Kako se AI koristi za političku kampanju?

Maksić objašnjava za Mašinu da AI ubrzano postaje moćan alat za političku propagandu, najpre za kreiranje sadržaja, a zatim i za plasman tih sadržaja na društvenim mrežama.

„Zbog svojih velikih tehničkih mogućnosti, AI alati mogu vrlo brzo i sa relativno malo resursa, na osnovu uputstva od par rečenica, da generišu jako puno materijala, na primer, tekst, video materijal, postove za društvene mreže, podkaste, prevedu tekst u glas i slično“, govori Maksić.

Ona ističe da to, sa jedne strane, utiče na efikasnost i brzinu, ali sa druge strane, otvara pitanje širenja dezinformacija, zagušivanja javnog prostora AI materijalom i nekontrolisanim širenjem propagande.

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) predstavio je prvi izveštaj za izbornu godinu 2026/2027. gde se pominje i upotreba AI u svrhu diskreditovanja određenih političkih aktera.

„Na različitim platformama Informera od maja je zabeleženo najmanje šest video-sadržaja kreiranih pomoću veštačke inteligencije, od kojih su neki korišćeni za diskreditaciju političkih neistomišljenika, ali i pripadnika vladajuće koalicije koji su u datom trenutku iznosili disonantne stavove u javnosti. Izostanak jasne oznake u samom video-sadržaju povećava rizik da publika AI-generisani materijal protumači kao autentičan, naročito kada se on dalje deli izvan konteksta originalne objave“, navodi se u izveštaju.

Maksić tvrdi da su najpopularnije takozvane čet bot aplikacije koje se koriste masovno, kao što su ChatGPT, Claude i slično, a koje ne zahtevaju preterano tehničko znanje.

„Korisne su i aplikacije za kreiranje slika, video ili nekog drugog multimedijalnog sadržaja. Osim njih, postoje i aplikacije koje upravljaju sistemima za preporuke, tj. praktično upravljaju sadržajem koji vidi svaki pojedinačni korisnik“, govori ona.

Postoje mnogo AI platformi i sadržaja, od kojih su samo najvidljiviji botovski nalozi na društvenim mrežama. Sada se sve češće mogu primetiti kako oponašaju prava osobe, dok se zapravo radi o osobi koja ne postoji.

Iako mogu delovati kao postojeća ličnost, maskiraju se da kroz objave provuku „svoje“ fotografije i tako stvore prividi stvarnosti. Neretko se čak pomoću AI generišu zajedničke fotografije više „osoba“ koje se druže.

AI sadržaj u propagandi

Maksić navodi da na tržištu postoje i AI alati koji analiziraju ponašanje i podatke o publici, čitaju i analiziraju komentare ili analiziraju neke druge setove podataka.

„Praktično, ne postoji segment političkog oglašavanja ili kampanje koji je ‘imun’ na korišćenje AI alata. Koji će se alat koristiti i u koje svrhe, zavisiće od znanja, resursa, tehničkih kapaciteta, ali i od toga u koje svrhe se ovi alati koriste – da unaprede javno informisanje ili pak da kreiraju ‘šum’ i manipulacije“, naglašava ona.

Pojašnjava da je glavni benefit, za one koji upravljaju političkim kampanjama, efikasnost i kreiranje velikog broja digitalnih proizvoda za relativno kratko vreme ili analiza velikog broja podataka. Glavni benefit za publiku i korisnike bio bi pristup što kvalitetnijem sadržaju.

„Da li ćemo kao društvo imati koristi ili štete od AI zavisiće suštinski od kontrole i odgovorne upotrebe. Zato se, između ostalog, predlaže čitav niz zakona i propisa ili pravila o obeležavanju AI-generisanog sadržaja na nacionalnom i međunarodnom nivou, kreiraju se kodeksi za etičku upotrebu AI“, ističe naša sagovornica.

Dodaje da kompanije razvijaju sisteme za detekciju ovakvog sadržaja i da još uvek daju prednost ljudski kreiranom sadržaju u odnosu na veštački, kroz umanjivanje vidljivosti ili nedozvoljene monetizacije ovakvog sadržaja. Tvrdi da to nagoveštava pravac u kom će se dalje razvijati kontrola sadržaja na mrežama.

„Za naš kontekst posebno će biti interesantno videti na koji način će AI biti korišćen u izbornoj kampanji, koje partije će ga koristiti odgovorno, a koje da kreiraju lažni sadržaj ili negativne kampanje. Biće, takođe, interesantno videti koliko brzo će društvene mreže detektovati maliciozan AI sadržaj i koliko brzo će ga uklanjati“, zaključuje Maksić i podvlači da će važno pitanje biti i finansiranje kampanja, a naročito onih koje se budu oslanjale na AI generisan sadržaj.

Proizvodnja narativa i lažnih vesti

Sociolog Srđan Prodanović kaže da AI sadržaji imaju dve dimenzije: prva da brzo proizvodi narativ, a druga da proizvodi lažne vesti.

„Ono što bi ranije pisao propagandista, danas piše AI. Sa druge strane, što ima svoju prednost, možete brže da uradite stvari za koje je ranije trebalo više vremena. Tu je proizvodnja lažnih vesti. Danas AI može da se koristi za proizvodnju videa, iako postoje određeni standardi da taj sadržaj mora biti obeležen žigom da je to ovaj generisano veštačkom inteligencijom“, pojašnjava sociolog.

Prema njegovom mišljenju, čak i da može da se dokaže i da je jasno vidljivo da je neki sadržaj AI generisan, šteta je već načinjena.

„Većina, pogotovo starije populacije, oni koji nisu dovoljno tehnički osposobljeni ili oni koji nisu zainteresovani za ovu tematiku, mogu uveliko doneti sud na osnovu sadržaja koji su videli, a tada je šteta već napravljena. Pogotovo kada se uzme u obzir da se i konzumacija vesti odvija u super ubrzanom ritmu algoritma“, ističe Prodanović.

On upozorava na posebno štetan uticaj koji dolazi sa generisanjem lažnih vesti i narativa, a to je smanjenje poverenja i ogromnu sumnju u bilo koju vrstu sadržaja.

„Poverenja uvek imaju neku afektivnu komponentu, ne samo racionalnu. Zamislite da otkrijete na kraju da to jeste lažno. To će izazvati sumnju u gomilu drugih stvari. Jedno je šteta što se širi laž, a druga je što onda istina postaje zatrpana gomilom laži. Mislim da je nepoverenje koje se generiše potencijalno opasnije od same pojedinačne laži koja se plasira“, navodi naš sagovornik.

Prodanović naglašava da prevare na internetu postaju jako kompleksne i suptilne, da ljudi koji sebe smatraju da su tehnički potkovani postaju žrtve.

„Uz haos se istina relativizuje i brzinom širenja propagande i njenim ponavljanjem se onda normalizuju stvari koje nisu normalne. AI je pojačao učinak propagandiste“, zaključuje on.