Čemu služi izborna tišina

• Izborna tišina počela je u ponoć između 22. i 23. oktobra i traje do zatvaranja biračkih mesta 25. oktobra u 20 časova.
• Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika zabranjeno je u medijima i na javnim skupovima objavljivati procene rezultata i javno predstavljati kandidate i programe i pozivati birače da glasaju ili ne glasaju za neku listu.
• Kazne su od 100.000 do 600.000 dinara za pravno lice i od 50.000 do 150.000 za odgovorno lice u mediju i od 10.000 do 40.000 za fizičko lice.
• Kritičari tvrde da je institut prevaziđen jer se kampanja seli na društvene mreže.

Šta se dogodilo

Izborna tišina počinje 48 časova pre dana glasanja i traje bez prekida do 20 časova kada se zatvaraju birališta. Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika zabranjeno je u medijima i na javnim skupovima objavljivati procene izbornih rezultata i javno predstavljati kandidate i njihove programe i pozivati birače da glasaju ili da ne glasaju za određenu listu. Pravila obavezuju televizije i radio stanice i štampane medije i novinske agencije i registrovane internet portale i odnose se i na mitinge. Sam zakon ne zabranjuje da se izbori uopšte pominju. Prema tumačenju koje navodi jedan portal zakon se ne bavi pojedinačnim privatnim profilima pa nije svaka objava na ličnom nalogu prekršaj ali zavisi od poruke i dometa i toga da li prelazi u organizovanu kampanju.

Član 170 propisuje kazne: od 100.000 do 600.000 dinara za pravno lice i od 50.000 do 150.000 za odgovorno lice u mediju i od 10.000 do 40.000 za fizičko lice. Na biračkim mestima važi i pravilo o zabrani propagandnog materijala u krugu od 50 metara.

Izborna tišina je namenjena tome da birači u miru razmotre ponuđene programe i donesu odluku bez neposrednog pritiska kampanje. Kritičari navode više razloga protiv nje. Prvi je tehnološka prevaziđenost jer se kampanja neometano nastavlja na društvenim mrežama i aplikacijama za razmenu poruka koje je nemoguće kontrolisati.

Drugi je ograničavanje slobode govora jer u više zapadnih demokratija izborna tišina ne postoji ili je svedena na minimum. Treći je prostor za lažne vesti i montirane snimke jer oštećena strana u tradicionalnim medijima nema mogućnost da odgovori i demantuje.

Četvrti je neravnopravnost učesnika jer funkcioneri koji su kandidati kroz redovne državne aktivnosti ostaju prisutni u medijima dok je ostalima zabranjeno oglašavanje. Peti je sumnja da dva dana tišine zaista menjaju odluku birača jer većina odluči znatno ranije.

Zašto je ovo važno

Za birače tišina znači da na televizijama i javnim skupovima neće biti predstavljanja lista dok će se politička poruka i dalje širiti na društvenim mrežama što pravi razliku između onih koji su na mrežama i onih koji nisu. Za medije je važno da znaju šta smeju da objave da ne bi snosili kaznu a za građane da razlikuju lični stav na nalogu od organizovane kampanje. U izbornom danu moguće su i prijave kršenja pravila RIK-u i REM-u ali zakon ne reguliše sve što se dešava na mrežama.