Zatvor za komentar na mrežama: Kako Pašalićev predlog zakona ugrožava slobodu govora na internetu

Nedavno je, na inicijativu predsednika Srbije, pokrenuta platformu „Ko si, bre, ti”, na kojoj građani mogu „da prijave bahato ponašanje javnih funkcionera, korupciju i zloupotrebe”.

Ipak, šta ako za ispoljavanje nezadovoljstva i kritiku vlasti građani, umesto „Ko si, bre, ti”, i dalje budu koristili društvene mreže?

Ukoliko se ostvare izmene zakona koje je predložio Zaštitnik građana, zbog objava na društvenim mrežama koje pravosuđe oceni kao narušavanje javnog reda i mira, građani bi mogli da budu prekršajno kažnjeni, pa čak i da završe u zatvoru.

Takve izmene zakona bi omogućile kažnjavanje usled širokog tumačenja pojmova poput „vređanja“ i „nepristojnog, drskog i bezobzirnog ponašanja” na internetu, pokazuje analiza Partnera Srbija pod nazivom „Nacrt izmena Zakona o javnom redu i miru u svetlu zaštite slobode izražavanja i budućeg DSA okruženja u Srbiji”.

Autori analize smatraju da bi takve odredbe dale prostor za proizvoljno tumačenje, selektivno postupanje prema neistomišljenicima i suzbijanje kritike i slobode govora na internetu.

Društvene mreže nisu isto što i ulica

Nacrt, koji je predložio zaštitnik građana Zoran Pašalić, proširuje primenu Zakona o javnom redu i miru na društvene mreže. Na internetu bi se, između ostalog, sankcionisali vređanje i omalovažavanje, ali i druga dela, izvršena u fizičkom prostoru, koja su do sada bila obuhvaćena ovim zakonom.

Pašalić je ranije rekao da cilj ovih izmena „nije da se bilo kome ‘zapuše usta’ i da se zaustave komentari, kritike ili iznošenje stava, već da se na društvenim mrežama zaustave opasne pojave, poput uvreda i pretnji”.

Autori analize Partnera Srbija, s druge strane, ocenjuju da ovakvim nacrtom „dolazi do direktnog suzbijanja slobode izražavanja i ispoljavanja kritike na internetu, naročito prema nosiocima državnih funkcija, koji su dužni da trpe iznošenje kritičkih mišljenja koja se odnose na rezultate njihovog rada”.

Oni kao osnovni problem izdvajaju to što nacrt izmenjenog zakona vidi društvene mreže kao „posebnu vrstu javnog mesta” i tako na digitalnu komunikaciju prenosi prekršaje koji su osmišljeni za tzv. „neposredne situacije”: poput tuče, fizičke pretnje ili drskog ponašanja na ulici.

Komentar, objava ili deljenje tuđeg sadržaja, dodaju, nemaju istu neposrednost niti na isti način ugrožavaju druge ljude. Zbog toga smatraju da se ne mogu na isti način, iz ugla prekršaja, posmatrati aktivnosti u stvarnom prostoru i u onlajn sferi:

„Proširenjem ovlašćenja Zakona iz fizičkog u onlajn prostor, ostaje nejasno šta bi zapravo podrazumevalo remećenje javnog reda i mira na društvenim mrežama, na osnovu kojih kriterijuma bi se procenjivalo da li je neka objava kvalifikovana kao remećenje javnog reda i mira i potencijalno bi mogla dovesti do selektivne primene zakona nad neistomišljenicima i cenzure građana.”

Tako se, smatraju autori, široko postavljeni prekršaji prenose na internet, gde mogu da dobiju još šire i neujednačenije tumačenje:

„Takav pristup je posebno problematičan u digitalnom okruženju, u kome se odvijaju javna debata, novinarsko izveštavanje, politička kritika, satira i građanske kampanje, jer ostavlja preširok prostor za proizvoljno tumačenje i selektivnu primenu.”

Autori dodaju da „nacrt otvara mogućnost da se pod izgovorom zaštite javnog reda i mira kao prekršaji obuhvate i „oblici izražavanja koji u demokratskom društvu, moraju uživati pojačanu zaštitu”.

Zatvor zbog vređanja u onlajn grupi

Autori se posebno osvrću na proširenje člana zakona koji uređuje vređanje, nasilje, pretnju i tuču.

Za prekršaj učinjen u grupi od najmanje tri osobe predviđena je zatvorska kazna od 30 do 60 dana. Ukoliko se ta odredba primeni i na društvene mreže, upozoravaju, otvara se pitanje šta bi se smatralo „grupom” u digitalnom prostoru.

„Tom logikom, svako ko u određenoj grupi na Fejsbuku, X-u ili Instagramu uvredi neko lice, mogao bi odgovarati za kvalifikovani oblik prekršaja i biti osuđen na zatvorske kazne.”

Autori smatraju da „u zemlji u kojoj se već beleži dramatičan porast pritisaka na novinare i sve one koji kritički razmišljaju, dodavanje još jednog nejasnog prekršajnog alata u ruke vlasti ne predstavlja reformu, već rizik po elementarna ljudska prava građana”.

„Posebno je opasno što taj predlog dolazi od institucije koja bi trebalo da bude protivteža državnoj moći i da štiti pojedinca od sistema.”

Dodatno je, kažu, problematično što „ovako značajan Nacrt zakona nije predmet javne diskusije, već je zainteresovana javnost o njemu informisana preko medija”.