U svetlu pripreme novog seta medijskih zakona koji bi trebalo da budu napisani nakon donošenja nove Medijske strategije, neophodno je uzeti u obzir efekte važećih propisa i načina na koji su sprovedeni.
Prema podacima koje je BIRN dobio iz Ministarstva privrede, veliki broj medijskih kuća koje su ušle 2014. godine u proces privatizacije zaglavio se u postupku bilo da su ugovori o privatizaciji poništeni, bilo da nije pronađen kupac pa su firme „oterane“ u stečaj.
Od ukupno 73 medija koji su 2014. godine bili u vlasništvu države, 50 medija je ušlo u proces privatizacije koji je trebalo da bude okončan tokom 2015. godine. Njih 34 je tada privatizovano, dok za 16 nisu pronađeni kupci.
Od ovih koji su prvobitno imali kupca u 6 slučajeva su ugovori raskinuti, dok je u medijima koji nisu imali potencijalnog vlasnika pokrenut stečajni postupak.
U zbiru, od 50 medija koji su prošli kroz postupak privatizacije 29 je to uspelo dok su ostali, njih 21 ostali u nekoj vrsti vlasničkog limba, pokazuju podaci koje je BIRN dobio od Ministarstva privrede.
Raspodela kapitala zaposlenima i bivšim zaposlenima je sprovedena u 15 medija.
Prema postojećim propisima, kapital medija čiji su osnivači bile lokalne samouprave, a čiji postupak privatizacije nije uspešno okončan, prelazi u državni Registar akcija i udela i raspisuje se nova privatizacija.
Uredba o prenosu kapitala omogućava Ministarstvu privrede i da „akcije, odnosno udeo iz Registra akcija i udela“ budu prenete bez naknade gradovima ili opštinama na čijoj teritoriji je sedište izdavača medija, do sticanja uslova za novu privatizaciju.
Ovakva odluka se donosi na zahtev lokalne samouprave, a uz saglasnost Vlade.
Ukoliko se u roku od šest meseci od takvog prenosa ne pokrene novi postupak privatizacije izdavača medija, lokalna samouprava je obavezna da donese odluku o prestanku njegovog postojanja i promeni delatnosti ili o ukidanju izdavača medija.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Javni novac za javni interes“, koji sprovode BIRN, NUNS i SĆF, a finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne odslikavaju stavove EU.
Tabloidi brišu tekstove u kojima blate studente zato što moraju da dokažu da su tačni da im ne ugase portale
Grozev: Vrednost FSB izveštaja o zvučnom oružju je nula, duboko je uvredljiv za svakog ko kritički razmišlja
Deset istraživačkih priča koje svaki građanin Srbije treba da pročita
Izlazak države iz vlasništva nije doneo sreću velikom broju lokalnih medija, kao i velikom broju fabrika.