Prvi i poslednji: Tramp zabranio pristup izveštačima iz Bele kuće

Tri američke novinarke pošle su u subotu na najpoželjniji novinarski posao u Americi – dopisničko mesto u Beloj kući. Za njima se, ovog puta, vukao oblak posta Donalda Trampa na njegovoj društvenoj mreži Truth Social:

„S ponosom objavljujem da zabranjujem fejk njuz CNN, MS NOW (…) i Politiko (…) iz Bele kuće kao rezultat njihovog konstantnog „izveštavanja“ LAŽNIH VESTI“.

Uskoro je Betsi Klajn stajala na raskrsnici ispred ulaza u Belu kuću koji je koristila još od 2015. godine i svedočila u kameru kako je aparat za očitavanje odbio njenu karticu, nakon čega joj je čovek iz Tajne službe kojeg poznaje godinama oduzeo akreditaciju, dok je vojna muzika u blizini vežbala „Borbenu himnu Republike“ za skorašnju posetu kineske delegacije.

Još čudniji snimak nastao je istog dana – na veb sajtu Bele kuće pojavio se snimak Trampa koji je otišao da nešto svečano otvori, ali je jedini zvuk koji se čuje neka grozna buka iz pozadine.

Predsednik je govorio nešto što se na snimku uopšte ne čuje, zato što su se ostali mediji koji čine pres-pul Bele kuće – solidarisali sa kolegama i nisu poslali ekipe na teren, pa tako ni mikrofone. Snimak je napravila sama Bela kuća, očigledno nepripremljena za nove okolnosti. Ili Trampove impulsivne noćne odluke u direktnom prenosu na društvenu mrežu čiji je većinski vlasnik.

I Foks njuz se pridružio bojkotu

Pres-pul Bele kuće, uspostavljen za vreme administracije pokojnog Džona F. Kenedija, predstavlja pet medija (CNN, NBC, ABC, CBS i Foks njuz) koji na smenu pokrivaju TV opremom svaki trenutak javnog života američkih predsednika, s tim što svih pet medija mogu slobodno da raspolažu snimcima.

Činjenica da je i Foks njuz, koji je deo petočlanog pula, odlučio da bojkotuje predsednika dok, prema saopštenju Asocijacije dopisnika iz Bele kuće, ne vrati akreditacije kolegama, govori o tome koliko je, u očima medija, neprilična i štetna ova zabrana.

Tri proterana medija su odmah tužila Belu kuću pozivajući se na ustavni amandman o slobodi govora i štampe koji nije tek tako – prvi amandman. Pa ako to što niko zapravo nije šokiran ovom Trampovom odlukom svedoči o normalizaciji duboko nedemokratskih postupaka ove predsedničke administracije u američkom političkom životu, jednako je rečit i bojkot Foks njuza – vitalno važnog medija za američke konzervativne birače.

Pravnici specijalizovani za prvi amandman iznose mišljenja da Trampova zabrana na sudu nema šanse da opstane – što je rano jutros potvrdio savezni sudija, koji je privremeno blokirao Trampovu odluku o zabrani i naložio da se CNN, MS NOW i Politiku ponovo dozvoli izveštavanje iz Bele kuće.

Sam Tramp je, pre odluke suda, ponovo na svojoj mreži napisao da „Bela kuća ne napada Slobodnu štampu, nešto što mi je dragoceno. Napada LAŽNE VESTI, koje su se raširile kao Kancer u našim voljenim Sjedinjenim Američkim Državama“.

Na ovo se nadovezala i Bela kuća koja je izdala saopštenje:

„Lažne vesti nemaju prava da traže poziciju u predsednikovoj Ovalnoj kancelariji. Laži koje šire su štetne po američku javnost i uništavaju samo tkivo naše demokratije. Potpuno su sposobni da izveštavaju i ispred Bele kuće.“

Cenzolovka je kontaktirala CNN za komentar, ali nam je Tarini Kumar iz službe za odnose sa medijima rekla da to u ovom trenutku nije moguće.

Nije prošlo ni sa Akostom

Donald Tramp se već poigravao sa ukidanjem akreditacije novinaru CNN-a, Džimu Akosti, 2018. godine. Tada je sud naredio Beloj kući da odmah vrati akreditaciju novinaru, sa argumentacijom da niko nema automatski pristup Beloj kući, ali ako je prostor za novinare već stvoren (akreditacije dodeljene), taj pristup ne može tek tako da im se ukida, bez zakonskog osnova, procesa i obzira prema njihovim pravima. Sud je u presudi još naveo da Džimu Akosti ne može da se naknadno obešteti vreme koje je proveo ne koristeći svoje pravo da izveštava iz Bele kuće.

Kako je i ova poslednja odluka o zabrani pristupa medijima u Beloj kući bila, izgleda, usmena i bez ikakvog procesa ili zakonskog osnova, prethodni presedan bi trebalo da je pomogao da nova odluka suda pretegne na stranu medija i novinara. Sudija koji je napisao odluku o Akosti je, inače, bio Trampov izbor.

Novembarski izbori za Kongres, Senat i mnogobrojne funkcije država i gradova SAD su veoma blizu i u američkim medijima se spekuliše da Tramp čini sve što može da popravi svoju duboku nepopularnost koja se već neko vreme preliva na njegove birače, ali i na konzervativne kandidate.

Biznisi širom SAD su ostali bez fizičkih radnika koji se kriju u strahu od proterivanja, rat sa Iranom je digao cene goriva na nivo koji posebno farmeri (uglavnom Trampovi birači) ne mogu da podnesu, računi i maloprodajne cene namirnica su posledično porasle i Amerika konačno oseća i vrlo materijalne posledice odluka Bele kuće i Republikanaca na svim nivoima vlasti.

Slično kao Vučić u Srbiji, njegovi su potezi pre usmereni na učvršćivanje sopstvenog biračkog tela nego na privlačenje novih pristalica. Možda i zato što je za ovo drugo pomalo prekasno.

U Sjedinjenim Državama, međutim (za razliku od Srbije), novinari i dalje mogu da računaju na fer šansu na sudu, kao što se i ovog puta dogodilo. Čak i Foks njuz ponekad stane uz svoje kolege pred napadom najmoćnijeg čoveka u Americi, a medijima preti više finansijska moć Trampovih oligarha nego otvorena represija.

Na kraju krajeva, Ustav SAD je jasan – niko ne može tri puta da bude predsednik. Osim ako ne planira državni udar, Trampovoj se vladavini vidi kraj, pa se novinari mogu nadati da će jedini predsednik koji tera novinare koji postavljaju nezgodna pitanja, ostati i poslednji.