Prva nedelja izbornog monitoringa: Mediji najčešći pokretači političkog targetiranja, studentska lista najčešća meta

Od 25. septembra, pa sve do parlamentarnih izbora zakazanih za 25. oktobar 2026. godine, sprovodimo svakodnevni medijski monitoring četiri portala: Informer, Alo!, Kurir i Večernje novosti.

Ovaj tekst obuhvata nalaze iz prve nedelje posmatranja. Od 25. septembra do 1. oktobra zabeležili smo 133 teksta koji sadrže političko targetiranje ili štetne narative o političkim akterima i drugim akterima koji su obeleženi kao politički protivnici na ova četiri portala.

 

Šta smo beležili?

Svaki tekst objavljen na ovim portalima koji u sebi sadrži neki oblik političkog targetiranja, etiketiranja ili štetnih narativa usmerenih protiv političkih aktera ili onih prikazanih kao političkih protivnika ušao  je u našu bazu. Za svaki pojedinačni tekst analizirali smo ko je meta, a ko pokretač ovih narativa, kao i kakav jezik je korišćen.

Ovaj izborni monitoring zasnovan je na metodologiji koju koristimo u okviru Mreže za izveštavanje o različitosti u našem redovnom monitoringu govora mržnje i štetnih narativa u regionalnim medjima koji sprovodimo od 2021. godine.

 

Ko je bio najčešća meta?  

Zabeleženi slučajevi najčešće su se odnosili na Studentsku listu. Nosilac liste Ilija Srdanović targetiran je lično u 34 od ukupno 100 tekstova koji se odnose na Studentsku listu. Targetirani su pojedinačno i drugi kandidati i kandidatkinje sa ove liste, najčešće kroz diskreditaciju zasnovanu na (često ozbiljnim) optužbama za koje nisu navedeni izvori ili su ih izneli neimenovani sagovornici. Tako je Katarina Stanković na portalu Kurir etiketirana kao „umišljena doktorka“ i „ostrašćena foteljašica“, a izjava Željka Hubača da se u Tuzli i Rijeci oseća „kao doma“ opisana kao „autošovinstičko ludilo“.

U nekoliko tekstova targetirani su i „blokaderi” sa fakulteta Univerziteta u Beogradu, opozicione stranke i političari koji ne učestvuju na izborima, organizacija CRTA, aktivistkinja Aida Ćorović i drugi.

N1, Nova S i Danas nazivani su „tajkunskim” i „blokaderskim” medijima, dok se hrvatski mediji opisuju kao „ustaški”. Fakultet dramskih umetnosti, Visoka građevinsko-geodetska škola i Biološki fakultet označeni su na Informeru kao žarišta odakle se širi „mrak, mržnja i nasilje”, a Fakultet političkih nauka na Alo!-u i Novostima preimenovan je u „Fakultet autošovinističkih nauka”.

Tekstovi u kojima se targetira lista Ujedinjena Srbija ili oni koji je podržavaju uglavnom su zasnovani na anonimnim objavama i komentarima preuzetih sa društvenih mreža, a uvrede koje su napisali pojedinci pripisuju se „blokaderima“ i koriste za diskreditaciju Studentske liste.

 

Ko targetira?

Najveći generatori političkog targetiranja su sami portali, u ovom slučaju Informer, Alo!, Kurir i Novosti, koji su u čak 112 od 133 zabeleženih tekstova bili direktan izvor targetiranja. Od 100 tekstova koji se odnose na Studentsku listu, u 91 tekstu izvor targetiranja bili su portali. Osim medija, izvori su bili i političari i političarke, analitičari/ke i stručnjaci/kinje. Slučajevi u kojima su izvor targetiranja privatna lica uglavnom se odnose na anonimne objave i komentare sa društvenih mreža koje su portali prenosili.

 

Šta su najčešći narativi?

Centralni narativ koji se provlači kroz analizirane tekstove je narativ o nasilju „blokadera“. Studentska lista i njeni podržavaoci, kao i  građani i građanke koji su učestvovali na protestima koji su usledili nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, često se predstavljaju i kao neodređeni politički neprijatelj. Analizirani portali opisivali su ih samo kao „blokadere” ili povremeno „opoziciju”, a zatim dodavali etikete i optužbe, nazivajući ih nasilnicima i tvrdeći da spremaju „nasilno preuzimanje vlasti na ulici“.

Osim kontinuiranog ponavljanja izraza poput „krvavi pir“, „zverski napad“, „pakleni plan“ i najavljivanja „građanskog rata“, „bratoubilačkog sukoba“ i „krvoprolića“, režimski portali kulturu nasilja grade i normalizuju i kroz manje upadljiv militaristički diskurs u jeziku koji koriste. Na primer, portal Alo! u jednom tekstu navodi kako je v.d predsednica Republike Srbije Ana Brnabić „patosirala profesorku“ i kandidatkinju Studentske liste Mirjanu Nikolić u debati. U još jednom slučaju, Kurir je tekst u kome se prepričavaju objave anonimnih naloga na X-u naslovio sa „Blokaderi i opozicionari zaratili do koske“.

Prisutni su i narativi o spoljnim neprijateljima i izdaji. Politički protivnici, najčešće Studentska lista, povezuju se sa stranim faktorom, „zapadnim službama”, hrvatskim političarima i medijima (etiketirani kao „ustaški“), drugim političarima iz regiona, Zagrebom, Sarajevom i Prištinom. Optuživani su i da ih instruišu domaći političari koji su ranije bili na javnim funkcijama (koje su nazivali „žutim ološem“).

Neki od tekstova etiketirali su Studentsku listu, ali i druge opozicione aktere i kroz izraze kojim se osim relativizacije fašizma, politički protivnici ideološki i moralno diskredituju. Tako je jedan naslov u Informeru glasio „Haos na ulicama i fašističke metode opozicije: Gebelsovski recepti i mržnja neće srušiti Srbiju! (VIDEO)“.