća na državnim konkursima. Milica Marković smatra da projektno sufinansiranje u Srbiji nije ni fer ni transparentno. U situaciji kada, recimo, Informer dobija novac na konkursima, kaže Marković, nema poente konkurisati.

,,Nema poente učestvovati na državnim konkursima, jer se unapred zna kome novac sleduje. Mi smo se interno dogovorili da nećemo trošiti energiju na nešto što je unapred propalo”, objašnjava Milica Marković.

Sličnog stava je i Nemanja Marinović iz Zoomera: proces je nefer i netransparentan, i redakcija ne želi da troši vreme i energiju da konkuriše.

Drugačija je situacija, kaže on, kada se radi o konkursima kod stranih fondacija, medija ili organizacija koje daju manje grantove.

,,Taj izbor je, bar prema mom iskustvu, fer i transparentan. Jedini problem je što je to ‘mala bara prepuna krokodila’, odnosno svi mi koji radimo u javnom interesu i nismo na ‘državnim jaslama’ apliciramo za iste fondove, tako da je konkurencija ogromna“, ističe Marinović. „S druge strane, tu bar znamo da i kada ne dobijemo neki projekat, da ga je najverovatnije dobio drugi medij koji se zaista bavi pravim novinarstvom, tako da nema nikakve sujete.”

Pressing iz Niša je imao drugačiji pristup: konkurišu na državnim konkursima, ali ove godine bez uspeha. Prethodnih godina su, kaže Katarina Aleksandrović, imali nisku prolaznost sa manjim ali društveno značajnim projektima.

,,Bavili smo se studentima, i to studentima sa invaliditetom, onima koji su postali roditelji u toku studija, uspešnim studentima i sličnim temama. Bavili smo se i ozbiljnim društvenim i kulturnim temama poput pseudoistorije i ženskog strip stvaralaštva. Najviše smo prolazili kod Ministarstva obrazovanja i niških gradskih opština kao što su Medijana, Pantelej i Crveni krst”, navodi Katarina Aleksandrović.

,,Kad nema projekata, nema ni sadržaja”

Razočarenje u domaće državne konkurse i prevelika konkurencija na konkursima drugih fondova predstavljaju pretnju za opstanak omladinskih medija.

,,Najveći problem je to što projektno sufinansiranje malim medijima nije SU-finansiranje, već glavno finansiranje, ono i nije zamišljeno da učini medij ili organizaciju održivom, već da pomogne u nekim aspektima rada. U Srbiji, ovo je jedini način finansiranja, tako da u startu pokušavamo nemoguće. I nekako, čudnim čudom, uspevamo u tome godinama”, smatra urednik Zoomera.

Na pitanje kako se Zoomer finansira kada nema projekte, Marinović odgovara – ,,nikako”.

Isto kaže i Milica Marković iz Youth Vibesa.

,,Kada nema projekata, ne finansiramo se. Pokušali smo da se okrenemo oglašavanju, pokušali smo saradnje sa raznim kompanijama. Nisu to modeli koji funkcionišu, tako da kada nema projekata, nema ni sadržaja”, poručuje Milica Marković.

Objašnjava da je Youth Vibes pokušao i sa donacijama publike, ali da nisu imali mnogo uspeha

,,Mislim da mi kao društvo još uvek nismo spremni za takav model pomoći medijima. Problem sa omladinskim medijima je što ne možete očekivati od publike koju čine pretežno srednjoškolci i studenti da vas plaćaju. Zato mislim da donacije i pretplate ovde ne bi funkcionisale”, kaže projektna menadžerka Youth Vibes-a.

Situacija je ista i sa Pressingom. Kad nema projekata, rad je volonterski, prema rečima Katarine Aleksandrović.

Potrebna edukacija

Zoomer će u narednom periodu iskoristiti svoju prednost, odnosno činjenicu da je deo veće organizacije ― Centra E8, kako bi došao do stabilnijih prihoda. Marinović kaže da je potrebno diverzifikovati izvore finansiranja, ali „ni mediji ni oni koji su nam mentori na tim obukama nemaju odgovor kako se to zapravo radi“.

Ideja im je da naprave kampanju ‘Gradimo pozorište’ Reflektor teatra, koji je takođe, kao i Zoomer, jedan od projekata Centra E8.

„Reflektor Space će biti multifunkcionalan prostor, pored pozorišne scene imaće prostor za manje i veće konferencije, kompletan medijski studio, kafić, mogućnost organizovanja i multimedijalnih događaja, ali i žurki i sličnog sadržaja… Biće dostupan zajednici, ali i imati komercijalnu komponentu putem koje se nadamo da ćemo moći da obezbedimo barem deo sredstava za lakše funkcionisanje”, objašnjava Nemanja Marinović i dodaje da bi novinarska udruženja trebalo da stave veći fokus na finansijsko osnaživanje mladih medija.

Prema mišljenju Katarine Aleksandrović iz Pressinga, da bi se omladinski mediji finansijski osamostalili, važna je edukacija, ali i uloga države koja bi trebalo da podržava kvalitetne teme, bez obzira na to da li im se uređivačka politika medija dopada.

,,Pored toga, važno je razvijati i druge izvore prihoda, poput sponzorstava i oglašavanja. Takve promene bi posebno značile nezavisnim medijima, koji bi na taj način mogli da se bave važnim temama od javnog interesa, umesto da se stalno bore za opstanak”, poručuje Katarina.