Koliko bi botove moglo da košta botovanje

Biljana Simić iz Kikinde odaslala je hiljade tvitova i lajkova tokom 2023. i 2024. godine. Tvitovala je sa tri lažna profila, za potrebe Srpske napredne stranke – sa radnog mesta u Gradskoj upravi Kikinde.

U listi koja je procurela, a koju je detaljno analiziralo „Vreme“, Simić – onde potpisana devojačkim prezimenom Matejin – tako je postala rekorderka. Sva njena tri lažna profila su u vrhu po botovskoj aktivnosti.

Kako je pokazala analiza „Vremena“, čak 1.241 korisnik Tvitera naveden u bazi SNS-a kao „bot“ prijavljivao se sa mreža 231 javne ustanove. Čak 94 odsto tih prijava bilo je između 7 i 16 časova radnim danom – dakle u radno vreme.

OVDE POGLEDAJTE BAZU BOTOVA I POTRAŽITE ONE U SVOM GRADU

Nisu baš svi nužno zaposleni tamo, iako su koristili te mreže.

Koliko bi to moglo da ih košta

Radi grube procene, ako se uzme da je prosečna plata u javnom sektoru oko 170.000 dinara bruto (pre odbijanja poreza i doprinosa), onda izlazi da su budžeti opština, ministarstava i javnih preduzeća oštećeni za najviše oko 21,5 miliona evra – samo za godinu dana botovanja.

Kako je za „Vreme“ reklo nekoliko pravnika, tu se otvara niz pitanja – počev od stranačkog zapošljavanja i protivpravne koristi koju ima jedna stranka.

Pa sve do pitanja koje bi moglo da zanima svaku pojedinačnu osobu koja se nalazi u bazi botova SNS-a, a čiju je vizuelizaciju objavilo „Vreme“.

Jer, u radno vreme raditi nešto drugo težak je disciplinski prekršaj za koji sleduju mere, uključujući i mogući otkaz. Ali ne samo to – poslodavac može tražiti naknadu štete i pokušati da izračuna koliki udeo radnog vremena zaposleni zapravo nije bio na poslu, iako je fizički sedeo u kancelariji.

Nije teško utvrditi

Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija kaže da su i ranije pokušavali da prijave Agenciji za sprečavanje korupcije ovu stvar.

„Sada je nova prilika za Agenciju, zato što su podaci, čini se, mnogo opipljiviji i čini mi se da postoji mnogo više osnove i da bi bila mnogo lakša istraga o tome šta se zapravo dešavalo“, rekao je Minić za „Danas“.

„Nisam siguran, naravno, da postoji volja i želja da se to uradi, ali nema sumnje da će uskoro biti mnogo lakša i bolja klima da se te stvari istražuju“, ističe on.

U bazi „Vremena“ može se naći broj „akcija“ i „komandi“ koje je svaka osoba poimence izvršila, kao i podaci o broju logovanja. Tako se može krenuti u utvrđivanje koji udeo radnog vremena je svako od botova utrošio da ne radi svoj posao.

Organizovani kriminal pride

Advokat Vladimir Terzić kaže da će Javno tužilaštvo za organizovani kriminal takođe morati da se bavi slučajem. To će, priča on za „Danas“, biti moguće posle izbora, aludirajući na moguću pobedu Studentske liste.

„JTOK mora da utvrdi ko je sistem uspostavio, ko ga je finansirao, ko je izdavao naloge, ko ih je izvršavao i ko je omogućio da javne institucije postanu infrastruktura jedne političke stranke“, navodi on uz napomenu da, ako su građani plaćali državne službenike i zaposlene da botuju, onda su svi građani oštećeni.

„Vreme“ je pisalo i kako izgleda organizacija rada u „fabrici botova“. Podeljeni su u smene, sa jasnim zadacima, a dobijaju i bodove pa i opomene kada ne botuju kako treba.