Umesto N1 i Nove S – katanac: Yettel i SBB bez najave gase kanale korisnicima 
TV kanali bez zemaljske dozvole dostupni preko antene: Telekom tvrdi da je reč o šestomesečnoj promociji 
Deliblatska peščara gori – tužilaštvo preti: Kako je izgledalo izveštavanje pod pretnjom kazni 
Reakcije na oslobađajuću presudu za ubistvo malteške novinarke: „Ovo nije presuda, nego čisto zlo” 
UO RTS-a nastavlja rad iako je većini članova istekao mandat: Poštuju stav Ministarstva, čije mišljenje nije obavezujuće 
Mreža SafeJournalists (SJN), partneri Mehanizma za brzi odgovor na kršenje slobode medija (MFRR) i partnerske organizacije zabrinuti su zbog nedavnih incidenata u Albaniji, u kojima su se mediji, novinari, građanske inicijative i drugi nalozi od javnog interesa suočili sa neobjašnjivim ograničenjima, uklanjanjem i očiglednim pokušajima manipulisanja sistemima za sprovođenje pravila na društvenim mrežama.
Informaciju više ne moramo aktivno tražiti, jer ona pronalazi nas, a u taj odnos umiješala se umjetna inteligencija
'Provjera online prisutnosti' se koristi, prema riječima glasnogovornika State Departmenta, kako bi se osiguralo da podnosioci zahtjeva ispunjavaju uslove za vizu prema američkom zakonu
Sudija iz Novog Meksika naložio je kompaniji Meta da uplati 567 miliona dolara u fond za mentalno zdravlje dece i uvede strože mere zaštite maloletnih korisnika njenih društvenih mreža, ocenivši da je njena uloga doprinela krizi mentalnog zdravlja mladih.
Negiranje ratnih zločina, glorifikacija zločinaca i manipulacija činjenicama postali su dio digitalnog i medijskog prostora – kako se boriti protiv toga?
Korisnici društvenih mreža svaki put kada naiđu na nešto senzacionalno, kao što su videi Miloša Medenice, treba da pitaju: „Da li je odgovorno objaviti nešto ovako važno bez dokaza?“ A posle toga i: „Da li bih ja ovom čoveku dao svoj auto da ode da kupi nešto?“ I sve će biti mnogo lakše.
Za kritike na društvenim mrežama koje sudovi budu tretirali kao „narušavanje javnog reda i mira“, Zaštitnik građana predlaže prekršajne kazne, čak i – zatvorske. Partneri Srbija analizirali su kako izmene zakona koje je predložio ombudsman mogu da ugroze političku kritiku, novinarsko izveštavanje i slobodu izražavanja na internetu
Za 'pravo' novinarstvo koje kreiraju 'pravi' ljudi uvijek će biti prostora i interesa, kaže Aleksandar Holiga
Miloš Medenica, kriminalac u bekstvu, u epizodama iznosi šta sve „zna“ o kriminalnim poslovima vlasti u Beogradu i Podgorici. I postao je stvarno „uticajan“. To je naslovne tema novog broja „Vremena“
Zašto deo publike baš njemu veruje, dok se zvaničnim institucijama i mainstream medijima ne veruje? Nepoverenje u institucije je hronična bolest srpskog društva, a kada su mediji u pitanju, ta bolest je dramatično uznapredovala
Tamo gde postoji kvalitetan javni servis kome ljudi veruju, publika se sporije seli na internet da se informiše, kaže u intervjuu za Cenzolovku profesorka Snježana Milivojević, autorka izveštaja o Srbiji koji je objavio Rojtersov institut za novinarstvo. U zemljama koje klize u autokratiju ili su već autokratizovane, ljudi se u potrazi za informacijama sve više okreću mrežama, kojima – paradoksalno – takođe ne veruju.
Odluka je važna ne samo za održivost izdavačke industrije, već i za novinare, bez čije predanosti ne bi bilo kvalitetnog novinarstva, smatraju novinarska udruženja
Novi informacijski ekosistem sve više dobija na značaju, sa naglaskom na bliskije veze, „toplije“ medije i sajtove u vlasništvu radnika, piše Anali Njuc.
Australija je u prvih mesec dana primene zabrane društvenih mreža za korisnike mlađe od 16 godina deaktivirala oko 4,7 miliona naloga, što predstavlja prvi globalni pokušaj regulacije digitalnog pristupa deci. Slične mere najavile su Francuska, Danska, Grčka, Portugal, Španija i Slovenija. U tom kontekstu postavlja se i pitanje: da li Srbija uopšte može i treba li da ograniči pristup društvenim mrežama tinejdžerima i da li bi takva zabrana bila realno sprovodiva i društveno opravdana.
Zvaničnicima je očigledno važniji privid transparentnosti od stvarnog komuniciranja sa građanima
TikTok lajv Aleksandra Vučića pokazuje da se njegov režim adaptira, da intenzivnije počinje da koristi iste alate, posebno društvene mreže, te da pokušava da kooptira digitalni prostor pre nego građani, instrumentalizujući nove medije za svoje stare autoritarne ciljeve
Zamenik urednika britanskog Ekonomista Robert Gest istražuje medijske slobode u Evropi i za Cenzolovku govori o sve gorem položaju medija, o napadima na novinare u Srbiji, buci sa društvenih mreža i Trampovom vređanju novinara
Šta su vibe coding, Answer Engine Optimization, Digital Prominence i Liquid content? Ne bi bilo loše da saznate, sva je prilika da ćete to ili koristiti ili konzumirati, ako to već nije slučaj. Prema liderima razvoja digitalnog informisanja iz celog seta, ovi izrazi će biti u živahnoj upotrebi ove mlade i neizvesne godine
Nacrt izmena i dopuna Zakona o javnom redu i miru koji - prema predlogu ombudsmana Zorana Pašalića, predviđa da se i na društvenim mrežama uvrste prekršaji iz te oblasti - pravnici, stučnjaci za medije i ljudska prava vide kao mogućnost za brojne zloupotrebe, ukazujući istovremeno da ta oblast nije nadležnost ombudsmana onako kako je Pašalić vidi. Advokatica i izvršna direktorka u Komitetu pravnika za ljudska prava Milena Vasić konstatuje da takav predlog krši prava građana na slobodu izražavanja i napominje da su takvi propisi u nadležnosti policije i njih bi, eventualno, trebao da predloži Vlada Srbije, dok bi zaštitnik građana o tome mogao da ponudi svoje mišljenje.
Šta donosi nacrt izmena i dopuna Zakona o javnom redu i miru, koji je izradio kabinet Zaštitnika građana Zorana Pašalića? Pravnici ga ocenjuju kao prvi korak ka cenzuri digitalnog prostora, a napisan je tako da se gotovo ne može ni smatrati pravnim dokumentom. A koliko je transparentan, govori i činjenica da su i novinari N1 i pravnici koji su bili zainteresovani da saznaju šta u nacrtu piše, za to morali da se dovijaju.
